arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Иван Максимовић, академик који је предложио да се ради на Меморандуму

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (6) Србима наметнуто осећање кривице

САНУ је са позиција званичног комунизма затражила редефинисање Југославије, која би у своје устројство уградила и искуства западних демократија Ситуација у привреди, друштвени поредак, па и политички систем Југославије и његово слабљење били су редовне теме седница државних органа и партијских форума осамдесетих година. Расправљало се о проблемима национализма, сепаратизма, положаја народа и народности, потреби да држава постане ефикаснија, демократичнија, праведнија. Критике и оцене пре пуних 30 година изнете у Меморандуму САНУ, на начин како су то учинили академици, међутим, произвеле су ефекат друштвене експлозије. Група од 16 академика предвођених Антонијем Исаковићем, који су чинили Радну групу за писање Меморандума, поред Устава из 1974, упрла је прстом и у Тита

Меморандум САНУ

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (5) Цар је го – поручили су академици

Документ који је сачинила група академика, неувијено, бритким и јасним језиком говори и о последицама југословенског политичко-привредног експеримента званог самоуправљање Нерешено питање државности Србије није једини недостатак који би требало отклонити уставним променама. Југославија је Уставом из 1974. постала лабава државна заједница у којој се размишља и о другим алтернативама, а не само југословенској. То наводи на помисао да Југославији прети опасност од даљег расточавања. Српски народ не може спокојно очекивати будућност у таквој неизвесности. Због тога се мора отворити могућност свим нацијама да се изјасне о својим тежњама и намерама. Србија би се у том случају могла определити и дефинисати свој национални интерес, што би морало бити пре преиспитивања

Дејан Медаковић, генерални секретар САНУ 1986. године

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (4) Пуцају из свих артиљеријских оружја

Меморандум је последњих месеци 1986. постао обавезна тема партијских састанака, а највећи апсурд је био у чињеници да су доношене оптужбе документа који заправо нико није читао Ситуација се погоршава из дана у дан. Два пута сам телефоном разговарао са Вукојем Булатовићем (потпредседником Председништва СР Србије), упорно захтева да му Академија пошаље Меморандум. Каже, незгодно је да га траже од новинара. Српски политичари су и сами изложени разним притисцима. Они се неће испрсити и узети у заштиту Академију, прву кућу свог народа. Напротив, они ће нас напасти из свих оружја, а то може да има и кобне последице. Ове речи записао је другог октобра 1986. у свој дневник академик и

Насловна страна "Новости" 25. септембра 1986. године

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (3) Крађа из стана академика Ђорђевића

Званична верзија, коју је саопштио тадашњи потпредседник САНУ Антоније Исаковић, и која до данас ни на који начин није официјелно оповргнута, јесте да је Меморандум – просто украден. Ко је из зграде Академије почетком септембра 1986. године изнео радни текст Меморандума и растурио га на улици – до данас није откривено. За ово питање везује се једна од више контроверзи које прате овај документ од првог дана његовог обелодањивања. Ништа мање важно питање у политичком трилеру који готово без прекида траје пуне три деценије јесте и како се рукопис на коме су радили академици нашао у рукама новинара „Вечерњих новости“ Александра Ђукановића, из чијег пера ће 24. и 25. септембра

Факсимил текста о Меморандуму објављен у "Новостима"

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (2) Почетак медијско-политичког трилера

Текстом у „Новостима“ злокобна југословенска Пандорина кутија је отворена. Из ње ће у годинама које ће уследити бити пуштени међунационални сукоби, распад државе, грађански рат… Главни текст на другој страни „Вечерњих новости“ у среду 24. септембра 1986. имао је наднаслов у два реда: „Шта црта а шта прецртава нацрт Меморандума Комисије Српске академије наука и уметности“. Испод њега стајао је сугестивни наслов „Понуда безнађа“, упадљиво пласиран и на насловној страни. Иза ове пажљиво биране редакцијске опреме крио се текст којим су први пут на светло дана изнети делови из недовршеног Меморандума САНУ. Већ сутрадан, на истом месту у листу нашао се и други текст „И АВНОЈ је био лажиран“. Објављивањем

1.000 ГОДИНА ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ: Духовни бедем српског народа

