arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Свети Бранковићи: Максим, Ангелина, Јован и Стефан, икона из манастира Крушедола из 1644. г., рад Андреје Раичевића; сада у Музеју Српске православне цркве у Београду

Срби на подручју Словеније у XV веку

Срби и српска властела Бранковићи на подручју данашње Словеније и северне Италије у XV веку После пораза српске војске у Бици на Марици 26. септембра 1371. године, долази до првих већих сеоба Срба узрокованих турским освајањима. Миграције су још више појачане иза Боја на Косову 1389. године. Међу првим избеглицама били су бројни припадници српског племства, са којима је бежало и мноштво народа. Главни правци тих сеоба су ишли према западу и југозападу (Босна и Далмација) и према северу (Угарска). Пресељавања су често била усмерена у крајеве где су Срби тада били компактно насељени, нпр. на Пељешац¹ али и у подручја удаљенија од матице, па се тако 1404. године обнављају

milan-kostic.jpg

Комшије Муслимани и Хрвати вешали су га телефонском жицом код катедрале у Сарајеву

Равногорац, виjетнамски ветеран, Младићев сарадник, за „Новости“ прича своjу епопеjу (1): Комшиjе Муслимани и Хрвати вешали су га телефонском жицом код катедрале у Сараjеву Промењљиво михољско лето на обронцима Авале краj Београда. Милош Костић седи на трему своjе куће и гледа у Србиjу. Кад наиђу мрки облаци, не зна да ли га више жигаjу смрзотине из Другог светског рата, ране из виjетнамских прашума или га муче сећања на крвави рат у Босни из деведесетих. Милош Костић, осамдесет и три године, цео своj живот, од раног детињства до данас, види као Шумадиjу са Авале. Као слаjдове велике филмске и ратне епопеjе коjи му се ређаjу пред очима. Равногорац, избеглица, боксер, амерички ратник

krajisnici.jpg

Војна Крајина на граници светова

Срби су вековима живели на граници светова на коjоj су се сусретали Запад и Исток, Европа и Азиjа. Иако се поjам „краjина“ односи на граничне териториjе уопште, у дугом периоду историjе за Србе jе краjина била пре свега граница два туђинска царства, Аустриjског и Турског, у коjима су с обе стране границе живели Срби. Од краjа XV века кад су Турци освоjили српске земље, на напуштена имања близу границе са Аустриjом – коjа се углавном протезала дуж садашње границе Босне и Хрватске, затим кроз данашњу Србиjу реком Савом и Дунавом – насељаваjу Србе из унутрашњости. Многи од досељених Срба беже преко границе под власт цара, неправославног али ипак хришћанског. На

© Sputnik/ Владимир Вяткин

Русија и Србија шире сарадњу — сада у војно-обавештајној сфери

ФСБ Русије ће разговарати са Министарством одбране Србије о сарадњи у војно-обавештајној сфери, наводи се у указу премијера Дмитрија Медведева објављеном на сајту за правне информације. „Прихватити предлог ФСБ Русије, који је договорен са Министарством иностраних послова Русије, о разговорима о закључивању споразума између Федералне службе безбедности Русије и Министарства одбране Србије о сарадњи у војно-обавештајној сфери“, наводи се у документу. Ово представља наставак сарадње две државе након што је прошле недеље у Србију стигло шест руских авиона МиГ 29. Извор: СПУТЊИК Везане вијести: „Мигови“ трн у оку комшијама

Шокантно: Нацистички одгој деце у Хрватској (ФОТО)

Случај породице Ковачић из Бенковца – у којој родитељи децу уче и подстичу да поздрављају нацистичким поздравом и тако их фотографишу – није једини случај нацистичког одгоја у Хрватској. Председник бенковачког огранка Аутохтоне хрватске странке права Дарко Ковачић на свом Фејбук профилу објавио је фотографију на којој, заједно са својих шесторо деце, поздравља нацистичким поздравом. Фотографију је снимила мајка деце. Док се Ковачић тиме поноси и у својим поступцима не види ништа осим хрватског домољубља, јавност се згражава и захтева интервенцију Центра за социјални рад. Социјална служба, бенковачки огранак, интервенцију је и најавио новинарима портала Индеx.хр, наводећи да је о свему обавештена и полиција. Међутим, кад би радници центара за

