У једном сату страдало је 522 житеља, међу којима 109 дјеце. Дијете које није дочекало ни име да му се надјене, најмлађи је мученик пивске трагедије. Дола у Пиви Дола су највеће, али не и једино стратиште у Пиви за вријеме Другог свјетског рата које свједочи о ужасним злочинима почињеним над пивском нејачи од стране озлоглашене фолксдојчерске СС дивизије „Принц Еуген“ и усташа и муслимана из гатачког среза и околине. Нема братства у Пиви које није дало жртве у овом геноциду. Нека братства су већим бројем пострадала, док је породица Верун престала да постоји. Капела у Долима Невине жртве биле су подијељене у три групе, једну су чинили мушкарци старији

Или ћемо бити Срби, свесни своје прошлости и аманета наших отаца и прадедова, или – отпадници нације, интернационалисте, тј. припадници некакве магле, грађани белосветски, рушиоци живота и свега, без националног поноса, без вере, без морала. Прије 83 година, односно за Божић 1936. године, тадашњи патријарх Варнава је у божићној посланици упозорио српски народ шта ће се десити ако одлучно не одбаци надирући комунизам. Након више од осам еценија његове ријечи звуче пророчки, јер много шта се од његових прогноза обистинило, а посебно однос према духовним вриједностима. Због тога ваља још који пут чути патријарха Варнаву и подсјетити се опасности комунистичког скретања. Срби се још увијек могу ослободити те прелести која

Инспирисани митовима о Барбароси, што у преводу значи – Риђобради, војници Вермахта прилично масовно су носили браде Митови, митови, и опет митови. Невероватна је њихова снага. Јачи су и од математике и статистике, а камоли од историје. Уверио сам се у то још једном поводом чланка “Четници нису носили браде“, објављеног у претпрошлом броју “Слободе“. Чланак је имао необично велики број коментара на интетрнету, нарочито на Фејсбуку, и то претежно негативних коментара. Неки су се чак нашли увређени. Зашто пишем да четници нису носили браде, када они знају да јесу? Зар нисам видео слике ђенерала Дрaжe, војводе Ђујића, Калабића? Пише: Милослав Самарџић Ти што то питају нису прочитали чланак који

У војвођанској општини Тител данас је обиљежено 77 година од злогласне акције мађарске окупаторске војске у Другом свјетском рату када је у јужној Бачкој, односно Шајкашкој области, на подручју Новог Сада и Бечеја свирепо убијено више од 4.000 недужних Срба, Јевреја и Рома. „Ледени јануар у јужној Бачкој 1942. године постао је парадигма страдања невиних људи које је од њихових џелата делило само то што су припадали другој нацији и вери. То је била њихова једина кривица, плаћена највећом ценом коју човек може да плати – сопственим животом“, рекао је предсједник Покрајинске владе Игор Мировић, одајући пошту жртвама на централном помену у Тителу. Он је додао да обиљежавање годишњица, попут

Агенцији за реституцију, поред држављана Србије, захтеве за враћање имовине одузете после Другог светског рата по неколико основа, поднело је и 1.157 потомака фолксдојчера који су данас углавном држављани Аустрије и Немачке. Од аустријских држављана стигло је 564, а од немачких 593 захтева за враћање имовине. Према подацима Агенције за реституцију, до сада је донето 75 решења за враћање имовине аустријским држављанима и то 13 пословних простора, два стана и три зграде . То је укупно 18 објеката површине 2.440 квадратних метара. Агенција је бившим власницима и законским наследницима вратила и 891 квадратни метар неизграђеног градског грађевинског земљишта, 482 хектара пољопривредног, као и 0,25 хектара шума и шумског земљишта. У

Пошто је завршио телефонски разговор са парохијанином Светом Ковачевић из Берковца, боље рећи из Бање Врујци јер је близу извора настањен и договорио се да сутрадан по светој литургији и освећењу славског жита свечара светог великомученика Георгија – Ђурђевдана посетим његов дом и заједно прережемо славски колач, дође ми на ум да треба да идем да светим водицу Живку Урошевићу у Велишевац. -Како сам ја заборавио да осветим водицу чика Живку у Велишевцу, а прошао сам му поред куће пре неки дан, када сам се враћао из Радисављевића? Запитах наглас сам себе. -Чика Живко и није живео овде, ово је први пут од када се вратио из Америке, можда због

