Пред Покрајинским судом у Салцбургу почело је суђење против 14-орице навијача загребачког Динама због величања усташтва у Аустрији. Пред Покрајинским судом у Салцбургу почело је суђење против 14-орице навијача загребачког Динама због величања усташтва у Аустрији. Мушкарци у старости између 23 и 37 година појавили су се у белим кошуљама или сакоима на оптуженичкој клупи, а државни тужилац Марку Нехер подигао је оптужницу у којој им пребацује да су прекршили закон о забрани величања нацизма. Ово је прва оптужница у Аустрији, према Закону о забрани величања нацизма, због величања усташтва. Припадници „Бед блу бојса“, који себе називају „Егзил бојси“, су 20. јуна 2015. године у Халајну, према оптужници, величали усташтво.

Јохан Рехбоген (94) рекао је да је знао да су услови у кампу Штутхоф лоши, али да је мислио да људи умиру од „болести и епидемија“.  Некадашњи чувар у нацистичком концентрационом логору Штутхоф, који се терети по више стотина тачака за саучесништво у убиству, сведочио је пред судом у Минстеру да је знао да људи у том кампу умиру, али не и да их убијају.Јохан Рехбоген (94) рекао је да је знао да су услови у кампу Штутхоф лоши, али да је мислио да људи умиру од „болести и епидемија“. У саопштењу, које је прочитао његов адвокат, Рехбоген је рекао да није знао много о „структури унутар кампа“, преноси АП.

Бивши стражар СС јединице Јохан Рехбоген рекао је данас на суђењу у Њемачкој да је био свјестан ужасних услова у концентрационом логору Штутхов, али да није учествовоао у звјерствима према затвореницима. Рехбогену, који има 94 године, суди се за саучесништво у убиству више стотина људи. Он је рекао да се није супротставио послу за који је био задужен од 1942. до 1944. у том логору због страха да ће бити кажњен, пренијела је Њемачка новинска агенција (ДПА). Он је био у логору Штутхоф крај пољског града Гдањска од јуна 1942. до септембра 1944. године. Тужиоци тврде да је знао да су заточеници логора брутално убијани. Више од 60.000 људи убијено

Више од десет година прије доласка нациста на власт у Њемачкој, Алберт Ајнштајн је био у бјекству страхујући за будућност своје земље, показује новооткривено његово писмо. Дугогодишњи Ајнштајнов пријатељ, њемачки министар спољних послова Валтер Ратенау, који је био Јевреј, убијен је у јуну 1922. године у нападу десничарских екстремиста, а полиција је упозорила познатог физичара да би и његов живот могао бити угрожен. Ајнштајн је напустио Берлин и почео да се крије на сјеверу Њемачке. Током овог периода руком је написао писмо својој млађој сестри Маји и упозорио на раст национализма и антисемитизма годинама прије него што су нацисти дошли на власт. Када се то десило, он је заувијек напустио

Дошло је време да се усвоји препорука којом би се кривичним закоником санкционисало свако негирање и релативизација холокауста и геноцида над Србима у НДХ. То је рекао министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије, Зоран Ђорђевић. Он је то изјавио на Меморијалном концерту поводом Међународног дана борбе против фашизма и антисемитизма, одржаног у Народном позоришту у Београду. По његовим речима, пре усвајања такве глобалне препоруке, потребна је јавна осуда негирања холокауста над Србима у НДХ. „Ти бесрамни гласови су све гласнији у свету и могу се чути и на институционалном нивоу у региону, гласови који не би требало да се чују“, оценио је Ђорђевић. Подсетио је да је