arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Ален Будаj

Бан Ки Мун не доприноси помирењу у БиХ

„Оштро негодуjемо што генерални секретар УН ниjе посетио наjвећи концентрациони логор коjи се данас простире на подручjу обе државе коjе jе посетио – Републике Хрватске и БиХ. Реч jе о логорском локалитету Јасеновац-Доња Градина, познатом и као балкански Аушвиц“, изjавио jе директор „Маргеловог института“ Ален Будаj. Он каже да „нема нациjе са простора бивше Југославиjе коjа у Јасеновцу ниjе убиjена“. „Јасеновац jе симбол страдања свих народа са подручjа бивше Југославиjе. Јасеновац jе место са коjег се шири универзална порука мира – порука НЕ расизму, НЕ антисемитизму, НЕ ксенофобиjи! Јасеновац jе место где учимо да поново будемо људи“, нагласио jе Будаj. Он jе као потпуно непримерену осудио и изjаву Бан Ки Муна у коjоj повезуjе садашње стање

nexe.jpg

Хрватски продор на Исток

Економско уређење у Србиjи почива на догми о отвореном и слободном тржишту, али jе после децениjе такве политике сада очигледно да су поjедине државе, посебно Словениjа и Хрватска, искористиле заблуде српских либерала и циљно усмериле своj капитал на улагања и откуп компаниjа у стратешким гранама српске привреде. У исто време, ове две државе су на све начине настоjале да спрече реципрочна улагања, и компаниjама из Србиjе омогуће равноправан третман на свом тржишту. Економска офанзива Хрватска jе наишла у Србиjи на добар приjем и потпуно отворена врата, али су 13 година узаjамних односа довеле до изразите несразмере у привредним односима. У периоду од 1999. до краjа 2010. хрватске инвестициjе у Србиjи

bokakotorska03.jpg

Недељковић: Бокељи и Бока Которска у листу ,,Дубровник” од 1937. до 1941 године

Гласник Срба католика „Дубровник” извештавао jе како о  збивањима у Боки Которскоj, тако и о историjи Боке Которске. Јовица Перовић писао jе у ,,Дубровнику” о Бокељима коjи су учествовали у Првом српском устанку. У свом чланку ,,Бокељи у Карађорђевом устанку” истакао jе : ,, … Без сумње било jе и повише синова Боке у редовима Карађорђевих бораца и jунака, коjи су као мање чувени, временом прешли у заборав. Ја ћу навести оне, коjи су оставили траjан спомен након себе  …“. Првог коjег jе навео био jе Јоко Гаврилов Суботић из Рисна. Он jе заjедно са 37 своjих другова стигао 1808. у Србиjу. Карађорђе га jе заjедно са његовом дружином из

varnava.jpg

Смрт патријарха Варнаве још тајна

Мистерија смрти српског патриjарха Варнаве траjе тачно 75 година, од ноћи између 23. и 24. jула 1937. кад jе тадашњи поглавар СПЦ преминуо док jе jугословенска скупштина доносила одлуку о конкордату с Ватиканом, ком се он противио.  Документациjа СПЦ из међуратног периода, коjа би могла да разреши ову енигму jош од 1944, недоступна jе, каже проф др Вељко Ђурић, аутор капиталног дела о патриjарху Варнави. – Документи су jош увек под ембаргом у архиви БИА – тврди проф. др Ђурић. – Они би могли да расветле многе историjске недоумице, пре свега да ли jе патриjарх Варнава отрован или jе преминуо од последица болести. Саговорник “Новости” подсећа да jе патриjарх за

savo_strbac_1.jpg

НЕСТАЛИ

На интернетскоj страници Министарства бранитеља Владе РХ – Управе за заточене и нестале ових дана се поjавио летак са позивом грађанима да помогну у расвjетљавању судбине несталих особа, са навођењем организациjа и институциjа коjе га подржаваjу а то су: Предсjедник РХ, Савез удруга обитељи заточених и несталих хрватских бранитеља, Удружење српских породица убиjених и погинулих, несталих, насилно одведених особа „Против заборава“, Самостална демократска српска странка (СДСС), Католичка црква у Хрватскоj, Српска православна црква. На летку се налази и цитат из саопштења са сусрета патриjарха Српске православне Цркве Иринеjа (Гавриловића) са загребачким надбискупом кардиналом Јосипом Бозанићем: “….бискупи двиjу цркава упућуjу позив одговорнима у политичкоме и друштвеноме животу, али и свакому човjеку

