Други свјетски рат Архиве - Страница 14 од 117 - Јадовно 1941.

Почетна » Други свјетски рат » Страна 14

У БУХЕНВАЛДУ УБИЈЕНО И НЕКОЛИКО ХИЉАДА СРБА

12. април 2021.

Америчке трупе су 11. априла 1945. године ослободиле заробљенике у нацистичком концентрационом логору Бухенвалд у коме је страдало око 56.000 људи, међу којима и неколико хиљада Срба. Логораши су углавном радили као принудни радници у фабрикама оружја. Међу њима је било Јевреја, Пољака, политичких затвореника, Срба, као и других особа са подручја Југославије, те Рома, Синта… До 1942. већина политичких логораша били су комунисти и анархисти, док се касније повећао број припадника разних фракција покрета отпора. Tу су били затварани, између осталих, писци, љекари, умјетници и бивше племство. Између јула 1938. и априла 1945, кроз логор је прошло око 250.000 логораша. Иако Бухенвалд није био пројектован као логор смрти, у

НАТО и нацизам

11. април 2021.

Широј јавности вероватно није познато да су доста дуго бивши нацисти и немачки ратни злочинци након 1945. г. служили у највишим структурама НАТО пакта. Већина њих су били високо одликовани официри Вермахта, који су након рата служили на највишим положајима прво у војсци Западне Немачке, а касније су били унапређени у команданте и начелнике НАТО структура у Европи. Пише: Проф. др Владислав Б. Сотировић Овај феномен је био чест у западној Европи након рата али посебно у Западној Немачкој. Многим нацистима и уопште особама које су подржавале и помагале нацистички режим у Немачкој и нацистичким сателитским творевинама у Европи у спровођењу холокауста и других ратних злочина, злочина геноцида и злочина

Данас сећање на бомбардовање Београда 6. априла 1941. године

6. април 2021.

Низом манифестација данас ће бити обележено осам деценија од како је нацистичка Немачка бомбардовала Београд, 6. априла 1941, уз велике људске жртве и материјална разарања, чиме је на подручју Краљевине Југославије започео Други светски рат. Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и председница Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије Дарија Кисић Тепавчевић предводиће церемонију полагања венаца и одавања почасти у Алеји страдалих у шестоаприлском бомбардовању на Новом гробљу у Београду. Министар културе и информисања Маја Гојковић и управник Народне библиотеке Србије Владимир Пиштало положиће у 11.00 часова венце на Косанчићевом венцу, на месту зграде националне библиотеке која је уништена у бомбардовању, а са њом и непроцењиво културно

Изложба „Април ’41” у Галерији Дома Војске Србије „Београд”

5. април 2021.

Обележавајући осамдесету годишњицу од почетка Другог светског рата у Југославији, изложбом „Април ’41” подсећамо како је априла 1941. на суров и немилосрдан начин, нападнута једна савремена, суверена европска држава, са катастрофалним последицама по људске животе и све њене тековине. Настављамо започет процес расветљавања дешавања непосредно пре војног пуча 27. марта, ратних дејстава до капитулације југословенске војске 17. априла и борбу југословенске војске ван отаџбине након Априлског рата. Биће приказани разноврсни предмети, фотографије, документа који сведоче о тежини сукоба, снази воље народа и судбинама појединаца. Јавност ће имати прилику да види делове авиона на којима су вођене борбе над Београдом и другим местима Југославије, личне предмете југословенских пилота и других припадника

Владислав Б. Сотировић: Зашто етнохрватски простори НДХ нису бомбардовани од стране Савезника?

5. април 2021.

Прекрајање истине о стварној ситуацији на југословенском ратишту 1941. г.−1945. г. од стране прокомунистички настројених британских информативних и војно-политичких кртица у разним британским институционим структурама, али поготово на „Радио Лондону“, у другој половини и фактички одлучујућој фази рата је можда чак одиграло и пресудну улогу по сам исход (грађанског) рата у Југославији. Пише: Проф. др Владислав Б. Сотировић Ово стога јер су те британске кртице једноставно прекрајале истину са самог ратишта пласирајући неистине о диверзантским акцијама и успесима Брозових партизана против војне технике, људства и логистике Сила Осовине а у стварности се радило једноставно о акцијама и успесима Михаиловићевих четника, тј. званичне државне војске Краљевине Југославије – Југословенске војске у

Жарко Видовић: Логораши су последња српска елита

1. април 2021.

