Značaj seoskih sokolskih četa

Datum objave: petak, 25 jula, 2014
Veličina slova: A- A+

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2014/Seoska ceta 1934.jpg

Sokoli su zajedno sa Pobratimima od 1910. pokušavali da u Austro-Ugarskoj monarhiji osnuju svoja seoska društva. Prihvatili su stavove nacionalističke omladine, koja je na svojim zastavama ispisala da samo ona organizacija može da služi narodu, koja uspe da združi inteligenciju grada sa selom. Vreme od 1910. do 1925. bilo je razdoblje pronalaženja puteva, svladavanja raznih prepreka i zapreka. (1)

Posle Prvog svetskog rata župa Mostar je 1925. povela akciju za osnivanje seoskih sokolskih četa. Župa Mostar je uvela poseban tip sokolskih jedinica, nazvan sokolske čete. Čete su bile prelazne i pripremne jedinice, iz kojih su se trebale razviti sokolska društva. Župa i matična društva u gradovima brinila su o njima. Svaka četa imala je svoju knjižnicu i čitaonicu. Od telovežbe bavili su se prostim vežbama i atletikom. Prva sokolska četa osnovana je novembra 1926. u Bijelom Polju kod Mostara. Jači pokret na selu nastao je u 1927, 1928. i 1929, kada je osnivano 30 sokolskih četa u bilećkom, gatačkom, konjičkom, korčulanskom, mostarskom, nevesinjskom, stolačkom i trebinjskom srezu. Uprava mostarske župe nije se ograničila samo na telesno vaspitanje, nego je uporedo širila prosvetu, ekonomiju, higijenu, zadrugarstvo i sve druge grane, koje su selu bile potrebne. Na početku rada četa Narodna Odbrana i Sokolski savez slali su listove besplatno, a Savez Srpskih Zemljoradničkih zadruga svoj list „Težak” upola cene. (2)  Župa Mostar je počela sa hambarima za sakupljanje žita, zatim sa kotarevima za seno, a zatim sa zadrugama, mlekarskim, pčelarskim, stočarskim, za lekovito bilje i drvarskim. Do 1935. bilo je 6 zadruga. (3)

Zborovanje svih župskih referenata za sokolski rad na selu održano je 24 i 25. marta 1935. u prostorijama Sokolske župe Mostar. Zborovanje je otvorio I zamenik starešine Gangl govorom u kome je istakao da je sokolstvo oduvek znalo da je selo izvor narodne snage i da su sokoli radili na uklanjanju razlike između sela i varoši. Istakao je da su na sletu u Ljubljani 1922. učestvovali  seoski sokoli iz župe Zagreb.  Prvog dana čitani su referati iz župe Mostar o iskustvima rada na selu. Drugog dana vođena je rasprava u kojoj su uzeli učešća inž. Svetislav Vučković, dr. Oto Gavrančić, Sablić, Džamonja, Potkonjak, dr. Dokić. Zorka Vojnović govorila je o sokolskoj ženi na selu. (4) Na konferenciji  Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije posvećenoj sokolskim četama u Mostaru učestvovali  su predstavnici svih župa iz Jugoslavije, a prisustvovali su i članovi starešinstva Saveza sokola 1935. Na konferenciji je utvrđen stav da su čete jednake sa društvima. Zato su seoske čete imale svog starešinu i starešinstvo. Sokolska društva su seoskim četama pružala pomoć u kadrovima, učiteljima vežbanja i predavačima za tečajeve opismenjavanja, voćarstva, pčelarstva. Pružali su pomoć za osnivanje knjižnica sa malim bibliotekama, orkestara, dramskih sekcija i horova. (5)