Недељковић: Дубровачки Срби

У  19 веку  Дубровник  jе  био центар Срба са Приморjа. Српско-далматински магазин од 1842. до 1858. уређуjе се у Дубровнику, где jе био настањен његов уредник Ђорђе Николаjевић.  (1) Медо Пуцић и Матиjа Бан били су први коjи су почетком четрдесетих година 19. века истицали српство Дубровника.(2) Лист дубровачких Срба католика „Дубровник” истицао jе заслуге Меда Пуцића за дубровачке Србе : „Таj препород у српском духу, коме jе Медо Пуцић био зачетником, … убрзо jе био захватио готово сву властелу и цвиjет дубровачке интелигенциjе и грађанства. …“.(3)  Народна штионица у Дубровнику основана jе 1863. У њеноj управи се окупио круг истакнутих Дубровчана : Медо и Нико Пуцић, Стjепан Скурла, Перо

srb.jpg

ПРОСЛАВА УСТАНКА У СРБУ

Latinica Српско народно виjеће, Општина Грачац и Савез антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске Вас позиваjу на прославу годишњице Дана устанка 27. 07. 1941. Народни збор одржат ће се 28. 07. у 12h код споменика Устанку у Србу. Заинтересирани за полазак из Загреба могу се jавити наjкасниjе до петка 27. 07. до 12х на броj 00385-1-4886-368 и осигурати мjесто у аутобусу. Након церемониjалног диjела програма предвиђено jе дружење окупљених уз грах и наступе културно-умjетничких друштава.    Извор: СНВ

Srebrenica-1.jpg

Ирански ПрессТВ: Улога НАТО-а у сребреничком масакру

Један од наjбруталниjих инцидената у новиjоj историjи jе масакр у сребреници коjи jе 1995.године  починила паравоjна група под именом „Шкорпиони.“ Сада имамо крунског сведока и хрпе службених докумената да категорички докажемо да jе наредба коjу jе издао НАТО а не само „посматрачки став“ Холанђана довео до ових убистава, већ и да jе НАТО регрутовао, плаћао и контролисао Шкорпионе. Суђење Ратку Младићу могло би, или би бар требало да доведе до пропасти Међународног суда за ратне злочине (ИЦЦ). Као што jе Тимоти Бланчфорд- Хенчли истакао у српском СОС-у „Суђење Ратку Младићу на на овоj фарси од Међународног Суда за ратне злочине–тоj травестиjи правде и увреди међународног закона коjи киднапуjе људе, незаконито

privrednik_1.jpg

РАДИ, ШТЕДИ И БОГУ СЕ МОЛИ

Године 1895. основана jе Српска банка у Загребу. наредне године, Савез српских земљорадничких задруга, а неупуних годину дана касниjе „Привредник“- друштво коjе ће помагати да бистра, радна и сиромашна српска деца, заврше занат или се оспособе за трговачке послове. Оснивач све три српске институциjе у Загребу био jе Владимир Матиjевић, банкар и велики национални радник, коjи jе Србе звао да се ману политичких трвења и окрену се економиjи, речима: „Политичка моћ jедног народа почива на економскоj моћи!“ За педесет година свог рада – укинут jе 1947. – на занате, у трговину и угоститељство, „Привредник“ jе упутио 40 хиљада сиромашне, сеоске, српске деце. Начело „Привредника“ гласило jе: „Наjвеће jе доброчинство дати

erdogan1.jpg

Алијин аманет Таипу

Могао би човек да се зачуди зашто су у Бањалуци и у западном Мостару направили толику буку због изjаве Таипа Ердогана. Турски премиjер jе поводом годишњице у Сребреници за агенциjу Анадолиjа изjавио да му jе Алиjа Изетбеговић на самртничкоj постељи рекао: „Остављам ти у аманет Босну и Бошњаке као оставштину Османлиjа.“ У наставку изjаве премиjер jе таj аманет пренео на читаву Турску: „Босна и Бошњаци су остављени у аманет Турскоj.“ Нема разлога да се на то љуте ни Срби ни Хрвати, када већ не протестуjу наше комшиjе што их jе рахметли Алиjа оставио у аманет Таипу, а не, рецимо, Клинтону или неком од лидера ЕУ. Напротив, добро jе што jе

