Viši sud U Novom Sadu odbio rehabilitaciju Vrbašanina Tibora Kiša, stradalog 1944. Ema Zađva (84): Trebalo da odgovara za smrt velikog broja nevinih civila Vrbašanin Tibor Kiš, nekadašnji visoki činovnik šećerane u Vrbasu i “turanjski lovac”, čiju je rehabilitaciju osporavala Ema Zađva (84), nekadašnja Vrbašanka i Somborka, nije nevina žrtva masovnog pokolja u tom bačkom gradu 1944. godine, kako je to navedeno u zahtevu za rehabilitaciju koju je tražila njegova unuka Magdolna Čerešenješ Kiš iz Budimpešte. Viši sud u Novom Sadu je i u postupku ponovljenom po nalogu Apelacionog suda, doneo rešenje kao i u prethodnom, da se predlog za Kišovu rehabilitaciju odbija. Ovo rešenje još nije postalo pravosnažno. Zađva,

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv fašizma i antisemitizma u Narodnom pozorištu održan je Memorijalnom koncert, a ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević poručio da Srbija veoma drži do antifašističke tradicije i neguje svoje multietničko kulturno nasleđe. Rekao je i da je stav Srbije u rešavanju migrantske krize u Evropi donekle bio oblikovan i sećanjem na događaje iz evropske istorije koje danas evociramo. Ocenio je da je takozvana „Kristalna noć”, označila vrhunac izopačenog sistema vrednosti i političkih uverenja nacističkog režima. „Oko pet stotina hiljada austrijskih i nemačkih Jevreja izgubilo je i poslednje od ljudskih i građanskih prava koja su im sistematski, donošenjem nacističkih uredaba i zakona

Istoričar Srđan Cvetković iz Instituta za savremenu istoriju, za “Novosti”, o otkriću u pećini Cerova. Mihailovićeve stvari koje je imao prilikom hapšenja, pa i naočare, nalaze se u BIA Sve lične stvari Dragoslava Draže Mihailovića, pa i naočare koje je imao prilikom hapšenja, nalaze se u BIA. Njih smo čak i izlagali 2014. godine u okviru izložbe “U ime naroda” priređenoj u Istorijskom muzeju Srbije. Osim generalovih naočara, tu su i njegova lula, sat, mapa, penkalo, kompas, pištolj… Ordenje kojim je američki predsednik Hari Truman, 1948. godine, posthumno odlikovao Dražu Mihailovića, predato je njegovoj ćerki Gordani. Ovo je “Novostima” rekao dr Srđan Cvetković, naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju u

Bijeljina-Spomenulo se, ne povratilo se! Uz ovu drevnu izreku, juče je uz prigodnu svečanost osveštano spomen-znamenje za 45 pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini u Gornjoj Bukovici kod Bijeljine, koji su pobijeni 1942-1946. godine. Brutalnom su ubijeni meštani tog lepog i pitomog sela, koji su imali između 20-30 godina. Tokom Drugog svetskog rata čuvali su svoje i okolna sela od ustaša, štitili svoju imovinu, držali se zakletve koji su dali u Kraljevini Jugoslaviji, a onda su, ni krivi ni dužni, žigosani i bez suda i presude ubijeni. Trebalo je da prođu decenije da se o tom zločinu progovori i da dobiju zasluženo znamenje. Inicijativu za podizanje spomenika, koji je uradio akademik

Beogradski Viši sud osporio navode tužioca iz Bolonje koji zahteva zaplenu osam slika iz Narodnog muzeja. Utvrđeno da je Ante Topić dobio 166 slika koje niko nije potraživao, jer nisu bile ukradene Italijani ne odustaju od slika koje je Srbija dobila od zapadnih saveznika kao ratnu reparaciju. Kako su “Novosti” u petak objavile, i u novom zahtevu tužilaštva iz Bolonje beogradskom Višem sudu, da zapleni osam umetničkih dela iz srpskog Narodnog muzeja, ponavlja se stara tvrdnja da 1949. ove slike nisu date kao ratna odšteta Jugoslaviji. Italijanski tužilac tvrdi da je član Jugoslovenske vojne misije Ante Topić Mimara na prevaru uzeo ukupno 166 slika od američke okupacione uprave u Nemačkoj. U ovoj

Kod Kraljeve česme u Lisičijem potoku danas u 13 časova održan je pomen na mestu na kojem su neposredno po oslobođenju Beograda pripadnici Ozne, bez suđenja, likvidirali nekoliko hiljada građana. Organizatori su postavili privremeno spomen obeležje kao podrška inicijativi za podizanje spomenika. Jedan ovakav spomenik sigurno ne bi ispravio veliku štetu koju su komunisti naneli srpskom narodu, ali bi predstavljao dobar korak ka razotkrivanju celokupne istine iz tog perioda naše istorije. Pored predsednika Naprednog kluba, dr Čedomira Antića, inicijativu Udruženja žrtava komunističkog režima za podizanje spomenika podržali su još i princ Aleksandar Karađorđević, Jelisaveta Karađorđević, Leon Kojen, Predrag Marković, istoričar Srđan Cvetković i mnoge druge javne ličnosti, udruženja i pojedinci.

Događaji vezani za borbe i oslobođenje Kraljeva 1941. su obeležili svu nesreću tog rata. Okupacija, represalije, nesloga i ideološka zadojenost uticali su na tragične posledice tih događaja. Nakon što su nepredate jedinice Jugoslovenske vojske oslobodile više gradova i mesta po centralnoj Srbiji (Loznica, 31. avgusta; Bogatić, 1. septembra; Krupanj, 1. septembra; Banja Koviljača, 6. septembra; Gornji Milanovac, 29. septembra i Čačak, 1. oktobra) došao je red i na prvi veći grad—Kraljevo. U oktobru 1941. u Kraljevu se nalazilo oko 3.000 Nemaca, koji su se dobro utvrdili u gradu i oko grada imali niz rovova, bunkera i utvrđenja. Najjače utvrđenje Nemci su napravili kod Poljoprivredne škole. Grad je sa druge strane