Српски одборници у скупштини Ливањског кантона подносе тужбу због дискриминациjе српских ученика. Михаjловић: Деци се, као нигде у Европи, брани право на матерњи jезик. Закон о уџбеницима неуставан БАЊАЛУКА – Клуб Срба у Скупштини Ливањског кантона тужиће Министарство просвете, културе и спорта овог кантона и ресорног министра Петра Галића због забране увођења ћириличног писма у школама, чиме се спроводи дрска дискриминациjа над српским ђацима! Ово jе у уторак „Новостима“ потврдио председник Клуба Срба у Скупштини Ливањског кантона Славиша Михаjловић. – Министарство упорно одбиjа да уведе српски jезик и ћирилично писмо у школски систем, иако jе реч о дрском кршењу основних људских права српскоj деци коjа им гарантуjе федерални устав – истакао jе Михаjловић.

Имаjући у виду да ће многи од вас бити у завичаjу наредних дана и током лета, подсећамо и прослеђуjемо информациjу о томе   ИЗВАДИТИ ЛИЧНУ КАРТУ ЦИПС БиХ ЈЕ ЛАКО А ВЕОМА ВАЖНО! ЗАШТО ЈЕ ВАЖНО ИЗВАДИТИ ЛИЧНУ КАРТУ ЦИПС БиХ? Без личне карте вас у Босни нема! Са њом можете уживати своjа грађанска права и право на своjу имовину! 1. Лична карта ЦИПС БиХ вам jе неопходна да бисте вашу или наслеђену имовину могли да укњижите на себе! 2. Лична карта ЦИПС БиХ вам jе потребна да бисте имали право гласа на изборима у БиХ! 3. Лична карта вам jе потребна да бисте могли поднети захтев за обнову ваше

Живимо у земљи у коjоj jе бешћутна, корумпирана, злочиначка, продана власт у нама грађанима Хрватске убила све људско. Што jе с нама Хрватима? Ми нисмо потомци жртава, ми смо потомци злочинаца. У каквом смо ми стресу? Наши су преци осуђени, довиjека проклети, зашто шутимо? Живимо у земљи у коjоj jе бешћутна, корумпирана, злочиначка, продана власт у нама грађанима Хрватске убила све људско. Постали смо бешћутни попут наших политичара коjима никад доста лове и моћи. Бешћутни попут таjкуна коjи преко лешева немоћника улазе у своjе дворце да би тамо крвавим рукама миловали главе своjе унучади. Зликовци коjи су поклонили Хрватску зликовцима заклонили су нам очи прљавом крпом, зачепили су нам уста смрдљивом штрацом.

БЕОГРАД, 27. ЈУЛА /СРНА/ – Његово високопреосвештенство митрополит загребачко -љубљански Порфириjе изjавио jе да jе ћирилица дио идентитета српског народа и културе и да би сваки покушаj да се она елиминише представљао тенденциjу да се елиминише српско постоjање на хрватском простору. Митрополит Порфириjе jе нагласио да ће православним вjерницима у Хрватскоj и Словениjи покушати да пренесе „неку врсту елементарног осећања достоjанства“ и да ће покушати да помогне да се, како jе рекао, ослободе страха коjи евидентно постоjи и буду оно што jесу. Он jе за Радио Београд навео да се броj православних вjерника од 1990-тих година у Хрватскоj смањуjе, али да насилног покрштавања ниjе било. „Моj и задатак цркве jе да ако видимо да

БАЊАЛУКА, 27. ЈУЛА /СРНА/ – Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић рекао jе данас да jе jако значаjно да народ на простору Српске очува традициjу и сjећање на антифашистичку борбу, те 27. jули – Дан устанка у Другом свjетском рату, као jедан од наjважниjих датум из те борбе. Он jе нагласио да се обиљежавањем Дана устанка потврђуjе опредиjељеност ка антифашистичкоj борби у коjоj jе српски народ дао наjвише бораца и жртава. „Народ на овим просторима никада ниjе трпио тираниjу, увиjек jе имао тежњу да буде слободан, да буде равноправан и то jе безброj пута у своjоj историjи и потврђивао. Тако се то десило и 1941. године, а младим генерациjама морамо преносити оно

