Srpski odbornici u skupštini Livanjskog kantona podnose tužbu zbog diskriminacije srpskih učenika. Mihajlović: Deci se, kao nigde u Evropi, brani pravo na maternji jezik. Zakon o udžbenicima neustavan BANjALUKA – Klub Srba u Skupštini Livanjskog kantona tužiće Ministarstvo prosvete, kulture i sporta ovog kantona i resornog ministra Petra Galića zbog zabrane uvođenja ćiriličnog pisma u školama, čime se sprovodi drska diskriminacija nad srpskim đacima! Ovo je u utorak „Novostima“ potvrdio predsednik Kluba Srba u Skupštini Livanjskog kantona Slaviša Mihajlović. – Ministarstvo uporno odbija da uvede srpski jezik i ćirilično pismo u školski sistem, iako je reč o drskom kršenju osnovnih ljudskih prava srpskoj deci koja im garantuje federalni ustav – istakao je Mihajlović.

Imajući u vidu da će mnogi od vas biti u zavičaju narednih dana i tokom leta, podsećamo i prosleđujemo informaciju o tome   IZVADITI LIČNU KARTU CIPS BiH JE LAKO A VEOMA VAŽNO! ZAŠTO JE VAŽNO IZVADITI LIČNU KARTU CIPS BiH? Bez lične karte vas u Bosni nema! Sa njom možete uživati svoja građanska prava i pravo na svoju imovinu! 1. Lična karta CIPS BiH vam je neophodna da biste vašu ili nasleđenu imovinu mogli da uknjižite na sebe! 2. Lična karta CIPS BiH vam je potrebna da biste imali pravo glasa na izborima u BiH! 3. Lična karta vam je potrebna da biste mogli podneti zahtev za obnovu vaše

Živimo u zemlji u kojoj je bešćutna, korumpirana, zločinačka, prodana vlast u nama građanima Hrvatske ubila sve ljudsko. Što je s nama Hrvatima? Mi nismo potomci žrtava, mi smo potomci zločinaca. U kakvom smo mi stresu? Naši su preci osuđeni, dovijeka prokleti, zašto šutimo? Živimo u zemlji u kojoj je bešćutna, korumpirana, zločinačka, prodana vlast u nama građanima Hrvatske ubila sve ljudsko. Postali smo bešćutni poput naših političara kojima nikad dosta love i moći. Bešćutni poput tajkuna koji preko leševa nemoćnika ulaze u svoje dvorce da bi tamo krvavim rukama milovali glave svoje unučadi. Zlikovci koji su poklonili Hrvatsku zlikovcima zaklonili su nam oči prljavom krpom, začepili su nam usta smrdljivom štracom.

BEOGRAD, 27. JULA /SRNA/ – Njegovo visokopreosveštenstvo mitropolit zagrebačko -ljubljanski Porfirije izjavio je da je ćirilica dio identiteta srpskog naroda i kulture i da bi svaki pokušaj da se ona eliminiše predstavljao tendenciju da se eliminiše srpsko postojanje na hrvatskom prostoru. Mitropolit Porfirije je naglasio da će pravoslavnim vjernicima u Hrvatskoj i Sloveniji pokušati da prenese „neku vrstu elementarnog osećanja dostojanstva“ i da će pokušati da pomogne da se, kako je rekao, oslobode straha koji evidentno postoji i budu ono što jesu. On je za Radio Beograd naveo da se broj pravoslavnih vjernika od 1990-tih godina u Hrvatskoj smanjuje, ali da nasilnog pokrštavanja nije bilo. „Moj i zadatak crkve je da ako vidimo da

BANjALUKA, 27. JULA /SRNA/ – Ministar rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske Petar Đokić rekao je danas da je jako značajno da narod na prostoru Srpske očuva tradiciju i sjećanje na antifašističku borbu, te 27. juli – Dan ustanka u Drugom svjetskom ratu, kao jedan od najvažnijih datum iz te borbe. On je naglasio da se obilježavanjem Dana ustanka potvrđuje opredijeljenost ka antifašističkoj borbi u kojoj je srpski narod dao najviše boraca i žrtava. „Narod na ovim prostorima nikada nije trpio tiraniju, uvijek je imao težnju da bude slobodan, da bude ravnopravan i to je bezbroj puta u svojoj istoriji i potvrđivao. Tako se to desilo i 1941. godine, a mladim generacijama moramo prenositi ono