Када смо се вратили у Југославију Тито није дозволио да логораши оснују своју заједницу, него нас је сврстао у тзв. Савез бораца, јер се више плашио логораша него бораца. Тито је знао да су логораши преживели смрт, да су отпремљени у логоре као Срби и да је њима свака идеолошка подела страна. А ако нико у послератној Југославији није постављао питање српства, логораши су морали, јер су једино они чували живо памћење на логоре и чињеницу да су тамо били не зато што су комунисти или антифашисти, него зато што су Срби. Од тада се рађа осећање да Европа негује непријатељство према Србима. Потврда тога било је напретек. Сетите се

Владислав Б. Сотировић: Ужичка комунистичка република 1941.

11. март 2021.

У тексту Драгослава Димитријевића „Зашто четници нису ослободили Јасеновац“ (Данас, 5. март 2021.) аутор износи неколико историјских неистина на класичној линији титоистичке историографије чак и погрешно (вероватно намерно) позивајући се на реномирану научну литературу ван ширег контекста. Иначе, сам допис је реакција на мој претходни чланак „Броз у усташком логору био инкогнито“ (Данас, 2. март 2021.; наслов текста је редакцијски а не мој). С обзиром на крајњу некоректност и непрофесионалност уредништва листа Данас (својевољно стављање нових наслова текстова а који суштински не одговарају самом садржају чланака чак су и у директној супротности са њима, скраћивање текстова, избацивање одређених термина и назива, политика коментарисања, итд.) овај одговор Драгославу Димитријевићу није послат

Крагујевац: Оскрнављен споменик стрељаним Србима и Јеврејима

3. март 2021.

На том месту 20. октобра 1941. године нацистичка војска у знак одмазде за своје убијене војнике стрељала је 41. Јевреја и 81. Србина. Град Крагујевац најоштрије осуђује скрнављење Споменика стрељаним Србима и Јеврејима у насељу Багремар и апелује на надлежне службе да открију починиоце и примерено их казне. Спомен обележје ишарано је графитима. То је чин којим шаљемо лошу поруку јавности и пред којим нећемо да ћутимо. На том месту 20. октобра 1941. године нацистичка војска у знак одмазде за своје убијене војнике стрељала је 41. Јевреја и 81. Србина. На том месту сваке године 20. октобра и у јануару, поводом Међународног дана сећања на жртве Холокауста, заједно са представницима

Дарко Адамов: Избачени проблематични делови Клетовог уџбеника историје за 8. разред

1. март 2021.

Извршене промене су у духу отклона од навијачке и пристрасне историје којом је била обележена првобитна верзија овог уџбеника. Уџбеник историје за 8. разред издавачке куће Клет (овде) доживео је кључне и суштинске промене у одељку посвећеном грађанском рату на простору Југославије током Другог светског рата. Извршене промене су у духу отклона од навијачке и пристрасне историје којом је била обележена првобитна верзија овог уџбеника. На стр. 116. уместо текста у којем су четници током битке на Неретви представљени као савезници и сарадници Немаца и усташа са којима заједно дејствују, сада стоји много уравнотеженије тумачење. Дакле, сада је јасно речено да су немачке снаге предузеле мере за уништење свих снага

УСТАШЕ СЛАЛЕ СРБЕ КАО РОБОВЕ У НОРВЕШКУ: Историчар Кнут Фловик Торесен о голготи нашег народа – више од половине је страдало у камповима

10. фебруар 2021.

У Норвешку је током Другог светског рата било послато више од 4.000 дечака и мушкараца из бивше Југославије, већином Срба, као ропска радна снага, а више од половине је настрадало у камповима, изјавио је норвешки писац и историчар Кнут Фловик Торесен. Он је у обраћању на конференцији „Јасеновац – балкански Аушвиц“ говорио о „Норвешкој као испостави геноцида над Србима који је починила такозвана Независна Држава Хрватска (НДХ). – Током другог светског рата више од 4.000 дечака и мушкараца било је послато из бивше Југославије у Норвешку као ропска радна снага. Немачке окупационе снаге желеле су да прошире путеве, пруге и осталу инфраструктуру на северу Норвешке да би осигурале линије снабдевања

СЕЋАЊЕ НА ЖРТВЕ ХОЛОКАУСТА – 27. јануар

27. јануар 2021.

