Срби у Хрватској и након 20 година имају исте проблеме, а након уласка у ЕУ ствари су се почеле враћати и уназад, рекао је у интервјуу за „Независне“ Синиша Љубојевић, главни секретар Демократског савеза Срба у Хрватској. „Ми имамо исте проблеме и у вези с обновом кућа, увјетима обнове кућа, повратак је отежан, неријешено је питање конвалидације радног стажа, итд. Људи се боје повратка“, каже он. Интервју водио: Дејан Шајиновић НН: Kако изгледа политичко представљање Срба у Хрватској данас? ЉУБОЈЕВИЋ: У Хрватској су тренутно активне двије странке са српским предзнаком – СДСС и ДСС. Није тајна да смо колеге и ја били чланови СДСС-а, и хајмо рећи да смо због

Заборавивши славенизме, изгубили смо културноисторијску везу са целом једном епохом у развоју српске духовности. Од сто педесет хиљада речи савременог српског језика које су обрађене у шестотомном Речнику Матице српске, само две стотине је оних које уза се имају ознаку да потичу из црквенословенског, рускословенског или руског језика. Овај изненађујући податак изнео је професор русистике Богољуб Станковић, додајући да је број позајмљеница само на слово А у овом речнику три-четири пута већи од укупног броја славенизама у целокупном Матичином речнику и да има више турцизама само на слово А и Б од укупног броја славенизама у свим томовима овог речника. После победе Вукове реформе, у српски књижевни језик ушла је

У Београду је у 87. години умро Веселин Ђуретић српски историчар и члан Сената Републике Српске. Ђуретићева супруга Милка рекла је Срни да је њен муж умро у уторак, 18. фебруара, на београдској клиници Бежанијска коса, те да ће у уторак, 25. фебруара, бити сахрањен на Новом бежанијском гробљу у 12.45 часова, уз опијело које ће бити служено у 11.45 часова. Ђуретић је био и један од оснивача Академије наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/, те сарадник Балканолошког института САНУ, члан Савеза комуниста Југославије и аутор неколико радова о теми Народноослободилачке борбе. Био је познат по залагању за уједињење свих Срба, и четника и партизана. Милка Ђуретић рекла је да

Портал Исток објавио је разговор са протопрезвитером ставрофором Дарком Ђогом, ванредним професором на Богословском факултету у Фочи и једним од млађих православних теолога који својим ставовима и отвореношћу побуђује значајну пажњу јавности. Задржаћемо се најприје на актуелним збивањима у Црној Гори. Дешавања у Црној Гори, чије сте Ви активни учесник, а тичу се спорног Закона о слободи вјероисповијести, покренули су далеко ширу реакцију, православног народа, али и других вјероисповијести. Какво је Ваше мишљење ко ће ту да попусти, власт у Црној Гори или црква? –  Црква неће попустити јер нема више шта да се попусти – власт отворено каже да њихова намјера јесте изградње неке нове ЦПЦ (очигледно да је

На порталу Радио Сарајева, на ком је публикован шовинистички текст Сенадина Лавића (о чему писах прошли пут), у току је објављивање, у наставцима, и књиге „Трагом древних Бошњана“ Танера Аличехића и Ђенана Галешића. Овај потез уредништво је образложило тиме да су у књизи садржане „идеје које могу донијети мир и просперитет овој земљи“ (наглашавање изворно). Наиме, ова нас књига, наводно, учи о „стољећима вјерске плуралности, у којој су Босанци, Бошњани, Бошњаци, како год, стољећима, све до средине XIX стољећа, али и касније, своје односе чували и изграђивали управо на босанским вриједностима“ (наглашавање изворно). Аутори ове књиге нису историчари. Танер Аличехић дипломирао је физику, а магистрирао менаџмент, док је Ђенан Галешић дипломирани правник. Нико од њих

Сведоци смо да је употреба ћириличког писма у Србији све ређа. Према подацима истраживања рађених од стране неколико релавантних агенција, само 36% становништва користи ћирилицу као своје примарно писмо, њих 44% предност даје латиници, док је 20% испитаника рекло да оба писма подједнако употребљава. Изрека: “што јужније то тужније“, када је ћирилица у питању има обрнут смер, са епицентром туге у нашем главном граду. За разлику од југа и југоистока земље где 50% становништва примарно користи ћирилицу, у АП Војводини и Београду, предност нашем матерњем писму у односу на латиницу даје свега 25% становништва. Чак шта више, на листи главних градова Европе, по употреби матерњег писма од стране својих грађана,