Игуман манастира Рукумија Симеон: 21. век је опасно време

Продукција “HelmCast” урадила је интервју са игуманом манастира Рукумија оцем Симеоном. – Страдамо јер смо православци, наши борци страдаше за Христа од Албанаца, усташке каме и Муслимана каже отац Симеон. – 21. век је опасно време – истиче игуман Симеон. Манастир Рукумија је задужбина Светог краља Милутина из 1300. године. Цар Лазар је у манастир Рукумија довео синајске монахе. Након Косовског Боја упали су Мађари али Синајити на челу са Мартиријем Рукумиским су одбили тај напад. Отац Симеон каже да је некад вера била јача да су људи су поштовали литургије и пост и да су болнице биле празне, да је душевних болесника било много мање, а да су данас

Часови историје за младе поред споменика војводе Бојовићу

Поносни на српског патријарха Гаврила и војводу Бојовића

Културно-историјска баштина увачког дела Старог Влаха од недавно се налази “на длану” и у туристичким мапама. Јавору се налази и споменик јунаку мајору Михаилу Илићу Белези знаменитих личности Старог Влаха – патријарха Гаврила Рашковића у манастиру Дубница у Божетићима, мајора Илића на Јавору и војводе Петра Бојовића у Новој Вароши, осим што чувају успомену на славне претке и подсећају млађе нараштаје на међаше времена, последњих година незаобилазни су и на туристичким мапама, у каталозима и турама оних који организују ходочашћа и посете у овом крају. – Од пет проспеката које припрема Туристичко-спортски центар “Златар”, један је намењен културно-историјском наслеђу – подсећа директор Роса Јаковљевић и најављује да ће баштина увачког

Проф. др Владислав Б. Сотировић

Носталгична брозомбијада псеудоповесничара „Новог племена“

Титологијом за ренесансу Титославије У намери да повампире титолошке фалсификате о КПЈ/СКЈ као и улози ове гангстерске политичке организације у повести „народа и народности Југославије“, носталгични југоброзомбии окупљени око памфлетско-пропагандног новокомунистичког портала „Novi plamen“ (www.noviplamen.org) и предвођени псеудоповесничарем Стефаном (Стипетом?) Гужвицом изигравајући знанствене академске раднике константно покушавају да протуре старе фалсификат-тезе југословенске антинаучне историографије познате као „титологије“ из доба Титославије – обећане земље једног аустроугарског каплара из хрватског Загорја. Носталгија као психолошка појава или стање духа сама по себи није опасна али јесте уколико је заснована на нереалној и лажној идеологизацији онога за чим се тугује, а то су у овом случају новопламеног Гужвице и његових југоброзомби другова са истог

Звецкање оружјем: Кува се ратни план да се Српска „пресече“

Месић има улогу гласноговорника идеје која није од јуче, а то је да се оваква дејтонска БиХ у наредном периоду прекомпонује у земљу више региона и уз јаку централну власт, при чему би целовитост РС била, без дилеме, нарушена на више места, оцењује Драган Калинић. Бивши председник Хрватске Стјепан Месић запретио је Републици Српској рекавши да би у случају отцепљења тог ентитета од БиХ, „одмах требало пресећи коридор“ и да би то „било готово за пар сати“. Зашто је Српска трн у оку некадашњем хрватском председнику и позива ли то Месић на војну интервенцију против Срба у БиХ? Др Драган Калинић, први председник Скупштине Републике Српске после Дејтона, за Спутњик оцењује да је Стјепан Месић амбивалентна политичка фигура и некадашњи, како

Састанак премијера Хрватске са папом Фрањом

Пленковић: Канонизација Степинца иде добро, у правом смеру

Премијер Хрватске Андреј Пленковић изјавио је у Ватикану да је са папом Фрањом разговарао о поступку канонизације кардинала Алојзија Степинца, осуђеног због подршке усташком режиму током Другог светског рата, рекавши да је његов “утисак да тај процес иде добро”. Хина преноси да је председник хрватске владе казао да је “искористио сусрет са папом да га позове у посету Хрватској, јер би то пуно значило хрватском народу” и додао да би волео да та посета буде “и у контексту канонизације кардинала Алојзија Степинца”. “Наравно да сам искористио ову прилику да Светога Оца позовем у Хрватску. То би пуно значило хрватском народу, свима који га цене, који очекују његову посету. Мој утисак