САРАЈЕВО, 27. ЈУЛА /СРНА/ – Вандали су у мjесту Јелик у општини Илиjаш провалили у угоститељски обjекат у власништву повратника Србина и исписали увредљиве графите, а стотињак метара од обjекта и натпис „Србе на врбе“. Српски повратници потврдили су данас Срни да jе у кафану „Бор“ на Нишићкоj висоравни проваљено у ноћи са сриjеде на четвртак, 23. на 24. jула, а да jе случаj приjављен полициjи, коjа jе изашла на лице мjеста. Према њиховим риjечима, кафана „Бор“ радила jе и приjе протеклог рата, а сада jе реновирана и поново ради. Повратници тврде да на подручjу Нишића тренутно има педесетак српских кућа, од коjих jе четрдесетак стално насељено и у њима живе стариjа

Данас сам у Јад Вашему упознао четири преживеле жртве Холокауста. Три су имале само jедну молбу: да свету посведочимо истину. Али не о ономе што се догодило, већ о ономе што се управо дешава.   ”Ми само желимо да живимо у миру”, каже Мирjам, и додаjе да ниjе лако живети под сталном претњом Хамасових ракета. ”Напади су увек усмерени на цивиле” добацуjе Даниjел док нашоj групи обjашњава своjу свакодневицу. Оваj живахни седамдесетседмогодишњак често гледа ракете како се распрскаваjу на небу док мотором путуjе на своjе волонтерске дужности у jедном од наjчешће гађаних градова. Хамасове ракете ефикасно обара ”Гвоздена купола”, систем противваздушне одбране развиjен након што су десетине Израелаца страдале у нападима Хезболаха. Израел даjе све од

Избегле Србе чиjе су привремене адресе са ове стране Саве и коjи у родни краj долазе колима са српским таблицама, службеници ове земље годинама гоне за царинске прекршаjе   ХРВАТСКОМ држављанину, Србину Живку Бабићу, на граничном прелазу Стара Градишка хрватске власти недавно су заплениле аутомобил „шкода октавиjа“, српских таблица, коjим jе путовао у родни краj. Под оптужбом да jе направио царински и порески прекршаj, он jе био принуђен да плати порез, ПДВ и царину за сопствени ауто у висини од чак 4.100 евра, заjедно са лежарином од 120 и казном од 700 евра! Невоља Живка Бабића само jе jедан у низу притисака коjи хрватске власти примењуjу на Србе коjи не желе да

Соколи су заjедно са Побратимима од 1910. покушавали да у Аустро-Угарскоj монархиjи оснуjу своjа сеоска друштва. Прихватили су ставове националистичке омладине, коjа jе на своjим заставама исписала да само она организациjа може да служи народу, коjа успе да здружи интелигенциjу града са селом. Време од 1910. до 1925. било jе раздобље проналажења путева, свладавања разних препрека и запрека. (1) После Првог светског рата жупа Мостар jе 1925. повела акциjу за оснивање сеоских соколских чета. Жупа Мостар jе увела посебан тип соколских jединица, назван соколске чете. Чете су биле прелазне и припремне jединице, из коjих су се требале развити соколска друштва. Жупа и матична друштва у градовима бринила су о њима. Свака чета имала jе своjу књижницу

Министар просвjете и културе Републике Српске Горан Мутабџиjа изjавио jе да Мемориjални центар Јад Вашем пружа значаjну подршку професорима из Српске, коjи ће кроз педагошки приступ изучавању холокауста  редставити истину о страдању свих народа у Другом свjетском рату.   Мутабџиjа jе у Јерусалиму, у обраћању у Међународноj школи за студиjе холокауста, рекао да су достигнућа и активности Министарства просвjете и културе, користећи капацитет коjи су развили чланови претходних група, постали препознатљиви у Јад Вашему и регионално кроз учешће у међународним и регионаним конференциjама, те организациjи семинара у Доњоj Градини. „Све ово даjе увjерење да ћемо заиста успjети да постигнемо циљеве проjекта, односно увођење садржаjа о холокаусту у наставни план и програм за

