Трновит пут Радмиле Стојић, из Хрватске дошла са једном кесом, а онда напорним радом стекла дом Пуцало се на све стране у мојој Костајници у Хрватској, било је битно само извући живу главу. Страх од смрти нанео ме је у Београд са – једном кесом у руци. Глад није питала за тугу. Радила сам све што ми падне под руку. Онда се отворила шанса за сигуран стални посао у „Зеленилу“. Нисам то желела, ни навикла да радим, али морала сам. Хлеб је требало зарадити. Сећам се првих дана, у предузећу сам плакала као киша. Овако је за „Новости“ отворила душу Радмила Стојић (58), радница „Зеленила“, која је ове године проглашена

Министар за рад запошљавње, борачка и социјална питања Србије Александар Вулин апеловао је да Европа осуди бујање фашизма у Хрватској, која је земља чланица ЕУ. „Упозоравамо и хрватску јавност и читав свет да се фашизам у Хрватској поново буди“, рекао је Вулин новинарима, коментаришући постављање табле са усташким поздравом „За дом спремни“ у концлогору Јасеновац. Он је истакао да се тако нешто може очекивати од земље у којој се предсједник државе слика са усташком заставом и каже да у томе не види ништа спорно. „Онда можете да очекујете да се тако нешто деси и у Јасеновцу, на највећем стратишту“, рекао је Вулин. Он је оцијенио да процес буђења фашизма у

Аутор: Др Александар Вулетић Сви ћемо се сложити да је тужбалица над стањем у српском језику, ћирилици и језичкој култури у Срба уопште, поодавно доста, те да је крајње време да делима, а не само речима, чувамо и негујемо наш језик и писмо. Ми, баштиници и власници српског језика и ћирилице – цео српски народ, сви ми заједно и свако од нас понаособ – обичан, свакодневни свет – ми чувамо и негујемо наш језик и писмо. Исти онај народ чији језик је Вук изабрао за основ књижевног језика. Исти онај народ који је вековима писао ћирилицу, говорио српски, саплитао се о латиницу и српско-хрватски у временима када су југословенство и комунизам

На иницијативу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у београдском насељу Савски венац биће подигнут споменик мајору Милану Тепићу, који је херојски погинуо бранећи војно складиште ЈНА у Бјеловару, одлучила је данас Скупштина града Београд. Споменик ће бити подигнут у близини улице која носи Тепићево име, преносе београдски медији. Мајор Тепић издао је наређење да се дигне у ваздух војно складиште ЈНА у близини Бјеловара 1991. године, које је требало да нападне хрватска паравојска, и том приликом жртвовао је и сопствени живот. Скупштина града одлучила је да у Београду буду подигнуте бисте и пољском имунологу Лудвику Хиршфелду, који је добровољно дошао у Србију 1915. године и допринио да

Властодршци упорно покушавају да нас убеде да је позив на слободу Отаџбине у ствари призивање рата, плашећи наивне да је глас разума и достојанства који сваком нормалном човеку говори изнутра да није рођен да би био роб – у ствари глас некаквог безумља. Желе да прикажу да људи који воле слободу заправо имају ратно-хушкачки став. Осмишљава запад разне дефиниције и називе који већ при самом изговору делују застрашујуће, не би ли и тако одбили људе од сваке помисли да се бране и боре за своју слободу. Сваку дискусију о слободи они почињу реченицом да је било доста сукоба, да се не смеју призивати нови ратови …  Право питање никад није

Београд — Министар рада у Влади Србије Александар Вулин изјавио је да наклоност председнице Хрватске Колинде Грабар Китаровић усташтву није спорна. “Она је прва која је отишла у Блајбург и поставила венац на гроб стрељаним усташама. То ни Фрањо Туђман није урадио”, рекао је Вулин током гостовања на телевизији Пинк. Међутим, како каже, ипак изостаје осуда која треба да дође из хрватског друштва и потребно је о томе говорити. “Морамо помоћи нашим комшијама да се изборе са фашизацијом свог друштва. Не верујем да већина Хрвата мисли да су усташе биле добре. Знам да је дошло до победе над фашизмом, знам да је већина против усташа”, каже Вулин. Ипак, према његовом

