Opet počela hapšenja po hrvatskim poternicama ljudi čija se imena ne nalaze na spisku osumnjičenih i optuženih za ratne zločine, upozorio predsednik Dokumentaciono-informacionog centra “Veritas” Beograd – Srbi iz bivše Republike Srpske Krajine u Hrvatskoj i pripadnici bivše JNA trebalo bi da budu oprezni pri biranju detinacija za odmor, s obzirom da su kao i prethodnih godina počela hapšenja po hrvatskim poternicama i to ljudi čija se imena ne nalaze na spisku osumnjičenih i optuženih za ratne zločine, upozorio je danas predsednik Dokumentaciono-informacionog centra “Veritas” Savo Štrbac. On je u saopštenju naveo da je jutros na prelazu Batrovci uhapšen Duško Gaćeša zbog navodnog ratnog zločina nad civilnim stanovništvom u ratu

Glavni rabin jevrejske zajednice u Srbiji: Srpske manastire Priština “krsti” u kosovske spomenike. Zapad neće da čuje argumente Srbije, da hoće, priznao bi da greši Sudbine srpskog i jevrejskog naroda su gotovo podudarne. I u dalekoj, i ne tako davnoj prošlosti, pogođeni smo velikom nepravdom: progonima i pogromima, do gotovo potpunog zatiranja. Doživeli smo i preživeli biblijsko stradanje u borbi za veru i vekovna ognjišta. Zato se dobro razumemo – kaže za “Novosti” Isak Asiel, glavni rabin Jevrejske zajednice u Srbiji. Razgovaramo s njim u beogradskoj sinagogi, uočiza nedelju najavljenog nastavka tehničkog dijaloga Beograda i Prištine u Briselu. Može li Srbija da sačuva Kosovo, i kako – pitamo ga. On je,

Piše: Tomaš Damjanović „Pravoslavci ne vole promjene, siromašniji su i manje srećni.” Bombastičan naslov u jednom ovdašnjem dnevnom listu, potkrijepljen istraživanjem Simeona Đankova i Elene Nikolove, trebalo je da posluži kao naučna potvrda davnašnjih teza o mraku Istoka i njegovih balkanskih – ni tamo ni ovamo – rukavaca. Znate već kako to ide: okusili ste, vjerujem, taj hljeb u bilo kom, makar i kafanskom, suočavanju sa lokalnim Luterima u pokušaju. Čudesna je to kombinacija mesijanskog kompleksa i koeljovske dubine analitičkog mišljenja. Mi smo krivi, sami pali – sami se razbili, šta bi bilo kad bi bilo, pozivanje na „naučno istraživanje u jednom institutu, ne mogu se trenutno sjetiti imena“, sve

Zagreb izlazi u susret nacionalnoj manjini. Prve na redu u Borovu, Negoslavcima i Markušici Posle gotovo dvadeset godina, srpske škole u Hrvatskoj, u kojima se nastava održava na srpkom jeziku i ćiriličnom pismu biće registrovane kao škole srpske nacionalne manjine. Dug je bio put do toga, a prve na redu su škole u Vukovarsko-sremskoj županiji u opštinama Borovo, Negoslavci i Markušica. Sve do sada hrvatski državni organi izbegavali su registraciju, bez obzira na to što je na njihove adrese stalno dolazio zahtev. Tako su škole bile registrovane pod kapom županije i osnivačka prava nikako nisu mogli da dobiju Srbi. Preko noći rešenje problema je pokrenuto sa mrtve tačke i u

Ambasada BiH u Vašingonu je, po instrukciji ministara spoljnih poslova poslova BiH Igora Crnatka, sa zvanične stranice uklonila aplikaciju “Pravopisa bosanskog jezika”. Iz Ministarstva je saopšteno da je “sporna aplikacija” uklonjena neposredno nakon objave. “Svi sadržaji koji se postavljaju na zvaničnim internet stranicama diplomatsko-konzularnih predstavništava BiH mogu da sadrže samo ono što odražava zakonom propisane stavove i usaglašene procedure unutar BiH, kao i ravnopravnost svih konstitutivnih naroda i drugih građana koji žive u BiH”, navodi se u saopštenju. Kako piše Glas Srpske, u aplikaciji se koriste latinica i ćirilica, što je naišlo na revolt Srba koji smatraju da je, osim širenja nepriznatog jezika, u tom kontekstu zloupotrebljeno i srpsko pismo, prenosi

Predsjednik Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović proslavila je pobjedu reprezentacije te zemlje nad Argentinom na Mundijalu u Rusiji tako što je citirala stihove omiljenog kontroverznog pjevača Marka Perkovića Tompsona, poznatog po ustaškim “šlagerima”. Kitarovićeva je na “Fejsbuku” citirala stihove iz Tompsonove pjesme: “Zagrlimo se pred svima, neka vide da nas ima!”. Ona je više puta izjavljivala da joj je Tompson omiljeni pjevač, uprkos njegovom podržavanju ustaškog slogana “Za dom spremni!” i stihova o “Jasenovcu i Gradiški staroj”, mjestima na kojima su ustaše u Drugom svjetskom ratu pobile stotine hiljada Srba, Jevreja, Roma i antifašista. Tompsonu je zabranjeno da nastupa svuda, osim u Hrvatskoj i većinskim hrvatskim kantonima u Federaciji BiH. I