Међународни дан сећања на холокауст обележава се – 27. јануара, у знак сећања на датум када је 1945. совјетска (Руска) Црвена армија ослободила нацистички концентрациони логор Аушвиц, најзлогласнији логор смрти у поробљеној Европи. Одлуку да се 27. јануара обележава Међународни дан сећања на холокауст, донела је Генерална скупштина Уједињених нација 1.новембра 2005. године. Приредио – Ђорђе Бојанић Други светски рат однео је преко шест милиона недужних жртава – припадника јеврејског народа који се нашао на мети систематског истребљења од стране нацистичке Немачке и других марионетских држава као што је и Независна Држава Хрватска (НДХ). Поред Јевреја и Срби су у великој мери били жртве нацистичких злочина. Аушвиц, Треблинка, Матхаузен, Дахау,

Непокорени град: Пробој Лењинградске блокаде

27. јануар 2021.

Тих зимских дана 1943.године читава совjетска земља jе буквално упиjала топовску канонаду, чиjи су одjеци стизали из приволшких степа код Стаљинграда. Неприjатељ, коjи jе много пута до тада стезао „у клешта“ jединице Црвене армиjе, одjедном се сам нашао у котлу. И тих дана су његове стратешке рачунице поново биле уништене, jер jе на северозападу земље, 18.jануара 1943.године, пробиjена блокада Лењинграда. Скоро 500 дана и ноћи jе Лењинград чекао таj дан. 8.септембра 1941.године jединице Вермахта су, пошто су освоjиле Шлисенбург, град уз извориште реке Неве, изашле на Ладошко jезеро и блокирале копнени прилаз Лењинграду. А већ после неколико дана Хитлер jе издао директиву коjа jе директно одговарала на питање какву jе

Александар Вељић: У Рацији је убијено и оно људско у људима

26. јануар 2021.

На 79. годишњицу геноцида над Србима и Јеврејима али и другим невиним жртвама, администратори ЈуТјуб канала DANGA.INFO разговарали су са господином Александром Вељићем неуморним истраживачем геноцида над становништвом у Војводини. Поред осталог, господин Вељић је објаснио да су он и његови сарадници, због епидемиолошке ситуације ове године избегли да се окупе и одрже Марш живих од Соколског дома до Штранда, где увек одају почаст Жртвама „Рације“ 1942. на аутентичном месту страдања (стратиште) и у време када је престао погром. Урпкос општој ситуацији, ове године је господин Вељић са сарадницима остварио значајан напредак у очувању сећања на Жртве. Више о томе можете чути у ово видео запису: Извор: DANGA info

Убиства на стотине свештеника током и послије Другог свјетског рата заувијек неразјашњена

26. јануар 2021.

Оно што се десило недавно у средњовјековном манастиру Глоговац код Шипова узбудило је јавност у Републици Српској. Стари монах Стефан нађен је избоден ножем до смрти. Пише: Драган Мијовић Овај случај подсјећа на једну одавно заборављену причу о убиству у манастиру Тврдош. Тог 27. августа 1953. године, уочи манастирске славе Велике Госпојине, у трпезарији конака нађен је заклан игуман Сава (Лисјак). Овај стари јеромонах поријеклом из мјеста Иванкова код руског града Вороњежа, једва извукавши живу главу пред бољшевичким погромом, заједно са хиљадама “бијелих Руса”, пронашао је уточиште у Краљевини Југославији. У та тешка поратна времена манастир је био у јадном стању, братство побијено или растјерано, црква оштећена, конаци зарушени, имовина

Свети Владика Николај: О будућој срећној Отаџбини

25. јануар 2021.

Одбаците недостојно убеђење, да ће вас ослободити и ојачати један човек. Ослобађајте и јачајте сваки самог себе, и кад сви будете напосле слободни и јаки, онда ће и отаџбина ваша то бити. Гле, спољашња слобода не вреди много без унутрашње слободе, и спољашња моћ без унутрашње моћи. Ви у Србији имате спољашњу слободу, но шта вам она помаже, кад је душа ваша заробљена у сумњу и очајање? Одбаците смешну шалу, да ће један човек сазидати будућу срећну Србију. Држите се збиље, а збиља је, да ви сви морате у жељену грађевину уложити по једну добру циглу. Јер сви сте ви зидари ваше народне будућности. Будите велики у истрајности. Газите трње