ВЕЧЕРЊИМ богослужењем у Цркви Богородице Љевишке у Призрену, предавањем на тему „Хиљаду година Призренске епархије“, литургијом у Саборном храму Светог великомученика Георгија коју је епископ рашко-призренски Теодосије служио са архијерејима Српске православне цркве, током протекла два дана Епархија рашко-призренска прославила је хиљадугодишњи јубилеј, од првог писаног спомена епархије. Ова епархија се у писаном запису први пут спомиње у хрисовуљи византијског цара Василија Другог, 1019. године, када је ушла у састав Охридске архиепископије, док је крајем 18. века, спојена са Рашком у Епархију рашко-призренску. – Призренска епархија се у периоду од 1019. до 1219. налазила под јурисдикцијом Охридске архиепископије. Цар Василије II је одмах по освајању Охрида издао три повеље охридском

ДАНАШЊИМ СРБИМА ЗА НАУК: Овако је Воја Танкосић преговарао са Арбанасима

Већини је мало познато да преговори са Албанцима трају већ дуго година, а почетак тих преговора датира још из давне 1911. године. Наш главни преговарач је човек са приложене фотографије – Војсилав Танкосић. Он је у традиционалној српској ношњи из Старе Србије отишао на преговоре. У преговорима је однео недвосмислену победу, па се затим у њој поносно сликао испред куће албанског војсковође са којим је преговарао. Зашто са пушком и опасаном бомбом и како је знао да је из ових „преговора“ сигурно однео победу, сазнаћете у следећих неколико реченица. Пре сукоба са Турском и почетка коначног ослобођења српске територије од дугогодишње окупације поменуте државе, Србији је веома било битно да

На Цетињу прије 130 година рођен Александар Карађорђевић

Крстио га је изасланик руског императора Николаја Другог Александровича који му је био кум. Александар Први Карађорђевић је био регент престолонаследник Краљевине Србије, регент престолонаследник и краљ Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, као и краљ Југославије. Познат је и као Витешки краљ Александар Први Ујединитељ. Рођен је 16. децембра 1888. године у Цетињу, а убијен је 9. октобра 1934. године у Марсељу приликом званичне посјете Француској. Породица и детињство Александрови родитељи су краљ Петар Први Карађорђевић и кнегиња Љубица – Зорка. Имао је двије сестре и два брата: Јелену која је била удата за кнеза Ивана Константиновича, блиског рођака царске породице Романов, Милену која је умрла са непуне двије године, Ђорђа

Slider_Kastel_Sucurac.jpg

УСКРС МРЖЊЕ У ХРВАТСКОЈ (II. ДИО): „Ни у мору мире, ни у Србину вире“

Развоjем технологиjе, доминантан медиj за приjенос говора мржње постао jе интернет. Оваj медиj пружа могућност анонимности, што многе учеснике расправа на друштвеним мрежама, форумима и читатељским коментарима портала храбри на кориштење говора мржње коjи у кратком времену досеже велик броj корисника. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 08. октобра 2015. године. Будући да већина портала и других интернетских платформи нема адекватне особе коjа би се бавиле модерирањем расправа, а и они коjи jу имаjу не могу због превелике количине коментара све правовремено надзирати, па се увредљиви коментари у наjвећем броjу случаjева не бришу. Отежаваjућа jе околност што интернет за већину законодавстава, па тако

Slider_ubi_Srbina.jpg

УСКРС ХРВАТСКЕ МРЖЊЕ (I ДИО): „Кољи Србе“ у Карловцу, „Србе на врбе“ у Нуштру, „За дом и поглавника“ у Загребу

Под насловом „Насиље и несношљивост према Србима“, Српско народно виjеће пописало jе низ случаjева насиља, несношљивости и говора мржње коjи су се кроз 2014. годину догађали у Хрватскоj. У уводу овог шокантног материjала, из Српског народног виjећа истичу како jе примjетно да су се нецивилизациjске поjаве од 2012. године прошириле циjелом Хрватском. Слидер уби Србина Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 08. октобра 2015. године. Том тренду „значаjно jе придонио друштвено-политички контекст коjи се од доласка коалициjе предвођене СДП-ом на власти, а потом и након придруживања Хрватске ЕУ, све више радикализира и поприма ревизионистичко-десничарска обиљежjа“. Оваj извjештаj, коjи упозорава на нову фашизациjу хрватског

