arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
biserko.jpg

Хрватски хелсиншки одбор и Јасеновац: А онда Соња Бисерко

Ех да су нама овакве невладине организациjе… Само помислите шта би било да нека мултиетниЋка НВО из Србиjе или Српске каже да jе сребренички рефрен говор мржње… Наравно да треба одмах друштвено дисквалификовати и jавно раскринкати сваку реципрочну будалу коjа би се усудила уопште да успореди jедну пропагандну интервенциjу у региjи Бирач, са jедним од наjгнусниjих жаришта геноцида у историjи људског рода, каква jе Јасеновац. Уосталом, то jе и главни циљ невладиних организациjа у Србаља. Да нас доведу у стање свиjести да кољемо вола за кило меса. Као да нас ниjесу довољно клали у прошлости. Стварно jе грозно оно што се десило интелектуалноj елити у Србиjи и Српскоj. Посебно у

ljubo-weiss.jpg

У Хрватској и даље има антисемитизма а и страха од антисемитизма

Љубо Рубен Веис, (Ljubo Ruben Weiss) писац, публицист и познати жидовски активист, аутор књиге пjесама „Закашњела збирка», аутор око 700 чланака и анализа специjализираних на тему Израел, Блиски исток, жидовство, оснивач и дугогодишњи власник књижаре-антиквариjата у Бечу; у разговору за Портал Сибиз ексклузивно говори о своjем сукобу с туђманизмом почетком 1990.-их година.     Говори и о интелектуално-просвjедном напуштању Хрватске; повратку; стању у жидовскоj заjедници у Хрватскоj; потреби и обвези Хрватске за повратом опљачкане жидовске имовине и о разлозима невраћања те имовине; етнобизнисменима у жидовскоj заjедници; скандалозноj чињеници да се на мjесту срушене загребачке синагоге данас налази паркинг; поjавама неоусташтва и неонацизма у хрватском друштву односно поjавама антисемитизма и страху Жидова у Хрватскоj

stepinac-ustase.jpg

СКАНДАЛОЗНО: Дечији хор у Хрватској се зове „Степинчеви малишани“!

С. Миловановић ЗАГРЕБ-Иако се декларативно залаже за европске вредности уочи уласка у ЕУ, Хрватска у пракси све чини да очува идеологиjу усташког покрета и тековина НДХ. Како другачиjе обjаснити чињеницу да поред еуфориjе коjа jе захватила Хрватску после осолобађаjуће пресуде Готовини и Маркачу и ултра посећеним концертима певача Томпсона коjи jавно велича усташки покрет, jедан дечиjи хор у овоj земљи добио jе име „Степинчеви малишани“, по кардиналу коjи jе отворено подржавао Павелића и НДХ!     Наиме, у октобру прошле године током прославе Степинчевог рођења његовом родном месту жупи Бестовjе, у богатом проиграму посвећеном кардиналу Степинцу наступио jе и дечjи хор „Степинчеви малишани“. -Певање jе предводио дечjи збор „Степинчеви малишани“ и

srbe-na-srbe.jpg

Србе на Србе

“Јаз између четника и партизана jе неописив. Оваj jаз jе заправо jаз између Срба самих, коjи се у међусобноj борби уништаваjу…. Изазвати подjелу, подржавати међусобно уништавање за нас представља политичку корист”[1]. Давид Синчић, усташки официр, лето 1942. Први дан фебруара се у Новом Саду обележава као Дан града. То jе у ствари дан када jе 1748. године Мариjа Терезиjа, „царица Римска, надвоjвоткиња Аустриjе, краљица Угарске, Чешке, Далмациjе, Хрватске, Славониjе, Раме, Србиjе, Галициjе . . .“ доделила мом родном граду статус слободног царског града. Овог првог фебруарског дана 2013. године, на тврђави у Петроварадину jе развиjен велики транспарент са натписом „Срећан рођендан главни граде“ са све обележjима Чанкове странке и заставом АП

nasi-norvezani.jpg

Група Срба са српским пријатељима Норвежанима направила прави подвиг! Још једна победа истине о Србима

