Опет почела хапшења по хрватским потерницама људи чија се имена не налазе на списку осумњичених и оптужених за ратне злочине, упозорио председник Документационо-информационог центра „Веритас“ Београд – Срби из бивше Републике Српске Крајине у Хрватској и припадници бивше ЈНА требало би да буду опрезни при бирању детинација за одмор, с обзиром да су као и претходних година почела хапшења по хрватским потерницама и то људи чија се имена не налазе на списку осумњичених и оптужених за ратне злочине, упозорио је данас председник Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац. Он је у саопштењу навео да је јутрос на прелазу Батровци ухапшен Душко Гаћеша због наводног ратног злочина над цивилним становништвом у рату

Главни рабин јеврејске заједнице у Србији: Српске манастире Приштина „крсти“ у косовске споменике. Запад неће да чује аргументе Србије, да хоће, признао би да греши Судбине српског и јеврејског народа су готово подударне. И у далекој, и не тако давној прошлости, погођени смо великом неправдом: прогонима и погромима, до готово потпуног затирања. Доживели смо и преживели библијско страдање у борби за веру и вековна огњишта. Зато се добро разумемо – каже за „Новости“ Исак Асиел, главни рабин Јеврејске заједнице у Србији. Разговарамо с њим у београдској синагоги, уочиза недељу најављеног наставка техничког дијалога Београда и Приштине у Бриселу. Може ли Србија да сачува Косово, и како – питамо га. Он је,

Пише: Томаш Дамјановић „Православци не воле промјене, сиромашнији су и мање срећни.” Бомбастичан наслов у једном овдашњем дневном листу, поткријепљен истраживањем Симеона Ђанкова и Елене Николове, требало је да послужи као научна потврда давнашњих теза о мраку Истока и његових балканских – ни тамо ни овамо – рукаваца. Знате већ како то иде: окусили сте, вјерујем, тај хљеб у било ком, макар и кафанском, суочавању са локалним Лутерима у покушају. Чудесна је то комбинација месијанског комплекса и коељовске дубине аналитичког мишљења. Ми смо криви, сами пали – сами се разбили, шта би било кад би било, позивање на „научно истраживање у једном институту, не могу се тренутно сјетити имена“, све

Загреб излази у сусрет националној мањини. Прве на реду у Борову, Негославцима и Маркушици После готово двадесет година, српске школе у Хрватској, у којима се настава одржава на српком језику и ћириличном писму биће регистроване као школе српске националне мањине. Дуг је био пут до тога, а прве на реду су школе у Вуковарско-сремској жупанији у општинама Борово, Негославци и Маркушица. Све до сада хрватски државни органи избегавали су регистрацију, без обзира на то што је на њихове адресе стално долазио захтев. Тако су школе биле регистроване под капом жупаније и оснивачка права никако нису могли да добију Срби. Преко ноћи решење проблема је покренуто са мртве тачке и у

Амбасада БиХ у Вашингону је, по инструкцији министара спољних послова послова БиХ Игора Црнатка, са званичне странице уклонила апликацију „Правописа босанског језика“. Из Министарства је саопштено да је „спорна апликација“ уклоњена непосредно након објаве. „Сви садржаји који се постављају на званичним интернет страницама дипломатско-конзуларних представништава БиХ могу да садрже само оно што одражава законом прописане ставове и усаглашене процедуре унутар БиХ, као и равноправност свих конститутивних народа и других грађана који живе у БиХ“, наводи се у саопштењу. Како пише Глас Српске, у апликацији се користе латиница и ћирилица, што је наишло на револт Срба који сматрају да је, осим ширења непризнатог језика, у том контексту злоупотребљено и српско писмо, преноси

Предсједник Хрватске Колинда Грабар Китаровић прославила је побједу репрезентације те земље над Аргентином на Мундијалу у Русији тако што је цитирала стихове омиљеног контроверзног пјевача Марка Перковића Томпсона, познатог по усташким „шлагерима“. Китаровићева је на „Фејсбуку“ цитирала стихове из Томпсонове пјесме: „Загрлимо се пред свима, нека виде да нас има!“. Она је више пута изјављивала да јој је Томпсон омиљени пјевач, упркос његовом подржавању усташког слогана „За дом спремни!“ и стихова о „Јасеновцу и Градишки старој“, мјестима на којима су усташе у Другом свјетском рату побиле стотине хиљада Срба, Јевреја, Рома и антифашиста. Томпсону је забрањено да наступа свуда, осим у Хрватској и већинским хрватским кантонима у Федерацији БиХ. И

Премијери Србије, Македоније, Црне Горе и привремених институција Приштине на предстојећем самиту у Лондону, почетком јула, могли би, како се формулише у западним круговима, да направе значајан корак ка утврђивању чињеница о ратним злочинима на простору бивше СФРЈ. Шта се крије иза те, за сада, незваничне најаве? Према неким информацијама које су процуреле у јавност, идеја је да 9. и 10. јула, на састанку у оквиру Берлинског процеса, лидери ставе параф на декларацију о оснивању Регионалне комисије за утврђивање чињеница о ратним злочинима и другим тешким повредама људских права. У ову комисију нису укључени Босна и Херцеговина нити Хрватска, иако су на просторима ових двеју држава почињени најмасовнији злочини током деведесетих. Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење

Породице и НВО траже од државе да обештети заточенике Голог отока. Бивши логораши су дигли глас да исправе вишедеценијску грешку. Казну на хрватском острву издржавало је 3.399 Црногораца Седам деценија је прошло од раскола Тита и Стаљина који је поделио Црногорце на „патриоте и издајнике“. Ови „други“, од којих су многи постали заточеници Голог отока, махом нису дочекали правду. Логораши су опет дигли глас, а подршку су им дали малобројни саборци и невладин сектор тражећи од државе да исправи „криву Дрину“ и обештети мученике. Више од стотину фамилија чији су чланови робијали, најавило је тужбе за одштету у висини од око четири милиона евра! Казну на врелом камену хрватских острва

Некада познати хрватски глумац Божидар Алић изгубио је спор против загребачке дворане „Ватрослав Лисински“, која му је ускратила могућност да изведе монодраму на почетку које је публику намјеравао да поздрави усташким слоганом „За дом спремни!“. Контроверзни глумац, који отворено заговара усташизацију Хрватске, тражио је 89.000 куна /око 12.100 евра/ за неприказивање своје представе „Без лустрације нема Кроације“. У поступку пред судом, Алић и Центар за подстицање стваралаштва хрватских ветерана „Гавран“ тражили су и додатних 30.000 куна /око 4.078 евра/ одштете због „душевне боли која је Алићу нанесена отказивањем представе“. Ипак, тужба је одбијена. Алићева монодрама, коју он назива својим животним дјелом, требало је да покаже, како је сам глумац објаснио,

Вијетнам, 16. марта 1968., регуларни амерички војници су упали у село Ми Лаи, око 500 цивила, пре свега жене и децу и стрељали их. Пре него што су их убили, један број жена су силовали и унаказили их. На фотографијама је приказан тек део ужаса, оне на којима се виде убијене и и змасакриране жртве медији углавном избегавају јер су сцене крајње бруталне. Аутор фотографија и сведок масакра је фотограф Роберт Л. Хаберле (Robert L. Haeberle). „Избегавао сам да гледам убиства, након направљеног снимка сам окретао главу али крајичком ока сам видео како падају“ испричао је касније. Убрзо су сви са његових фотографија већ били мртви. За ово зверство каквог би се и најгори нацисти

Колико је коштало стварање заједничке државе јужних Словена. Држава изгубила 13 милијарди златних франака, због опроста ратне штете Када је регент Александар Карђорђевић 1. децембра 1918. године, у кући трговца Алексе Крсмановића на Теразијама, прогласио да је створена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, мало ко од присутних је могао и да помисли да ће новонастала држава имати проблема око признавања. Најмање су то очекивали српски политичари од својих ратних савезника. На захтев првог председника владе нове државе Стојана Протића за међународно признавање, одговор је врло брзо стигао из Париза. Француско министарство спољних послова, које је припремало Мировну конференцију, планирану за 18. јануар 1919. године, у име савезничких влада је послало

Градоначелник Бањалуке Игор Радојичић рекао је да је Бањалука поносна на антифашистичку борбу и да већ деценијама његује традицију и сјећање на народног хероја Веселина Маслешу. „Веселин Маслеша је народни херој, интелектуалац, пуиблициста и једно од најпознатијих имена Бањалуке из времена Народноослободилачког рата /НОР/“, подсјетио је Радојичић у Бањалуци у обраћању поводом обиљежавања 75 година од погибије народног хероја Веселина Маслеше. Радојичић је подсјетио да се Маслеша у раној младости приклонио идејама љевице и антифашизма. „Маслеша је прошао период школовања од Београда, преко Франкфурта до Париза и због свог напредног стајања већ тада је био прво протјеран из Француске за Београд, а затим из Београда назад у Бањалуку“, рекао је

Премда је у српској јавности напокон преовладао консензус да је Југославија била за Србе један у целини фаталан експеримент, још увек се повремено чују мишљења да је уједињење дошло прекасно. Да се догодило у време Кавура и Бизмарка, наводно, пројекат би можда имао шансе. Пола века касније, процес одвојеног политичког развоја и формирања различитих, чак некомпатибилних идентитета, био је отишао предалеко. Та тврдња не стоји, а пројекат је био погрешно заснован. Мит о јужнословенској „расној” сродности био је анахрон далеко пре Великог рата. Почивао је на тројној етно-језичкој подели Европе коју су измислили романтичари уочи 1848, а Југославија је од почетка била типична „имагинарна заједница” на том миту заснована. Одлука српске владе да потпише Крфску декларацију и да је поднесе Савезницима