Епископ бачки Иринеј Ћирић – Спасао децу, а скојевци га изболи ножем (ВИДЕО)

На данашњи дан, 13. децембра 1955. године, умро је Епископ бачки Иринеј Ћирић, један од најзначајнијих архијереја СПЦ у прошлом веку. Из злогласног мађарског концентрационог логора Шарвар спасао је 2.800 деце, а умро од батинања. У години која је на измаку навршило се шездесет и две године од упокојења епископа Иринеја Ћирића (1884-1955), једног од најзначајнијих и најтрагичнијих архијереја СПЦ не само свог доба, но целог прошлог века. На челу Епархије бачке Ћирић је, наиме, био током Другог светског рата, када је она, окупана у невиној српској крви, била под мађарском окупацијом. То ће га, доцније, практично коштати живота. – После рата, комунистичке власти су га због наводне сарадње са

Миланковић неће добити бисту у Осијеку, јер је Србин

Велики научник Милутин Миланковић, према којем су названи неки од кратера на Месецу и Марсу, неће добити бисту испред Треће гимназије у Осијеку зато што је Србин. Осијечка Гимназија има праксу да поставља бисте славних ученика. Али, та част не може бити указана и Миланковићу. Двојици познатих ученика осијечке Треће гимназије Мији Кишпатићу, који се бавио природним наукама, и Милутину Миланковићу, геофизичару и астроному, дате су различите почасти. Кишпатићу ће бити постављена биста испред ове славне осијечке средње школе, у Парку хрватских великана. Миланковићу у част уприличен је научни скуп поводом 60 година од његове смрти у његову родном Даљу, надомак Осијека. И то је све. Антун Туцак, председник Организационог

Врањеш због тетоваже четничког војводе није могао у Загреб

Репрезентативац Босне и Херцеговине Огњен Врањеш није допутовао у Загреб на утакмицу свог Андерлехта против Динама у Лиги Европе. Према информацијама из Белгије, Врањеш није повређен, већ је одлука клуба да не допутује због честих испада које прави. Он је само један од многих фудбалера Андерлехта који неће играти на „Максимиру“ и један од разлога за то је вероватно тетоважа четничког војводе Момчила Ђујића коју има на руци. У редовима белгијског представника вероватно нису желели да ризикују проблеме и инциденте у Загребу. Извор: Б92

ХРВАТСКА: Због Митра Мирића масовна туча какву Бјеловар не памти!

Због масовне тучњаве која се догодила у бјеловарском ноћном клубу ‘Тилт’ у суботњим ноћним сатима, напрасно је прекинут концерт српског поп-фолк певача Митра Мирића који је онде наступао. Према информацијама којима располаже портал bjelovar.live у тучњави су суделовали готово сви гости клуба међу којима су се нашли и полицијски службеници у цивилу што им је и службено потврђено из ПУ бјеловарско–билогорске. bjelovar.live у поседу је и кратког видео снимка те вечери. Снимак је наводно настао одмах након што су бројна полицијска возила блокирала део улице испред ноћног клуба у који су први улетели припадници Интервентне јединице. Бјеловар наводно већ дуго није имао прилике видети тучњаву таквих размера попут оне која

Коментар: Тепих

Дељење лекција о прошлости увек је најлакше, али треба прво кренути из властитог дворишта. Поготово ако те лекције долазе из Хрватске. У СРБИЈИ и даље нема политичке воље за суочавањем са прошлошћу, тврди шефица хрватске дипломатије Марија Пејчиновић Бурић, што неки тумаче и дискретном најавом могуће нове хрватске блокаде у преговорима Србије и Европске уније. Не прве, јер Хрватска је и до сада у више наврата блокирала комшије, уз све звучне најаве како ће здушно подржавати пут Србије у уједињену Европу. Да та констатација долази од Ангеле Меркел, немачке канцеларке, која је цео свој живот кроз бављење политиком имала сасвим јасан, крајње критичан став о немачкој прошлости и најцрњем времену

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Knjiga gostiju

Poštovani, pozivamo vas da vaše utiske, prijedloge i komentare upišete u našu

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.