На друштвеним мрежама се појавила фотографија хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић са усташком заставом, пише „Индекс“. Професор у Торонту Тихомир Јањичек је објавио фотографију са хрватском председницом испред које је постављена хрватска застава са првим белим пољем у шаховници, пише Индекс. Јањичек се обратио јавности и објавом на Фејсбуку у којој је навео да је заставу поставио уз лично одобрење председнице. „Председница је видела заставу и како се на фотографији може видети, својеручно је придржала заставу. Честитам председници на њеном искреном хрватству. Овај примерак заставе је мој лични примерак и купљен је у Загребу и у то време је била званична државна застава Хрватске. Ова застава окупља све Хрвате, у

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцијенио је да хапшење бившег припадника полиције Републике Српске Крајине Жељка Вујашковића представља доказ да се нова Влада Хрватске не разликује од претходних јер наставља дугогодишњу политику застрашивања протјераних Срба с циљем „цементирања“ етничког чишћења. „Очигледно је да Хрватска повременим хапшењима настоји да спријечи што више протјераних Срба да се активно боре за своја имовинска, стечена, статусна и друга права која су им одузета насилним и незаконитим путем“, рекао је Линта. Он је упозорио да Хрватска хапшењима Срба стално покушава да потврди лажну и апсурдну тезу да су Срби били агресори који су чинили злочине и етничка чишћења, а Хрвати жртве које су

Израел се противи коришћењу термина „пољски логори смрти“ за нацистичке концентрационе логоре у окупираној Пољској током Другог светског рата, Аушвиц-Биркенау, Треблинку и Собибор Израел се противи коришћењу термина „пољски логори смрти“ за нацистичке концентрационе логоре у окупираној Пољској током Другог светског рата, Аушвиц-Биркенау, Треблинку и Собибор, наведено је у заједничком саопштењу израелске и пољске владе након разговора на високом нивоу које су данас пренели израелски медији. То питање врло је осетљиво за пољску владу, која је током лета иницирала закон којим се предвиђају казне затвора од три године за оне који употребљавају тај назив. Пољаци сматрају да коришћење термина „пољски логори смрти“ за концентрационе логоре на њиховој територији, уместо назива

Нису данас изненађење немир, страх и апатија, али би мир био. Врло је извесно да не бисмо ни знали да га спроведемо, уосталом морали бисмо да радимо и стварамо, а то, како данас ствари стоје, не умемо Пише: Зоран Којић Заваравајући се већ трећу деценију, како смо постали некакво демократско друштво, тумарамо у затвореном кругу малих популизама, али великих шовинизама, прихватајући их као чињенично стање свакодневнице. На некакав, готово перверзан начин у томе и уживамо. Време у којем и даље ратујемо, на начине доступне и тренутку прилагођене, користимо како бисмо без и најмањег трачка светлости лутали, девастирајући готово сваки сегмент неопходан за егзистенцију, без и примисли о напретку. Осврћући се

Да у Скупштини Србије нема родољубивих и друштвено одговорних посланика, тешко да би јавност на време сазнала о пројекту репресивне измене члана 387. Кривичног закона, чиме се озбиљно угрожава право на критичку мисао и слободно изражавање у Србији.[1] Да се београдске „Новости“ нису изрекле, вероватно је да се не би сазнало ни то да је име угледног професора на Правном факултету, Милана Шкулића, повезано са тим неславним пројектом.[2] Дан касније, 17. новембра, како би се у Америци рекло, the cat was out of the bag, ствар је изашла на видело, и проф. Шкулићу није преостало друго осим да у „Политици,“ под прилепљивим насловом  „Злочин негирања злочина“, објави кратку апологију pro

Измјене у кривичном закону Србије У члану 387. после става 4. додаје се нови став 5. који гласи: „(5) Ко јавно одобрава, негира постојање или значајно умањује тежину геноцида, злочина против човечности и ратних злочина учињених против групе лица или члана групе која је одређена на основу расе, боје коже, вере, порекла, државне, националне или етничке припадности, на начин који може довести до насиља или изазивања мржње према таквој групи лица или члану те групе, уколико су та кривична дела утврђена правноснажном пресудом суда у Србији или Међународног кривичног суда, казниће се затвором од шест месеци до пет година.”. Таман се стишала бура изазвана британским приједлогом резолуције у Савјету Сигурности

Позивамо вас, да у петак, 25. новембра 2016. године, у 19 часова, у великој сали парохијског дома Храма Св. Саве (Крушедолска 2/А) присуствујете предавању на тему „Божанско надахнуће Михајла Пупина и историје српске науке“. О овој теми говориће: Александра Нинковић Ташић (Образовно-истраживачко друштво ,,Михајло Пупин“, Београд) Предавање се одржава у организацији Храма Св. Саве на Врачару и Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке. Улаз је слободан.