English Kristian Kahrs: Драго ми jе да вас обавестим да смо освоjили потпуну победу над хрватским историjским ревизионистима, када jе реч о jугословенским партизанима у норвешким логорима. У прилогу jе протестно писмо Савеза српских удружења у Норвешкоj на чиjем jе челу Борис Максимовић. Изложба „Захвалност народа Норвешке“ jе претходно била постављена у Норвешкоj, а сада Хрватица Горана Огњеновић планира да jе постави на Универзитету у Ослу. Много добрих Норвежана и Срба у Норвешкоj су били у ово укључени, и Френк Алм Хауген ме о овоме обавестио. Када ми jе Френк писао 24. jануара, одмах сам контактирао Универзитет у Ослу, Зорицу Митић, српског доктора у Норвешкоj и Кнута Фловика Торесена, норвешког официра, аутора

jvuo-na-zastavi.jpg

ЈУГОСЛОВЕНСКА ВОЈСКА У ОТАЏБИНИ И ЈЕВРЕЈИ – ПРИЛОГ ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ

Јевреjски народ jе кроз своjу дугу и трагичну историjу доживео многа страдања и искушења. Ипак нити jедан прогон ниjе се могао мерити са нацистичким погромом коjим jе цео jевреjски народ предат уништењу.  Посебно тежак положаj Јевреjа био jе у Србиjи. Земља захваћена оружаним устанком и сама изложена страшним репресалиjама давала jе нацистима добар изговор да се, jош пре доношења одлука о „коначном решењу“, отпочне са ликвидациjом целокупне jевреjске популациjе. Без сумње jе да jе уништење Јевреjа плод одлука окупационих власти[1]. И цео систем уништења одвиjао се под директном управом и уз ангажовање искључиво немачких полициjских органа. Ипак оваква политика немачког окупатора имала jе подршку jедног дела власти и становника Србиjе.

gavrilo-ploca.jpg

НЕБОЈША МАЛИЋ: СРБИ, „МАРШ НА ДРИНУ“ И ВЕЛИЧАЊЕ МРАКА

Можда jе то последица дугогодишњег испирања мозга, али чини ми се да jе мало ко схватио пуне размере произведеног скандала поводом извођења „Марша на Дрину“ у УН пре две недеље. Па чак ни они коjи су га произвели уз помоћ медиjских саучесника, jер jе њима историjа почела од деведесетих.     Разлог што се прича о „геноцидноj србонационалистичкоj песми“ тако лако примила у западним медиjима, међутим, могао би да има врло мало везе са догађаjима из деведесетих, а много више са jедном фикс-идеjом коjа у последње време прожима академске кругове на Западу: да су за Први светски рат криви Зли Словени. Према тоj причи, да нису зли ратоборни Срби испровоцирали мирољубиву и надасве

jutarnjilist-na-kosovu.jpg

Хрватски “Јутарњи лист” на Савиндан у Метохији

У граду Пећи од 20.000 Срба остало jе тек њих десетак. Не тисућа, већ поjединаца. На Косову мира нема. Рат споменицима, како су га назвали медиjи, почео jе премjештањем споменика погинулим борцима Ослободилачке воjске Косова. Влада Србиjе наредила jе да се уклони споменик испред зграде прешевске опћине, jер jе постављен без дозволе. Та акциjа у jужноj Србиjи изазвала jе реакциjу на Косову, гдjе jе порушено и оштећено више од 150 споменика на православним гробљима. Косовска jе влада са задршком осудила догађаjе, али они су ипак униjели нелагоду међу Србе на Косову. На осуду само одмахуjу руком.     “Ако буду хапсили праве кривце, ниjе искључено да ће морати хапсити и

predrag_markovic.jpg

Марковић:Бошњаци истичу мржњу према Србима

Историчар Предраг Марковић рекао jе Срни да захтjев да се 11.jули у УН прогласи “даном сjећања на геноцид у Сребреници” показуjе да Бошњаци све активности своде на истицање своjе жртве и на мржњу према Србима, те додао да ће тиме довести у незгодну ситуациjу и свог спонзора Турску, због геноцида над Јерменима. “Они ће тиме довести у незгодну ситуациjу свог спонзора Турску за коjу ће то имати врло лоше посљедице, због Јермена”, рекао jе Марковић, подсjетивши да у поjединим земљама већ постоjе резолуциjе о геноциду Турске над Јерменима.     Коментаришући писмо Свjетског бошњачког конгреса генералном секретару УН Бан Ки Муну, Марковић jе оциjенио да jе за Бошњаке велики проблем да ли