Dr. Ljudevit Auer, ministar za fizičko vaspitanje naroda, održao je 21. marta 1935. govor preko radija. Istakao je o značaju Sokolstva : “Naša će još veća briga biti posvećena sokolskim četama … Nesumnjivo je da je gro sokolskih četa vrlo uspešno radio i radi na prosvećivanju svoga sela, na racionalnom obrađivanju njiva i na higijeni kuće i kućišta. Iz dana u dan Sokolstvo postaje sve moćniji faktor prosvetnog, privrednog i zdravstvenog podizanja naročito našeg sela. Ono snažno prodire kako u sela bogatih i plodnih ravnica tako i u sela goleti i krševa. A u selima, u kojima postoje sokolske čete, već na prvi pogled vidi se puna razlika između kuća i okućnica onih seljaka koji su članovi čete i onih koji nisu.  … U selima sa sokolskim četama nema sitnih zađevica, zavisti i pakosti, nema krađa i podmetanja, nema, ili su vrlo retki pojedinačni slučajevi zaraznih bolesti. Obilje je veće, život veseliji, a obeljene i čiste kuće, pometena dvorišta i uređena đubrišta i voćnjaci, zasađeni povrtnjaci i puni pčelinjaci, jasno svedoče o blagostanju koje polako ali sigurno ulazi u domove pripadnika seoskih sokolskih četa. Udruživanje članova sokolskih četa za dobro zadrugarsko plasiranje njihovih produkata isto je toliko moćan činilac za napredak, koliko i njihovo udruživanje da sopstvenom radnom snagom i sopstvenim sredstvima zidaju svoje sokolske domove, koji su žarišta kulturnog napredka sela, koje ga ima isto
koliko i susedna sela.  Celokupno naše nerazdeljivo Sokolstvo, Sokolstvo gradova, varošica i sela, naša je najmoćnija nacionalno-vaspitna organizacija granitnih temelja i oprobana iskustva. Ono je dobrovoljna  organizacija koja vanredno povoljno deluje kako na omladinu tako i na ceo narod … Na svesrdnu i iskrenu potporu Kraljevske vlade i našu, sokolstvo može sigurno računati. Ono na to može tim pre računati, jer je ono narodna ustanova, nikla u narodu sa jednom jedinom željom i jednom jedinom svrhom : da radi na dobro Kralja i Otadžbine.” (6)

U Sokolskoj župi Skoplje prosvetari su radili na širenju pismenosti, zadrugarstva, pčelarstva, trezvenosti, zajedničkom radu obrađivanju zemlje i sađenju voća. U tom pogledu istakle su se čete : Lenovo kod Gostivara, Sinđelić i Raštak kod Skoplja, Ljubodrag i Umin Do kod Kumanova, Ovče Polje, seoske čete Đevđeliskog i Bitoljskog društva. (7) Članovi Sokolskog društva Bihać posetili su 10 marta 1935.  sokolske čete u Izačiću, Valjevcu i Sokolsko društvo Ličko Petrovo Selo.  Tom prilikom prikazali su nekoliko poučnih filmova iz poljoprivrede. Na molbu društva Bihać
banska uprava podelila je 1.500 komada jabučnih sadnica za sokolske čete. Sadnice su zasađene po uputstvu agronoma Radoševića. (8) U sokolskoj četi Trnjani priređen je tronedeljni zimski poljoprivredni tečaj. Tečaju je prisustvovalo oko 70 slušalaca iz obližnjih sela. Predavanja su držali članovi sokola, stručni referenti sreskog načelnika u Prijedoru : veterinar dr. N.Varenika, lekar dr. Đoko Cvijić, ing. Mehmet Balić, sreski poljoprivredni referent dr. Stajić. Učitelj Labud Popović držao je niz predavanja o Sokolstvu i istoriji našega naroda. (9)