svetozar_livada.jpg

Суђење пјеснику Мили Дакићу

Освета је код нас слађа од меда и шећера заједно. Суђење Мили Дакићу класична је освета суда. Ни један га свједок не терети, а суђење траје. Кад то један суд чини од саме државе, онда злочин постаје већи, али у Хрватској се појавио надчовјек јер по једној синтагми, Хрват у Домовинском рату не може направити злочин. То је најизразитији облик расисзма јер је ријеч о надчовјеку. Миле Дакић је пјесник и свједок времена. За пјеснике се каже да су „савијест народа“. Миле је свједочио на изворан начин; описао је стравичне покоље у црквама, многе је персонализирао јер је познавао грађане свога завичаја. Дакић је водио најзначајнију, комеморативну закладу „Петрова гора“.

izlozba-dg.jpg

Изложба „УСТАШКИ ЗЛОЧИН ГЕНОЦИДА У СЕЛУ МЕЂЕЂА, 1941-1945. ГОДИНЕ“

Изложба под називом „Усташки злочин геноцида у селу Међеђа, 1941-1945. године“ jе самостална изложба аутора Тање Тулековић о страдању становништва села Међеђа. Документи, факсимили, фотографиjе, спискови жртава и свjедочења преживjелих свjедока оживљаваjу наjтежи период у историjи овог села. За вриjеме тзв. Ендехазиjе (1941-1945.) село Међеђа дало jе 1075 жртава: 119 бораца и 956 жртава усташког злочина геноцида. Потпуно jе угашено 45 огњишта. Самим тим било jе наjстрадалниjе село босанско-дубичког подручjа.   Истраживањима у периоду април-jун, 2008. године дошло се до нових података о броjу жртава усташког злочина геноцида, њих jош 80, као и jош jедно опустjело домаћинство. Из разговора са мjештанима овог села произашла jе комплетна слика о дешавањима на

sale-nije-ovdje.jpg

Латино и Методије (9) – Урбане легенде о техничкој инфериорности ћирилице

Коjим писмом пишеш? Питање jе коjе се може поставити само Србину. Ми смо тренутно jедини народ у цивилизованоj Европи, чиjи се апсолутно сви припадници могу похвалити да умиjу читати и писати по двиjе азбуке, на jедном те истом jезику. Оваj фељтон се намjерава бавити тим феноменом. Његовим посљедицама по српске националне, односно културне интересе. Од када датира овакво стање, какви су његови резултати, и шта нас очекуjе у будућности? ЈУЧЕ ДАНАС СУТРА СТРУЧНО ПОЛИТИЧКИ Латиницом стане више штампаног текста. Latinicom stane više štampanog teksta. То jе прва у низу урбаних легенди о инфериорности ћирилице. И заиста, погледом на горње редове то дjелуjе тако. А зашто дjелуjе? Зато што ниjе истина! Примjенимо ли

lov-laslo-c.jpg

Најтраженији нациста у притвору

Будимпешта — Мађарски тужиоци привели су и подигли оптужницу за ратне злочине против Ласла Ч. (97) осумњиченог да jе учествовао у депортациjи Јевреjа у Аушвиц 1944. године.     Ласло Ч. кога jе центар Симон Визентал идентификовао као Ласла Чатариjа, приведен jе данас, навели су тужиоци. Он jе затворен у кућни притвор на наjвише 30 дана, изjавио jе његов адвокат Габор Хорват. Како су пренеле агенциjе, Хорват jе изjавио да jе уложио жалбу на пресуду о кућном притвору, коjа отвара могућност властима да осумњиченом за учешће у Холокаусту одузму пасош. Чатари jе раниjе данас рекао да jе невин и да jе само следио наређења. „Он негира кривицу за злочине коjи му се

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.