Сакривен од Београда, али отворен за све коjима jе српство на срцу, подно манастира Тресиjе, по jедним изворима задужбине краља Драгутина, а по другима деспота Стефана Лазаревића,  у своjоj кући  дочекао нас jе академик професор доктор Василиjе Крестић. Делегациjа Српског Удружења Ћирилица Београд, са жељом да српском jезику и писму врати место коjе заслужуjе,  дошла jе по помоћ, подршку и надахнуће од познатог историчара и борца за истину о страдалном српском народу. Сведоци смо да професор не посустаjе, да наставља да даjе пун допринос и да се свакодневно интересуjе и бори за своjе отечество. Ако неко може да оjача дух и подстакне борбу за српске националне вредности у овим тешким временима, онда jе

КАРЛОВАЦ – Патриjарх српски Иринеj, боравећи у Карловцу, у Хрватскоj, где jе освештао обновљену цркву Светог Николаjа, на питање новинара о евентуалном доласку папе у Србиjу, рекао jе да jе проблем то што у Србиjи данас има 250 хиљада људи за коjе, како jе рекао, не зна да ли су протерани из Хрватске или су jе напустили. На питање како гледа на информациjу да ће председник Србиjе Томислав Николић позвати папу Фрању у Београд одговорио jе да jе био за то да се папа позове и на недавну велику прославу у Ниш, као и да папа то зна, али таj предлог тада ниjе прихваћен. – Разлог тога jе то што и сада у

Београд — Срби протерани из хрватске нису препрека доласку папе у Србију, поручује председник Коалиције удружења избјеглица Миодраг Линта. Он је изразио жаљење због изјаве патријарха Иринеја у Карловцу, да папа није позван на централну прославу поводом 1.700 година од објављивања Миланског едикта, у Нишу, због протераних Срба, који негативно гледају на улогу цркве око тога. „Протерани Срби нису били сметња доласку папе у Србију и поготово не потенцијална опасност по његову безбедност“, истиче Линта, додајући да таква изјава патријарха нема упоришта, ни у ближој, ни у даљој историји и да наноси велику штету избеглицама у домаћој и међународној јавности. Патријарх Иринеј је још у два наврата рекао да су

Његова светост патријарх српски Иринеј изјавио је да на ћирилици „није написано ниједно велико зло“ и да му тешко пада борба против српског писма у дијелу Хрватске. „Ни у једном писму нема зла, али забранама се можда жели наметнути нешто друго“, рекао је патријарх Иринеј у Карловцу, гдје је освештао обновљену цркву Светог Николе. Патријарх Иринеј нагласио је да је у Београду „више латинице него ћирилице“, али да је Србима стало до њиховог писма, преносе београдски медији. „Можда је боље ни не говорити о ономе што може да изазове нове сумње, али историју треба сагледати објективно, што је било добро похвалити, а зло назвати злом и то је начин да

Направио сам jедну врсту аутомонографиjе, да се нико не мучи после моjе смрти, каже Игор Мандић, хрватски књижевни критичар, публициста, полемичар, аутор више од 30 књига, о своjоj новоj књизи „Оклоп од папира”, коjа обухвата избор његових текстова, есеjа, колумни и фељтона већ обjављених у наjважниjим часописима и новинама некадашње Југославиjе и данашње Хрватске и Србиjе од 1966. до 2003. године, али и избор интервjуа коjе jе дао протеклих децениjа. Направио jе, каже, jедну врсту ретроспективе, као што то раде сликари у његовим годинама. На питање да ли ћемо га поводом те књиге видети у Београду, на Саjму књига, каже: „То се чврсто надам, ако будем жив”, а на опаску