arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Почело снимање филма о страдању српске деце у норвешким логорима током Другог светског рата

Прве сцене филма „33 Анђела“ о страдању српске деце у нацистичким логорима за време Другог светског рата, снимљене су на месту некадашњег логора NDH Земун (Semlin) на локалитету Старо Сајмиште. Иницијатор и покретач филма Бранко Димовић Димески, продуцент и директор филма, задовољан је пријемом и подршком у Србији по питању реализације филма. Он је изјавио да ускоро филмска екипа путује у Републику Српску где наставља снимање са сведоцима страдања за време Другог светског рата у логорима у Норвешкој, преноси Ђорђе Бојанић. Бранко је захвалан потомцима страдалих на сарадњи која је врло интензивна, која усмерава на обострано интересовање да се истина о страдању деце не заборави и наглашава и да ће

ПОСЉЕДЊИ БОЖИЋ ВЛАДИКЕ ЈОАНИКИЈА (ЛИПОВЦА)

Приликом одступања 1945, у тужним и мученичким данима Митрополије црногорско-приморске, Свети митрополит Јоаникије Липовац, дочекао је Божић у Рудом. Тужне призоре потоњег владичиног Божића, описао је учесник збивања, Предраг Цемовић. Прочитајмо и упамтимо! “ Божић је прослављен врло скромно. Служио је сиједи митрополит Јоаникије. Асистирало је више свештеника. Послије службе, благословио је војску и народ. Говорио је светитељски: тихо и побожно. Овог Божића, стари архијереј није говорио о Витлејемској звијезди и рођењу Богочовјека који доноси „мир и добру вољу људима“, већ о Великом петку и Голготи српског народа, на челу са ђенералом Михаиловићем. Никада већи број вјерника на богослужењу није био, никада усрдније и топлије молитве вјерници нису изговорили, обраћајући

Прије стотину седам година, а имамо ли ми културу сјећања?!

27. децембар би требао бити дан када ми који се зовемо потомцима, ми који кажемо како смо поносни на славне и часне претке, громко заћутимо.  Заћутимо тако да ехо тог мука потресе Јевропу. Јер…. Јесте ли знали да је први концентрациони логор у Јевропи, и то оној цивилизованој, оној двадесетог вијека, био напуњен Србима? Знам, помало смо уморни од свих тих страдања, од триптиха злочина двадесетог вијека , над нама, јер смо Срби. Па ће многи од нас уморно одмахнути руком – ништа ново, рећи ћемо. А од тог, првог у низу сличних и горих, ако горе може бити, прошло је већ стотину година. Довољно за заборав. Довољно за утапање

БЕОГРАД (ЛИСИЧИЈИ ПОТОК), 5. НОВЕМБАР 2022. ГОДИНЕ: Помен жртвама комунистичког терора

У суботу 5.новембра 2022. године са почетком у 13 часова  код Краљеве чесме у Лисичијем потоку биће одржан помен жртвама комунистичког терора у Београду. На овом мјесту и ближој околини су непосредно по ослобођењу Београда припадници тајне полиције ОЗН-е ликвидирали више хиљада Београђана  без суђења. Заједно са појединим кривцима страдале су стотине невиних људи или оних који нису заслужили смрт. Овогодишњи помен ће по први пут бити одржан уз присуство Његовог Краљевског Височанства престолонаследника Александра Карађорђевића, представника Цркве као и градоначелника Београда Александра Шапића. За све заинтересоване је обезбеђен аутобуски превоз испред Народне скупштине у 12 часова (стајалиште код Пионирског парка) Поред верског обреда скупу ће се обратити: Проф. др

Отворена изложба „Ледена тишина“ о сјећању на жртве Новосадске рације

Његова светост патријарх српски Порфирије отворио је вечерас у Београду изложбу под називом „Ледена тишина – сећање на жртве Новосадске рације“ поводом 80 година од погрома над Србима, Јеврејима и Ромима у Бачкој 1942. године. Патријарх Порфирије истакао је да без сјећања на невино пострадале жртве свог народа није могуће познавати себе, а самим тим ни градити односе, нити заједницу са било којим другим народом, ма колико трошили милозвучне ријечи о демократији и међусобним разумијевању. – Ево нас пред поставком изложбе „Ледена тишина – сећање на жртве новосадске рације“, подијељене у три цјелине. Једна су мјеста масовних егзекуција током рације, друга страдање православних свештеника Шајкашко-новосадске рације и трећа је 80

