arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

СТРАДАЊЕ МИТРОПОЛИТА ЈОАНИКИЈА (ЛИПОВЦА) – ТРИ СВЕДОЧЕЊА –

Недавно је устоличен нови митрополит црногорско-приморски Јоаникије (световно Јован Мићовић), па је то прилика да се подсетимо да се пре седам деценија, у периоду од 1940. до 1945. године, на истом трону Светог Петра Цетињског налазио митрополит-црногорско приморски Јоаникије (световно Јован Липовац) кога су нове комунистичке власти мучиле и (без суда) убиле у другој половини јуна 1945. године. Тачан датум убиства и место где је сахрањен остали су непознати. Пише: Јован Душанић ПОВЛАЧЕЊЕ И ОДМАЗДА Митрополит Јоаникије (Липовац) уврштен је у Именослов светих Српске православне цркве као Свети свештеномученик Јоаникије Црногорски. Нажалост, поред митрополита Јоаникија у Другом светском рату и непосредно по његовом завршетку страдало је и много свештеника и

Ковић разобличио Куртија: Ако ћемо о геноцидима на Косову, било је то овако!

Ако бисмо хтели да будемо цинични, примећује Ковић, требало би да кажемо да је историја албанског насељавања на Косово и Метохију почела геноцидом над Србима и осталим хришћанима а да се, како видимо, тако и завршава. Аљбин Курти је заменио тезе јер је требало да говори о геноциду Албанаца над Србима кроз историју, а не о српском геноциду над Албанцима, каже историчар Милош Ковић након последње рунде дијалога у Бриселу где је Приштина од Србије захтевала да призна геноцид над Албанцима у три периода, 1878, 1912, и 1999. године. Ако бисмо хтели да будемо цинични, примећује Ковић, требало би да кажемо да је историја албанског насељавања на Косово и Метохију

ОДРЖАН ПОМЕН ЂЕНЕРАЛУ МИХАИЛОВИЋУ У БИЛЕЋИ: Не смијемо дозволити да се више икада дијелимо!

У Равногорском парку у Билећи данас је служен помен ђенералу Драгољубу Дражи Михаиловићу и откривене бисте четничком војводи Сави Ковачу и команданту Граничног батаљона Шпиру Бабићу. Потомак Саве Ковача, Шћепо каже да је ово велики дан за Српство, јер не смијемо дозволити да се више икада дијелимо, него морамо бити сложни. „Ово нам је порука да је најважније да будемо сложни, да имамо мир и дјецу, а све остало ће Бог дати“, поручује Ковач. Ковач се присјетио и славне историје својих предака и истакао значај Саве Ковача кроз нашу историју. „Прво и основно је да на нашем подручју који је он контролисао није било геноцида. Сава је организовао народ и

Милован Ђилас

Највећа контроверза НОБ-А Ђилас: Зашто смо скривали да преговарамо са Немцима

“Гледајући из овог угла, сматрам да су преговори о примирју били грешка. Ја сам и тада, у вези с тим, осећао некакву нелагоду, нервозу, несигурност, али не могу да кажем да сам био против”, рекао је Милован Ђилас крајем осамдесетсетих година прошлог века о једној о највећих контроверзи НОБ-а: преговора партизана и Немаца о примирју у Загребу 1943. године. Милован Ђилас у књизи “Револуционарни рат” помиње како је делегација партизана ишла у Загреб на преговоре са Немцима 1943. године. Та епизода ратовања на простору Југославије и тадашње НДХ, дуго је била једна од највећих контроверзи народно-ослободилачког рата. Милован Ђилас је био главни партизански делегат на тим преговорима, а уз њега

Извор: kingdom-of-yugoslavia-in-ww2.com

Владан Ивковић: Српске издаје, I дио

Ко се у Другом свјетском рату борио за Српство, а ко је помагао окупатору да уништи Српство? Или ко је ратовао за Српство, а ко против њега? Је ли исто издати Југославију и издати Српство? Кога је издао кнез Павле, кога краљ Петар, кога Недић, кога Броз, а кога Дража? Покушаћу у неколико текстова прегледати ова питања са српског становишта, унутар српског интересног обрасца. Сваки образац издаје издајником може одредити само оног ко је имао обавезу да не стане на страну непријатеља. Српски образац подразумијева да се подјеле на издајнике и родољубе међу Србима одређују не према томе који Србин је на који начин помагао Енглезима, Американцима, Совјетима или Нијемцима,

Немачки свештеник о Србима: Ми смо их мучили, а они су мазили нашу децу!