Преживели из фашистичког масакра у Кривој Реци 1942. године о рехабилитацији припадника СС дивизије „Принц Еуген“. Потомци настрадалих и мештани који су преживели погром у Кривој Реци октобра 1942. године достојанствено реагују на вест о рехабилитацији неколико припадника СС дивизије „Принц Еуген“ и поред чињенице да су припадници ове нацистичке војне формације одговорни за сурово усмрћивање више од 300 невиних људи у поткопаоничким селима. Не осуђују ни могућност реституције и повраћаја имовине некадашњим члановима одреда смрти, о чему се већ годинама говори. Ови горштаци су и у страдању, али и сада, задржали чист и племенит дух. Само се присећају да они нису добили ништа, а изгубили су нешто што се

У Србији је до сада рехабилитовано најмање 200 до 300 припадника њемачке нацистичке СС дивизије „Принц Еуген“, састављене од домаћих Нијемаца, познате по стравичним злочинима које је починила. Толико се њихових насљедника јавило, тражећи повраћај имовине и прилажући доказе о судској рехабилитацији, пишу „Вечерње новости“. Стваран број оних чије су осуде проглашене ништавним ипак је већи, јер нису сви потомци поднијели захтјеве за реституцију. У електронској бази припадника СС трупа, која постоји у Агенцији за реституцију, састављеној на основу података из Војног и других архива, налази се више од 28.000 имена, а углавном је ријеч о Нијемцима, припадницима „Принц Еугена“, али и Албанцима из озлоглашене „Ханџар дивизије“. Двије трећине су

Аутор књига о генералу Драгољубу Михаиловићу наставља да открива историјске чињенице и мало познате ствари о четничком покрету. Телеграф.рс преноси још једну од прича Милослава Самарџића које не остављају никог равнодушним, а она је заиста посебна. Наиме, многе познате личности биле су припадници четничког покрета на челу с Дражом а међу њима су и кошаркашка легенда Бора Станковић, глумац Мија Алексић, прва Звездина звезда Рајко Митић, али и чувени кошаркашки стручњак Александар Николић, сценариста Новак Новак и многи други. Самарџић пише да је у јесен 1943. године, после капитулације Италије, дошло до великог прилива интелектуалаца у партизански покрет – они се томе нису обрадовали, напротив, тврди овај историчар. Послератном погрому

Без посебне најаве, хоћу да са свим пријатељима поделим најбољу препоруку књиге „Српска прича“. Књиге на којој сам радио а која је уједно и нешто најбоље на чему сам до сада као историчар радио. . То је један њен упечатљиви одломак, када главни јунак, капетан Александар Милошевић, у априлу 1941. после распада државе и војске, долази у родно село и затиче оца, солунца. Та прича је прича о нашој прошлости и томе шта смо били, али и опомињућа о томе шта јесмо. „Сигурности ради, прво навирих кроз прозор. Мала петролејска лампа је осветљавала простор. Тек што беху вечерали. Отац је лежао на кревету обучен и замишљено пушио. Мајка и снаја

У Вранићу код Београда јуче је обележено 75 година од четничког злочина над 68 недужних становниka. Четници Авалског корпуса сатрли 14 породица. Зверски злочин не сме да буде заборављен. Овде смо да не заборавимо један од најтужнијих догађаја за Вранић и Србију, да подсетимо на трагичан и болан биланс четничког злочина који се догодио пре тачно 75 година. У ноћи између 20. и 21. децембра, четници Авалског корпуса Првог батаљона Посавске бригаде убили су 68 житеља нашег села. Клали су жене, децу, бебе… Сатрли су 14 породица, редом. Овако је данас на годишњицу покоља 1943. године, подсетио Владан Пантић, председник Удружења „20. децембар“, поклањајући се сенима настрадалих пред Спомен-домом у