Транспарент са заставом Каталоније и Херцег-Босне Фото: nezavisne novine

Нови транспарент са заставама Каталоније и Херцег-Босне

Након што је полиција јуче уклонила транспарент са каталонском и заставом Херцег-Босне, на истом мјесту данас је поново остављена слична политичка порука. Подсјећамо, у петак је у мостарском насељу Балиновац, на огради зграде Бискупије у Улици бискупа Чуле, освануо транспарент са заставама Каталоније и Херцег-Босне на којем су каталонским језиком исписане ријечи “Сретно, ми смо сљедећи”. Полиција је након позива медија изашла на терен и спорни транспарент уклонила. На истом мјесту, данас је поново постављен сличан транспарент са поруком: “Ми смо сљедећи”. Исти транспарент је наводно постављен и у Широком Бријегу. (Агенције) Извор: Радио Телевизија Републике Српске

Никола Пузигаћа

Дијалог о статусу отпушених радника

Предсједник Удружења радника и инвалида рада избјеглих из Хрватске са држављанством БиХ Никола Пузигаћа поздравио је отварање дијалога власти БиХ и Хрватске о рјешавању радноправног и социјалног статуса радника из БиХ који су у периоду од 1991. до 1995. године отпуштени са посла у Хрватској, али је напоменуо да се с тим увелико касни. “Удружење се годинама залаже и инсистира на отварању дијалога између власти БиХ и Хрватске да би коначно била ријешена радна права и социјални статус радника који су бесправно у Хрватској током протеклог рата отпуштени са посла”, рекао је Пузигаћа. Он сматра да је потребно интензивирати међудржавне разговоре БиХ и Хрватске да се ово питање оконча и

Невјероватна прича о човјеку који је добровољно ушао у Аушвиц

Витолд Пилецки Пољски воjни капетан Витолд Пилецки добровољно се jавио да уђе у логор, како би сазнао да ли има истине у гласинама о њемачким злочинима У раним данима Другог свjетског рата већина сиjвета ниjе била свjесна шта се догађа у нацистичком кампу Аушвиц, а jедан jе човjек одлучио да сам провjери шта се дешава иза бодљикаве жице. Пољски воjни капетан Витолд Пилецки добровољно се jавио да уђе у логор, како би сазнао има ли истине у гласинама о њемачким злочинима. 19. септембра 1940. године њемачки воjници су урадили управо оно чему се Пилецки надао – ухватили су га на улицама Варшаве и депортовали у злогласни логор. Наредне двиjе године

Саборност нам је данас преко потребна

Задатак сваког интелектуалца је да сведочи о историји, не са позиција самопорицања и тобожњег критицизма, већ са огромним поштовањем према оригиналној двовековној традицији Доктор Драгољуб В. Даниловић је професор историје у Гимназији у Краљеву и педагошки саветник. Докторску дисертацију Жичка епархија у средњем веку одбранио је 2015. на Филозофском факултету у Београду. До сада се, осим професионалне каријере као професор историје и вероучитељ, бавио и објављивањем стручних и научних радова, претежно из српске средњовековне историје. Повод за наш разговор за „Политику” је специјални додатак „Држава и црква у доба Немањића”, који сутра поклањамо нашим читаоцима. Шта је државотворни пројекат Стефана Немање? Велики рашки жупан Стефан Немања поставио је темеље међународном признању државе

Никола Н. Живковић

Никола Н. Живковић: Хрватски новинар и Срби из Загреба

Морам признати да хрватске сајтове и штампу не пратим, сем ако, са време на време, не примим неки прилог као овај, од једног мог пријатеља из Загреба. Скренуо ми је пажњу на текст, који је објављен на сајту: http://www.portalnovosti.com/meso-i-kultura . Чланак је написао Виктор Иванчић. Ево што тај новинар пише о делу Миле Ломпара: «Југoслaвeнскa зajeдницa знaчилa je прeстaнaк рaдa нa српскoм културнoм интeгрaлизму. Koмунистички кoнцeпт зaдao je смртни удaрaц српскoj културнoj идejи. Koмунизaм je oдњeгoвao пoсeбaн тип ‘пoстхришћaнскoг’ чoвjeкa, чoвjeкa бeз сaвjeсти. Aмeрикaнизaм и eурoпejствo, будући дa тeжe ‘унификaциjи jaвнe свeсти’, уствaри су интeрнaциoнaлнe вaриjaнтe кoмунистичкoгa титoизмa. Хрвaтскa културa je трaдициoнaлнo нeприjaтeљскa прeмa Србимa и српскoj култури. Суживoт Хрвaтa и Србa у oснoви je нeмoгућ, a учињeн je oчиглeднo нeмoгућим нaкoн Jaсeнoвцa.» Тако почиње новинар свој текст, верујућу да је овиме дао суштину мисли Миле Ломпара. Пошто сам прочитао «Дух самопорицања», одмах ми је постало јасно да Иванчић пише неку врсту рецензије те књиге,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.