Фридрих Гризендорф био је дворски свештеник. Након Другог светског рата када је Немачка изгубила, Фридрих је одржао проповед у селу Евербургу крај Оснабрика у коме се тада налазило на хиљаде српских заробљеника. Ево шта је том приликом рекао! “Наша отаџбина је изгубила рат. Победили су Енглези, Американци, Руси. Можда су имали бољи материјал, више војске, боље војсковође. Но, то је у ствари изразито материјална победа. Ту победу су однели они. Међутим, има овде међу нама један народ који је од свих победника извојевао једну много лепшу, другу победу. Победу душе, победу срца, победу мира и хришћанске љубави. Тај народ су Срби. Ми смо их раније само површно познавали. Али смо

Миле Бјелајац: Право на отпор и побуну

Данас, када су недавне идеолошке поделе у свету замаглиле величину и суштински значај победе (1945) над једним пројектом доминације светом и када се релативизује значај победе над тим истим пројектом 1918. године, има ли места да се запитамо да ли је народ коме припадамо бирао и онда и тада праву страну историје? Да се питамо да ли је после победа у та два рата пружао руку помирења побеђенима без масовног реванша и освете? Да ли треба да се у име нечега одричемо права на сећање да је некада постојала традиција борбе за ослобођење, против воље силника који би да поробе, да раздробе, да униште и потру један народ и претопе

Логор Плав: ЗАБОРАВЉЕНИ АЛБАНСКИ ЛОГОР ЗА СРПСКЕ ЦИВИЛЕ, ЖЕНЕ, ДЈЕЦУ И СТАРЦЕ

4. јула 1941. у Плаву, на сјевероистоку Црне Горе албански балисти и вулентари под надзором италијанских окупационих власти основали концентрациони логор. У овај казамат смрти су довођени православни Срби из околине Плава, процењује се преко 500 цивила, од којих највећим дијелом жене и дјеца. У самом логору је уморено преко 30 малишана млађи од 10 година. Логор Плав је био једини логор на територији окупиране Црне Горе у Другом свјетском рату за жене и дјецу. У њему су албански балисти утамничили искључиво цивиле, а највећим дијелом били су то жене, дјеца и старчад. Сам логор је основан почетком јула мјесеца 1941. године и то у приватној вишеспратној кући породице Вукоте Џудовића. Касније

Комеморација у Камничкој Бистрици Црногорцима, Бокељима и Херцеговцима умореним маја и јуна 1945.

У суботу 12. јуна 2021. одржани су у долини Камничке Бистрице, близу Љубљане, литургија и помен за душе између 3.500 и 6.000 жртава који ту леже, у шест масовних гробница, већ 76 година. Ријеч је о монархистичким борцима и људима придошлим са њима у збјегу из Црне Горе, Боке и Херцеговине, који су убијени након краја Другог свјетског рата. Приредио: Никола Милованчев Долина Камничке Бистрице је једна од бројних локација на подручју Словеније, на којима се налазе посмртни остаци бројних припадника српског народа, бораца некомунистичких формација и чланова њихових породица, који су одлуком Јосипа Броза усмрћени без суда крајем маја и у јуну 1945. године. Било је то послије завршеног

ПРВИ КРСНИ ХОД ДО ДУБОКЕ ДОЛИНЕ У СУРДУЛИЦИ (видео/фото)

После више од једног века успели смо да организујемо први КРСНИ ХОД ДО ДУБОКЕ ДОЛИНЕ У СУРДУЛИЦИ. Место страдалаштва српског народа од бугарских окупатора. Страдало је преко 4000 Срба, на зверски начин, а разлог познат само Бугарима. У организацији СПЦ и Удружења потомака ратника ослободилачких ратова Србије – Окружни одбор Врање и Општински одбор Сурдулица у Сурдулици је данас, 29. маја 2021. године обележена слава Светих Сурдуличких мученика и организован велики крстни ход до Дубоке долине – једног од највећих стратишта на југу Србије током Првог светског рата. На овом месту је према документима Међународне савезничке комисије убијено неколико хиљада српских цивила од стране бугарских окупатора. У славу и част

Владислав Б. Сотировић: Ко су били окупатори а ко издајници?