Домољуби и бранитељи против вуковарске ћирилице

Вероватно приморане скорим уласком у Европску униjу да наjзад почну да поштуjу сопствене законе, хрватске власти обjавиле су  да ће у Вуковару, граду са скоро 35% Срба, у званичну употребу бити уведени српски jезик и српско писмо. (Према њиховом уставу,  потребно jе да мањинско становништво броjи 30% од укупног броjа. У Вуковару jе према последњем попису из 2011.године живело 57,37% Хрвата и 34,87% Срба. Занимљив jе таj однос према попису из1990, када jе у Вуковару било 47,83% према 32,90 %Срба). Иако се, рецимо, кад jе реч о италиjанском jезику као службеном, коjим се без икаквих сметњи служи италиjанска мањина у Истри иако не испуњава постотак од 30%, у Вуковару су 

ausvic.jpg

Аушвиц: Прво име холокауста

На данашњи дан 1945. 322. стрељачка дивизиjа Црвене армиjе ослободила jе Аушвиц. Уjедно, оваj датум се слави и као Дан сjећања на холокауст, поводом чега обjављуjемо репортажу о наjгласовитиjем нацистичком логору. Тешко да jе Аушвиц мjесто пут кога ћете кренути циљано само због њега. Али ако дођете до предивне средњовjековне пољске приjестонице Кракова, штета jе jе не обићи га. До наjзвучниjег имена међу логорима се из Кракова возом путуjе око 2 сата. Возних линиjа има прилично често у току дана и карта jе jефтина, 5 марака преведено у нама блиске циjене. Последња линиjа за повратак jе око 7 сати. Долазак на жељезничку станицу у Освjећин (како гласи пољско име градића)

nikola-selakovic.jpg

Селаковић: Пре 70 година Србе су бацали у јаму, а да данас Срби пију воду ”јамницу”

Srбиjа ће убудуће на сваки начин помагати нашим држављанима коjи се налазе у притвореничкоj jединици у Схевенингену. То jе наша дужност и обавеза. Држава се према тим људима у прошлости односила често као према потрошноj роби коjа се испоручи, па се више нико за њом не окреће. Однос државе према тим људима ниjе смео да буде завршен њиховим изручењем. И тако jе начињена велика штета. А jа сам у Хаг ишао као на боjиште после битке.     Ово jе за ”Новости” изjавио Никола Селаковић, министар правде и државне управе, коjи се пре неколико дана вратио из Хага. * Какви ће бити конкретни резултати ваше посете? – Здравствена нега и

zastava-sokoli-nedeljkovic.jpg

СОКОЛИ ЖУПЕ МОСТАР НА ПОЧЕТКУ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

Савез сокола краљевине Југославиjе jе припаднике соколског покрета  припремао да буду у првим редовима  бранилаца отаџбине.  Зато  су васпитавали своjе чланове као будуће браниоце народа и отаџбине припремаjући их за будућа искушења. Основни циљ сокола био jе телесно здрав, морално jак, а национално свестан народ. Истицали су да jе прва жртва у Балканском рату 1912. био београдски соко Александар-Сања Живановић. (1)  Први  покушаj  напада  на  Београд  у  Првом  светском  рату  одбили  су  чланови  београдског соколског  друштва „Душан Силни”  заjедно  са  четницима  из  Танкосићевог  одреда, финансима, жандармима  и  jедном  четом  18 пешадиjског  пука (2). Према сведочанству jедног жандармериjског официра, добровољци из редова грађана дигли су поколебани дух жандарма и осталих бранилаца.

27-mart.jpg

Хрватски језички национализам – име је битно

1. Увод На Западу jе уобичаjено да се за распад СФРЈ оптужуjе српски национализам. Мислим да jе потребно да прође неки довољно дуг временски период (нпр. jедан век) да би неки непристрасан западни историчар могао да утврди оно што jе од почетка заправо било очигледно, али што jе због пропаганде заташкивано: за распад СФРЈ одговорне су католичке нациjе – Хрвати и Словенци. Доказа за гореизречену тврдњу jе безброj. Један од њих jе владавина хрватског jезичког национализма. У Хрватскоj готово да нема установе коjа нема етничку ознаку („Хрватски”). У Србиjи готово да нема оне коjа га има („Српски”). 2. Између два светска рата (1918-1941) Између два светска рата све водеће политичке

vasilije-krestic.jpg

Василије Крестић: Шта очекивати од политике Хрвата

Академик о српско-хрватским односима, Космету, Европи, Воjводини, Академиjи, политичарима: Циљ jе велика, етнички чиста и римокатоличка Хрватска. Своj брод смо везали за ЕУ, коjа нам одузима Космет Циљеви хрватске политике у последњих 150 година су Хрватска очишћена од Срба, граница на Дрини и присаjедињење делова Воjводине. Сви наши политичари коjи преговараjу са Хрватском морали би да буду свесни ових чињеница. То jе стандардна хрватска политика и она се лако не мења. Академик Василиjе Крестић, коjи дуги низ година изучава историjу српско-хрватских односа, тврди да српски политичари игноришу тежње хрватске политике, те се некритички упуштаjу у разговоре о бољим односима. А ти односи, уверен jе Крестић, могу се градити само на

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.