Патријарх Порфирије говори на отварању изложбе поводом 80 година од погрома у јужној Бачкој

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије говориће на отварању изложбе коју под називом „Ледена тишина – сећање на жртве Новосадске рације” поводом 80 година од погрома над Србима, Јеврејима и Ромима у Бачкој 1942. године организују Епархија бачка, Културни центар Новог Сада и Историјски архив Новог Сада. На свечаном отварању изложбе у Конаку кнегиње Љубице у уторак, 1. новембра 2022. године, у 19 часова, поздравну реч ће упутити Његово Преосвештенство Епископ бачки др Иринеј, док ће се уводним словом обратити мр Петар Ђурђев, директор Историјског архива Града Новог Сада. Од устоличења на катедру епископа бачких 1990. године Преосвећени г. Иринеј упорно деценијама настоји да се поред молитвеног сећања на пострадале

Осветник крагујевачких ђака: Витез православља – Никшићанин Веселин Шијаковић

Данас је још једна тужна годишњица од најтужнијег „прозивања V-3“ и стријељања ђака у Крагујевцу. А чини се, да је Србија потпуно заборавила свог хероја, који је пале ђаке осветио! Данас је још једна тужна годишњица од најтужнијег „прозивања V-3“ и стријељања ђака у Крагујевцу. А чини се, да је Србија потпуно заборавила свог хероја, који је пале ђаке осветио! Марта 1943. године, у Врњачкој бањи, Веселин Шијаковић је убио гестаповског официра, једног од најодговорнијих за нацистички злочин у Крагујевцу 21. октобра 1941, када је стријељано 3.000 цивила, од којих 300 ученика. Веселин Шијаковић је рођен 1924. године у Никшићу где су се његови родитељи доселили из Андријевице. Са бивше

„Пуцајте, ја и сада држим час!”: Херојски непревазиђени професорски узор – симбол отпора

Изговорио ју је Милоје Павловић, директор Крагујевачке гимназије, а иако је аутентичност ове информације касније оспоравана, реченица је остала симбол отпора нацистичком терору. Реченица из наслова изговорена је прије 80 година на данашњи дан, када се за вријеме Другог светског рата у Крагујевцу одвијала Крвава бајка. Изговорио ју је Милоје Павловић, директор Крагујевачке гимназије, а иако је аутентичност ове информације касније оспоравана, реченица је остала симбол отпора нацистичком терору. У савременом добу којем свједочимо ова реченица дјелује као хипербола из епске народне поезије, но уједно је зато ваља понављати и дозволити да дјелује „васпитно“ на данашње професоре. Разлог томе је више него очигледна деградација професорске струке, која у вријеме политичких

Distressing messages to loved ones before the execution in Kragujevac: Goodbye, my heart, today I…

Those from Kragujevac who were shot wrote their last messages to their loved ones immediately before their execution, and some of their last words are preserved in Museum „21. October“. SERBIAN Those from Kragujevac who were shot wrote their last messages to their loved ones immediately before their execution, and some of their last words are preserved in Museum „21. October“. * High school student Ljubiša was only 17 years old when he was taken before the firing squad, and he left a message for his parents: „Dear dad and mom, greetings, for the last time. Ljubiša“. Unfortunately, his father never read the message, because he too, unknown to Ljubiša, was captured and

Бојанић: Сви данас знамо за сурови Крагујевачки октобар… када су страдала и деца. А за Драгинац?

Злочин у Драгинцу, претходио је зверствима немачких нациста у Краљеву и Крагујевцу током октобра 1941. год, велико је питање зашто је у претходним деценијама постепено заборављан, зато и врло мало људи зна о овом злочину. Питам се зашто злочин у Драгинцу код Лознице нема у уџбеницима и медијима, а и слабо ко зна за тај нацистички злочин који има исте размере као и злочин (масакр) у  Краљеву (од 15. до 17.октобра) и Крагујевцу (од 19 до 21.октобра). То је злочин када су стрељани становници Јадра који су извршили немци у периоду од 14. до 19. октобра 1941. год. Тада су убијана деца (више од 300), жене, мушкараци и стараци, спаљена

ПОСМРТНЕ ОСТАТКЕ ЖРТАВА БАЦИО НА ДЕПОНИЈУ? ПОКС поднео кривичну пријаву против Чанковог функционера: Прикрио доказе ратног злочина