SARAJEVO, 27. JULA /SRNA/ – Vandali su u mjestu Jelik u opštini Ilijaš provalili u ugostiteljski objekat u vlasništvu povratnika Srbina i ispisali uvredljive grafite, a stotinjak metara od objekta i natpis „Srbe na vrbe“. Srpski povratnici potvrdili su danas Srni da je u kafanu „Bor“ na Nišićkoj visoravni provaljeno u noći sa srijede na četvrtak, 23. na 24. jula, a da je slučaj prijavljen policiji, koja je izašla na lice mjesta. Prema njihovim riječima, kafana „Bor“ radila je i prije proteklog rata, a sada je renovirana i ponovo radi. Povratnici tvrde da na području Nišića trenutno ima pedesetak srpskih kuća, od kojih je četrdesetak stalno naseljeno i u njima žive starija

Danas sam u Jad Vašemu upoznao četiri preživele žrtve Holokausta. Tri su imale samo jednu molbu: da svetu posvedočimo istinu. Ali ne o onome što se dogodilo, već o onome što se upravo dešava.   ”Mi samo želimo da živimo u miru”, kaže Mirjam, i dodaje da nije lako živeti pod stalnom pretnjom Hamasovih raketa. ”Napadi su uvek usmereni na civile” dobacuje Danijel dok našoj grupi objašnjava svoju svakodnevicu. Ovaj živahni sedamdesetsedmogodišnjak često gleda rakete kako se rasprskavaju na nebu dok motorom putuje na svoje volonterske dužnosti u jednom od najčešće gađanih gradova. Hamasove rakete efikasno obara ”Gvozdena kupola”, sistem protivvazdušne odbrane razvijen nakon što su desetine Izraelaca stradale u napadima Hezbolaha. Izrael daje sve od

Izbegle Srbe čije su privremene adrese sa ove strane Save i koji u rodni kraj dolaze kolima sa srpskim tablicama, službenici ove zemlje godinama gone za carinske prekršaje   HRVATSKOM državljaninu, Srbinu Živku Babiću, na graničnom prelazu Stara Gradiška hrvatske vlasti nedavno su zaplenile automobil „škoda oktavija“, srpskih tablica, kojim je putovao u rodni kraj. Pod optužbom da je napravio carinski i poreski prekršaj, on je bio prinuđen da plati porez, PDV i carinu za sopstveni auto u visini od čak 4.100 evra, zajedno sa ležarinom od 120 i kaznom od 700 evra! Nevolja Živka Babića samo je jedan u nizu pritisaka koji hrvatske vlasti primenjuju na Srbe koji ne žele da

Sokoli su zajedno sa Pobratimima od 1910. pokušavali da u Austro-Ugarskoj monarhiji osnuju svoja seoska društva. Prihvatili su stavove nacionalističke omladine, koja je na svojim zastavama ispisala da samo ona organizacija može da služi narodu, koja uspe da združi inteligenciju grada sa selom. Vreme od 1910. do 1925. bilo je razdoblje pronalaženja puteva, svladavanja raznih prepreka i zapreka. (1) Posle Prvog svetskog rata župa Mostar je 1925. povela akciju za osnivanje seoskih sokolskih četa. Župa Mostar je uvela poseban tip sokolskih jedinica, nazvan sokolske čete. Čete su bile prelazne i pripremne jedinice, iz kojih su se trebale razviti sokolska društva. Župa i matična društva u gradovima brinila su o njima. Svaka četa imala je svoju knjižnicu

Ministar prosvjete i kulture Republike Srpske Goran Mutabdžija izjavio je da Memorijalni centar Jad Vašem pruža značajnu podršku profesorima iz Srpske, koji će kroz pedagoški pristup izučavanju holokausta  redstaviti istinu o stradanju svih naroda u Drugom svjetskom ratu.   Mutabdžija je u Jerusalimu, u obraćanju u Međunarodnoj školi za studije holokausta, rekao da su dostignuća i aktivnosti Ministarstva prosvjete i kulture, koristeći kapacitet koji su razvili članovi prethodnih grupa, postali prepoznatljivi u Jad Vašemu i regionalno kroz učešće u međunarodnim i regionanim konferencijama, te organizaciji seminara u Donjoj Gradini. „Sve ovo daje uvjerenje da ćemo zaista uspjeti da postignemo ciljeve projekta, odnosno uvođenje sadržaja o holokaustu u nastavni plan i program za