У „Политикиној“ рубрици „Међу нама“ појавио се 26. априла 2021. г. још један у низу титоистичких памфлета о Јосипу Брозу Титу и Другом светском рату у Југославији („Најновији рат против Тита“) аутора извесног Николе Наранџића (Земун) у коме се по стандардним удбашким методама и речнику блати и моја професионална маленкост. Пише: Проф. др Владислав Б. Сотировић, Вилњус, Литванија Није тешко погодити да се највероватније иза оваквих брозомбистичких фалсификата крију другови из тзв. „Савеза антифашиста (sic!) Србије“ (председник Александар Краус, гласноговорник Златоје Мартинов) а у којима исказују елементарно непознавање и историје и историографије о темама о којима покушавају да и даље испирају мозгове јавности. Овом приликом бих друговима „антифашистима“ скрену пажњу

Иван Петровић: О злогласној јами „Котор“

У мјесту Дубраве изнад Никшића пронађена је злогласна јама „Котор“ у којој лежи преко 300 жртава комунистичког терора. Никшић је добио новог градоначелника, и по мишљењу многих, Никшић је послије више деценија добио првог човјека града достојног те функције. А неће му бити лако! Ни ови избори у мом Никшићу, као ни сви претходни избори у Црној Гори нису могли проћи без старих, излизаних фраза о одбрани државе, окупацији, антифашизму, четницима, партизанима, бјелашима и зеленашима. Зеленаши се заклињаше у Крста док се сликаваше крај споменика Љуба Чупића, антифашисти и даље кличу Секули Дрљевићу, УБНОР дизаже споменик комитама, потомци Херцеговаца још кличу „никад више 1918“ а ми који бар мало познајемо

БИТКА ИЛИ МАСАКР НА СУТЈЕСЦИ: Губици Немаца један одсто, четника 17 војника, партизана 12.000 бораца!

15. маја 1943. почела је операција Шварц. Да ли је баш све било као на филму? Извор: Погледи ; Аутор: Милослав Самарџић ; 16. март 2013. “Ви имате право да знате све“ – поручује нам РТС, док нам у ствари упорно намеће обавезу да не знамо ништа. Зато нам се некритички – без објашњења да је то све лаж и превара – репризира и филм “Битка на Сутјесци“, иако је до сада могао бити снимљен низ филмова са истинитим догађајима. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију

НЕЋЕ МОЋИ, Политички Холокауст

Када пишем о отрежњујућим упозорењима не мислим само на глупост (подметачину?) да у програм свечане академије поводом 9. маја буду увршћене четири песме које су за време Другог светског рата певали припадници љотићевског Српског добровољачког корпуса, о чему сам опширније писао у тексту за нови „Печат“. Пише: Филип Родић То само по себи и није толики скандал колики је именовање једне од особа одговорних за тај пропуст, историчара Дејана Ристића, на чело Музеја жртава геноцида, које је уследило свега неколико дана након овог фијаска. Да се разумемо, овог човека за ту функцију не дисквалификују само површност и недостатак осећаја за умесно током рада у комисији која је бирала сценарио, него

Душан Достанић: О књизи Мит о непријатељу – антисемитизам Димитрија Љотића

Књига Дарка Гавриловића је врло слаба, не нуди нове увиде и не помаже бољем разумевању наше прошлости али ставља важна питања пред научну заједницу. Приказ књиге: Даркo Гавриловић, Мит о непријатељу: антисемитизам Димитрија Љотића, Службени гласник, Београд, 2018, 242 стране. Историја Јевреја у Србији је тема која није остала неистражена. Када се говори о историји Јевреја питање антисемитизма намеће се само по себи, а у српском контексту се тада неминовно долази до имена Димитрија Љотића. Ипак, то не значи да је ова тема темељно проучена, јер једна је ствар констатовати да је Љотић имао негативан став о Јеврејима, а сасвим је нешто друго одговорити на питања какав је био карактер

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.