Покрет обнове Краљевине Србије (ПОКС) поднео је кривичну пријаву против бившег директора Музеја града Новог Сада Илије Комненовића, кадра Лиге социјалдемократа Војводине (ЛСВ) Ненада Чанка јер је, како тврде, наложио да се посмртни остаци 80 људи који су чувани у просторијама музеја баце на депонију, како би се прикрили докази за ратни злочин из 1944, на локалитету Рајине шуме у Новом Саду, који је починила 11. Војвођанска ударна бригада под командом хрватског генерала, Ивана Рукавине. – Ово незапамћено, антицивилаизацијско недело мора бити кажњено од стране нашег правосуђа, јер се овде не ради само о прикривању ратног злочина, него и о ускраћивању права потомцима жртава да их достојанствено сахране. Прошло је

Страшне исповести српских жртава згрозиле Аустријанце: Чуле се у Београду где је суђено зликовцима

Овај филм је био потребан Аустријанцима, јер о злочинима које су чинили њихови сународници током Другог светског рата нису ништа знали, каже за Спутњик аутор документарног филма „Два лица рата“ Зоран Добрић. Филм који је снимио у продукцији аустријске државне телевизије ORF, премијеру је имао данас у Србији, а у петак ће бити емитован и на РТС. Пише: Сенка Милош У организацији Музеја жртава геноцида, стручњацима који се баве овом тематиком, приказан је премијерно у Југословенској кинотеци, у Узун Мирковој улици у Београду. Премијера на месту где је био Војни суд И не случајно баш на том месту. У овој згради заседао је Војни суд, ту је суђено генералу Александру

КАКО ЈЕ УБИЈАЛА УДБА: Југословенска индустрија смрти за два месеца ликвидирала 59.000 људи!

Агенти Озне, од ослобођења Београда до краја 1944. ликвидирали су више десетина хиљада грађана Србије, без суда, ваљаних доказа и сведока, по нахођењу револуције. Агенти Озне, од ослобођења Београда до краја 1944. ликвидирали су више десетина хиљада грађана Србије, без суда, ваљаних доказа и сведока, по нахођењу револуције. Како открива Експрес наследници Озне – Удба, ДБ, БИА следе и данас неке трагове “славне праксе” у њиховом рату у огледалу са непријатељима народа Срби су прваци света у многим дисциплинама, али своје савршенство, по којем би се заиста могли звати небески народ, досегли су оног трена кад су направили механизам за ликвидације, тортуре, производњу савршеног страха и омразе. То “савршенство” се

ДОКУМЕНТА ОЗНЕ НЕДОСТУПНА И ПОСЛЕ 80 ГОДИНА: Петицију којим се тражи отварање архива потписали Матија Бећковић и Душан Ковачевић

Неки од најпознатијих домаћих историчара и јавних личности у Србији иницијални су потписници петиције Удружења „У име народа за слободну Србију“, којом се тражи једнак приступ грађана историјској грађи Службе безбедности са које је скинута ознака поверљивости. Иза петиције „Једнак приступ за све“ први су стали академик Матија Бећковић, проф. др Ратко Ристић, проф. др Леон Којен, др Коста Николић, проф. др Предраг Ј. Марковић, др Бојан Димитријевић, проф. др Чедомир Антић, проф. др Јовица Тркуља, проф. др Милош Ковић, академик Душан Ковачевић, проф. др Радош Љушић, историчар Горан Давидовић, Милош Павковић, др Срђан Цветковић и др Немања Девић. „Захтевамо од законодавних органа и државних институција да се одредбе закона

Немања Девић: Нова генерација Срба ми улива наду да имамо свијетлу будућност (ВИДЕО)

Зашто је Немањи Девићу забрањен улазак у Архив Србије? Како тумачити рехабилитацију Николе Калабића и реакције које су уследиле? Шта крију тајни архиви Озне? Какво је актуелно руководство Музеја жртава геноцида? Зашто у српској историографији тиња такозвана јасеновачка полемика? Постоји ли у Србији комунистичка дубока држава? Где су корени и како је текао успон комунистичке идеје 1920-1941? Шта нас званична историографија учи о грађанском рату и партизанском покрету у разним фазама, до данас? Да ли је Комнитерна србофобну идеологију преузела од црно-жуте монархије, и да ли је та идеологија претходница данашњег другосрбијанства?  Какве су последице победе комуниста 1945 и можемо ли се бавити контрачињеничном историјом и разматрати шта би било да су

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.