Premijeri Srbije, Makedonije, Crne Gore i privremenih institucija Prištine na predstojećem samitu u Londonu, početkom jula, mogli bi, kako se formuliše u zapadnim krugovima, da naprave značajan korak ka utvrđivanju činjenica o ratnim zločinima na prostoru bivše SFRJ. Šta se krije iza te, za sada, nezvanične najave? Prema nekim informacijama koje su procurele u javnost, ideja je da 9. i 10. jula, na sastanku u okviru Berlinskog procesa, lideri stave paraf na deklaraciju o osnivanju Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava. U ovu komisiju nisu uključeni Bosna i Hercegovina niti Hrvatska, iako su na prostorima ovih dveju država počinjeni najmasovniji zločini tokom devedesetih. Milorad Kojić, direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje

Porodice i NVO traže od države da obešteti zatočenike Golog otoka. Bivši logoraši su digli glas da isprave višedecenijsku grešku. Kaznu na hrvatskom ostrvu izdržavalo je 3.399 Crnogoraca Sedam decenija je prošlo od raskola Tita i Staljina koji je podelio Crnogorce na “patriote i izdajnike”. Ovi “drugi”, od kojih su mnogi postali zatočenici Golog otoka, mahom nisu dočekali pravdu. Logoraši su opet digli glas, a podršku su im dali malobrojni saborci i nevladin sektor tražeći od države da ispravi “krivu Drinu” i obešteti mučenike. Više od stotinu familija čiji su članovi robijali, najavilo je tužbe za odštetu u visini od oko četiri miliona evra! Kaznu na vrelom kamenu hrvatskih ostrva

Nekada poznati hrvatski glumac Božidar Alić izgubio je spor protiv zagrebačke dvorane “Vatroslav Lisinski”, koja mu je uskratila mogućnost da izvede monodramu na početku koje je publiku namjeravao da pozdravi ustaškim sloganom “Za dom spremni!”. Kontroverzni glumac, koji otvoreno zagovara ustašizaciju Hrvatske, tražio je 89.000 kuna /oko 12.100 evra/ za neprikazivanje svoje predstave “Bez lustracije nema Kroacije”. U postupku pred sudom, Alić i Centar za podsticanje stvaralaštva hrvatskih veterana “Gavran” tražili su i dodatnih 30.000 kuna /oko 4.078 evra/ odštete zbog “duševne boli koja je Aliću nanesena otkazivanjem predstave”. Ipak, tužba je odbijena. Alićeva monodrama, koju on naziva svojim životnim djelom, trebalo je da pokaže, kako je sam glumac objasnio,

Vijetnam, 16. marta 1968., regularni američki vojnici su upali u selo Mi Lai, oko 500 civila, pre svega žene i decu i streljali ih. Pre nego što su ih ubili, jedan broj žena su silovali i unakazili ih. Na fotografijama je prikazan tek deo užasa, one na kojima se vide ubijene i i zmasakrirane žrtve mediji uglavnom izbegavaju jer su scene krajnje brutalne. Autor fotografija i svedok masakra je fotograf Robert L. Haberle (Robert L. Haeberle). „Izbegavao sam da gledam ubistva, nakon napravljenog snimka sam okretao glavu ali krajičkom oka sam video kako padaju“ ispričao je kasnije. Ubrzo su svi sa njegovih fotografija već bili mrtvi. Za ovo zverstvo kakvog bi se i najgori nacisti

Koliko je koštalo stvaranje zajedničke države južnih Slovena. Država izgubila 13 milijardi zlatnih franaka, zbog oprosta ratne štete Kada je regent Aleksandar Karđorđević 1. decembra 1918. godine, u kući trgovca Alekse Krsmanovića na Terazijama, proglasio da je stvorena Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, malo ko od prisutnih je mogao i da pomisli da će novonastala država imati problema oko priznavanja. Najmanje su to očekivali srpski političari od svojih ratnih saveznika. Na zahtev prvog predsednika vlade nove države Stojana Protića za međunarodno priznavanje, odgovor je vrlo brzo stigao iz Pariza. Francusko ministarstvo spoljnih poslova, koje je pripremalo Mirovnu konferenciju, planiranu za 18. januar 1919. godine, u ime savezničkih vlada je poslalo

Gradonačelnik Banjaluke Igor Radojičić rekao je da je Banjaluka ponosna na antifašističku borbu i da već decenijama njeguje tradiciju i sjećanje na narodnog heroja Veselina Maslešu. “Veselin Masleša je narodni heroj, intelektualac, puiblicista i jedno od najpoznatijih imena Banjaluke iz vremena Narodnooslobodilačkog rata /NOR/”, podsjetio je Radojičić u Banjaluci u obraćanju povodom obilježavanja 75 godina od pogibije narodnog heroja Veselina Masleše. Radojičić je podsjetio da se Masleša u ranoj mladosti priklonio idejama ljevice i antifašizma. “Masleša je prošao period školovanja od Beograda, preko Frankfurta do Pariza i zbog svog naprednog stajanja već tada je bio prvo protjeran iz Francuske za Beograd, a zatim iz Beograda nazad u Banjaluku”, rekao je

Premda je u srpskoj javnosti napokon preovladao konsenzus da je Jugoslavija bila za Srbe jedan u celini fatalan eksperiment, još uvek se povremeno čuju mišljenja da je ujedinjenje došlo prekasno. Da se dogodilo u vreme Kavura i Bizmarka, navodno, projekat bi možda imao šanse. Pola veka kasnije, proces odvojenog političkog razvoja i formiranja različitih, čak nekompatibilnih identiteta, bio je otišao predaleko. Ta tvrdnja ne stoji, a projekat je bio pogrešno zasnovan. Mit o južnoslovenskoj „rasnoj” srodnosti bio je anahron daleko pre Velikog rata. Počivao je na trojnoj etno-jezičkoj podeli Evrope koju su izmislili romantičari uoči 1848, a Jugoslavija je od početka bila tipična „imaginarna zajednica” na tom mitu zasnovana. Odluka srpske vlade da potpiše Krfsku deklaraciju i da je podnese Saveznicima