Sakriven od Beograda, ali otvoren za sve kojima je srpstvo na srcu, podno manastira Tresije, po jednim izvorima zadužbine kralja Dragutina, a po drugima despota Stefana Lazarevića,  u svojoj kući  dočekao nas je akademik profesor doktor Vasilije Krestić. Delegacija Srpskog Udruženja Ćirilica Beograd, sa željom da srpskom jeziku i pismu vrati mesto koje zaslužuje,  došla je po pomoć, podršku i nadahnuće od poznatog istoričara i borca za istinu o stradalnom srpskom narodu. Svedoci smo da profesor ne posustaje, da nastavlja da daje pun doprinos i da se svakodnevno interesuje i bori za svoje otečestvo. Ako neko može da ojača duh i podstakne borbu za srpske nacionalne vrednosti u ovim teškim vremenima, onda je

KARLOVAC – Patrijarh srpski Irinej, boraveći u Karlovcu, u Hrvatskoj, gde je osveštao obnovljenu crkvu Svetog Nikolaja, na pitanje novinara o eventualnom dolasku pape u Srbiju, rekao je da je problem to što u Srbiji danas ima 250 hiljada ljudi za koje, kako je rekao, ne zna da li su proterani iz Hrvatske ili su je napustili. Na pitanje kako gleda na informaciju da će predsednik Srbije Tomislav Nikolić pozvati papu Franju u Beograd odgovorio je da je bio za to da se papa pozove i na nedavnu veliku proslavu u Niš, kao i da papa to zna, ali taj predlog tada nije prihvaćen. – Razlog toga je to što i sada u

Beograd — Srbi proterani iz hrvatske nisu prepreka dolasku pape u Srbiju, poručuje predsednik Koalicije udruženja izbjeglica Miodrag Linta. On je izrazio žaljenje zbog izjave patrijarha Irineja u Karlovcu, da papa nije pozvan na centralnu proslavu povodom 1.700 godina od objavljivanja Milanskog edikta, u Nišu, zbog proteranih Srba, koji negativno gledaju na ulogu crkve oko toga. „Proterani Srbi nisu bili smetnja dolasku pape u Srbiju i pogotovo ne potencijalna opasnost po njegovu bezbednost“, ističe Linta, dodajući da takva izjava patrijarha nema uporišta, ni u bližoj, ni u daljoj istoriji i da nanosi veliku štetu izbeglicama u domaćoj i međunarodnoj javnosti. Patrijarh Irinej je još u dva navrata rekao da su

Njegova svetost patrijarh srpski Irinej izjavio je da na ćirilici „nije napisano nijedno veliko zlo“ i da mu teško pada borba protiv srpskog pisma u dijelu Hrvatske. „Ni u jednom pismu nema zla, ali zabranama se možda želi nametnuti nešto drugo“, rekao je patrijarh Irinej u Karlovcu, gdje je osveštao obnovljenu crkvu Svetog Nikole. Patrijarh Irinej naglasio je da je u Beogradu „više latinice nego ćirilice“, ali da je Srbima stalo do njihovog pisma, prenose beogradski mediji. „Možda je bolje ni ne govoriti o onome što može da izazove nove sumnje, ali istoriju treba sagledati objektivno, što je bilo dobro pohvaliti, a zlo nazvati zlom i to je način da

Napravio sam jednu vrstu automonografije, da se niko ne muči posle moje smrti, kaže Igor Mandić, hrvatski književni kritičar, publicista, polemičar, autor više od 30 knjiga, o svojoj novoj knjizi „Oklop od papira”, koja obuhvata izbor njegovih tekstova, eseja, kolumni i feljtona već objavljenih u najvažnijim časopisima i novinama nekadašnje Jugoslavije i današnje Hrvatske i Srbije od 1966. do 2003. godine, ali i izbor intervjua koje je dao proteklih decenija. Napravio je, kaže, jednu vrstu retrospektive, kao što to rade slikari u njegovim godinama. Na pitanje da li ćemo ga povodom te knjige videti u Beogradu, na Sajmu knjiga, kaže: „To se čvrsto nadam, ako budem živ”, a na opasku