Бивши болничар из нацистичког концентрационог логора Аушвиц Хуберт Зафке оптужен је данас пред судом у Њемачкој за саучесништво у убиству најмање 3.681 особе. Зафке /95/ био је болничар у Аушвицу од 15. августа до 14. септембра 1944. године. Током тих мјесец дана, најмање 14 депортационих вагона стигло је у камп из мјеста попут Лиона, Беча или холандског Вестерборка. Из канцеларије државног тужиоца наводе да бивши болничар није оптужен за учешће у убиствима, већ да је знао за функцију логора као установе за масовна убиства. „Придруживањем организационој структури, он је свјесно учествовао, па чак и убрзавао одлазак у смрт више хиљада људи“, истиче се у саопштењу тужилаштва. Суђење, које се врши

Унaтoч скaндaлoзнoм филму o Jaсeнoвцу, Mинистaрствo културe и хрвaтскa aмбaсaдa у Пoљскoj пoдржaли су гoстoвaњe прeдстaвe Jaкoвa Сeдлaрa o Aни Фрaнк нa јеврејском фeстивaлу у Вaршaви На ХTВ-oвим Виjeстимa из културe oбjaвљeнo je 30. августа кaкo je дaн рaниje прeдстaвa зaгрeбaчкoг Грaдскoг позоришта Tрeшњa o Aни Фрaнк гoстoвaлa нa фeстивaлу јеврејске културe Singer’s Warsaw кojи oргaнизује пoљскa Shalom фoндaциja. Гoстoвaњe прeдстaвe o Aни Фрaнк, чиjи je диo и дoкумeнтaрaц у кojeм сe пojaвљуje Брaнкo Лустиг, прeживjeли лoгoрaш Bergen-Belsena, кoнцлoгoрa у кojeм je Aнa Фрaнк умрлa, нa јеврејском фeстивaлу нe би билo нимaлo чуднo дa њeзин aутoр ниje Jaкoв Сeдлaр, твoрaц дoкумeнтaрнoг филмa ‘Jaсeнoвaц – истинa’, oпaснoг историјског фaлсификaтa кojи умaњуje и нeгирa

У дервентској мјесној заједници Агићи откривен је обновљени споменик погинулим борцима Народноослободилачке борбе /НОБ/ и жртвама фашистичког терора. Споменик се налази испред Основне школе „19. април“, а симболично откривање споменика обавили су начелник општине Дервента Милорад Симић, предсједник Општинске организације СУБНОР-а Борислав Прерадовић, предсједник Удружења „Јосип Броз Tито“ Мирко Џеба, учесник НОР-а Спасоје Ђенић и мјештанин Ристо Ћебеђија, који је учествовао и у акцији првобитне изградње споменика. Начелник Симић је положио вијенац испред обновљеног споменика, али и споменика који је подигнут за погинуле у посљедњем одбрамбено-отаџбинском рату. „Tо су два споменика, један за жртве рата 1941-1945 и оне који су се оборили против фашиста, и други споменик за погинуле који

У дервентској мјесној заједници Агићи данас ће бити откривен обновљени споменик погинулим борцима Народноослободилачке борбе /НОБ/ и жртвама фашистичког терора, најављено је из Општинске организације СУБНОР-а. Споменик се налази испред Основне школе „19. април“, а свечаност откривања је у 17.00 часова. Из СУБНОР-а су саопштили да су 9. септембра 1944. године јединице Народноослободилачке војске на два дана ослободиле Дервенту, али су се пред налетом непријатеља морале повући, те да је откривање споменика и у знаку прославе првог дана ослобођења Дервенте у Другом свјетском рату. Обнављање овог и других споменика НОР-а резултат је активности Општинске организације СУБНОР-а, али и разумијевања локалне власти на челу са начелником општине Милорадом Симићем. Извор: СРНА

Жена стара 92 године, која је радила као радио-оператерка у нацистичком логору смрти Аушвиц, проглашена је физички неспособном да јој се суди по оптужници за саучесништво у убиствима 260.000 људи. Суд у Килу саопштио је данас да је жена, идентификована само као Хелма М., скоро слијепа и глува те да је због тешке болести ове године физички, ментално и емотивно неспособна за суђење. Портпарол суда саопштио је да су судије закључиле да жена „не испуњава основне услове за учешће у дугом суђењу“. Њемачка је 2011. године осудила чувара из логора смрти Собибор, Џона Демјањука, а ове године и бившег чувару из Аушвица Рајнхолда Ханинга, који има 94 године. Ханингу је

Позната њемачка неонацисткиња Урсула Хавербек још једном је осуђена на затворску казну због негирања холокауста. Суд у Детмолду је осамдесетседмогодишњу Хавербекову осудио на осам мјесеци затвора, а она је изјавила да ће се жалити на пресуду. Хавербекова је у фебруару написала писмо градоначелнику Детмолда, када је почело суђење бившем чувару у логору Аушвиц, наводећи да је логор смрти био само „радни камп“ и називајући преживјеле „наводним свједоцима“. Она је била осуђена за негирање холокауста и 2015. године у вријеме када је вођен судски процес у граду Лунербургу против још једног чувара у Аушвицу. Осуђена је на десет мјесеци затвора, али је ослобођена након жалбеног поступка. Оба чувара су осуђена по

У близини берлинског Института за анторпологију „Кајзер Вилхелм“ пронађен је велики број људских костију које припадају нацистичким жртвама из Другог свјетског рата. Археолози су ископали већи број људских остатака, а историчари оцјењују да се ради о костима људи над којима су рађена разна истраживања нацистичких научника. Међу остацима су дијелови лобања, те зуби и кости које су припадале одраслим људима и дјеци. Научници ће их анализирати како би се открили пол и доб убијених, а резултати ће бити познати крајем године. Tоком Другог свјетског рата, Институт је редовно добијао дијелове људских тијела из концентрационих логора, како би се на њима обављала истраживања. Циљ је био да се докажу нацистичке расне

Ни јеврејски осветник Јосип Хаматз ни амерички војни извјештај не могу објаснити зашто nürnberška операција тровања није проузрочила смрт СС војника и часника Седамдесет година од најјачег покушаја Јевреја који су преживјели холокауст да се освете нацистима, њихов вођа жали за само једном ствари – његове осветничке операције нису заправо убиле ни једног нациста, пише Guardian. Јосип Харматз један је од неколико преживјелих јеврејских „осветника“ који су провели операцију масовног тровања бивших војника СС-а у америчком заробљеничком логору 1946. године. У тој је операцији отровано око 2200 Нијемаца, али службено није потврђена ниједна смрт. Недавно откривени амерички војни извјештај који је завршио у рукама Associated Pressa открио је да су се Јевреји