Značaj seoskih sokolskih četa

Na poziv Sokolskog društva u Podsusedu došao je poljoprivredni savetnik Hraste 28.3.1935. da uputi seljake u praktičan voćarski rad. Pokazao je kako se obrezuju voćke. Naišli su na mnoge parazite, pa je savetnik prikazao njihov razvoj, štetno delovanje i kako i čime ih se tamani i suzbija. Prikazao je kako se okulira i cepi. (10) Sokolsko društvo Drvar nastavilo je svoj rad na preporodu sela širenjem voćarstva i pčelarstva. Preko seoskih četa i društva posađeno je 1935. u okolini Drvara 3.900 sadnica bagrema, preko 300 komada kestena i 1.000 komada jabuka. Jedan deo sadnica upotrebljen je za podizanje parka Viteškog kralja Aleksandra I Ujedinitelja u Drvaru. Smatrali su da je park korisno delo za zdravlje varoši, a u isto vreme doprinos podizanju pčelarstva. Pokrenuli su akciju da se u svakom selu, gde je postojala sokolska četa, podigne sličan spomenik u obliku četnog voćnjaka, koji bi bio vlasništvo sokolske čete, a zvao bi se imenom kralja Aleksandra. Za dokaz koliko je njihov rad oko širenja voćarstva bio uspešan navodili su da su u mnogim selima posađene brojne voćke, za koje su sadnice nabavljane i preko opštine, a mnogi su ih pojedinci nabavljali na svoj trošak. Kad su počeli rad na širenju voćarstva trebalo je ljude gotovo prisiljavati da posade jednu voćku. Društvo je nastojalo da u okolini posadi što veći broj bagremova i lipa. U tome je sarađivalo sa mesnom pčelarskom zadrugom. Seoskim četama su uz voćne sadnice podeljene i veće količine semena krupnog suncokreta.(11)

Shvatajući značaj sela Savez sokola nastojao je da proširi svoj rad na selo osnivanjem seoskih sokolskih četa. Preko seoskih četa nastojali su da pomognu seljacima. U tom svom radu imali su podršku države. Dr. Laza Popović u svom članku o sokolstvu na selu u „Sokolskom glasniku“ istakao  je :„ … nego je vreme da se razume i da se sazna da je pitanje seljaka našeg središnje pitanje našeg nacijonalnog života i opstanka i da je zato i pitanje seljačkog Sokolstva središnje i glavno pitanje i našeg Sokolstva i naše nacije.” (12)

 

Napomene :
1. Prof. Bruno Marčić, Mostar, „Naš ulazak u selo”,  „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1 januar 1936, br. 1, str. 5,

2. „Župa Mostar”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana 1.jula 1929, br.13, str.12; Mahmud Konjhođić (Ljubuški), „Sokolski rad u Hercegovačkim selima.”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1 aprila 1930, br. 6, str. 3;

3. B.K. „Prvo desetgodište uspešnog rada sokolstva na selu”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 7 juna 1935, br. 24, str. 1;

4. St. Ž. „Sokolstvo na selu”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 29 marta 1935, br. 14, str. 2;

5. Pavle Vračarić, „Sokolske čete”, „Oko sokolovo”, Beograd, Jul 2009, br. 33-34, str. 26;

6. „Ministar br. dr. Auer o Sokolstvu”,  „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 29 marta 1935, br. 14, str. 1,2;

7. „Skupština Sokolske župe Skoplje”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 5 aprila 1935, br. 15, str. 5;

8. „Sokolski rad na selu”,  „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 12 aprila 1935, br. 16, str. 3;

9. D.S. „Poljoprivredni tečaj”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 12 aprila 1935, br. 16, str. 3;

10. „Voćarski tečaj”,  „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 12 aprila 1935, br. 16, str. 4;

11. „Pomeni Kralju Ujedinitelju”,  „Sokolski glasnik“, Ljubljana,  3 maja 1935, br. 19, str. 3;

12. Dr. Laza Popović, „Sokolstvo na selu”,  „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 15 novembra 1935, br. 43, str. 1;

 

Piše: Saša Nedeljković, član  Naučnog  društva za  istoriju  zdravstvene  kulture Srbije

 

Vezane vijesti:

PUPIN POČASNI STAREŠINA SRPSKE SOKOLSKE ŽUPE U AMERICI

Sokoli u borbi protiv klerikalizma u Zapadnoj Hercegovini

Nedeljković: SOKOLSKO OBELEŽAVANjE DANA UJEDINjENjA

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top