arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Писац Захар Прилепин (Фото: Б. Данилов Извор: http://www.novosti.rs)

Русија спасила свијет од фашизма

Писац Захар Прилепин сматра да се Европа боjи Русиjе и да никада неће признати да jе Русиjа спасила свиjет од наjстрашниjе приjетње 20 виjека – фашизма. Он оцjењуjе да су одмах након Другог свjетског рата уложене огромне снаге да се Русиjа уништи те да се машинериjа информативног рата ниjе заустављала све од 1945. године. „Можемо да их разумиjемо, jер jе Русиjа, бранећи се, стизала у европске приjестонице Праг, Берлин, Париз&хеллип; То jоj никада неће заборавити“ – наводи Захаров за Спутњик. Он оцjењуjе да утицаj Русиjе на Европу ниjе ништа мањи него Европе на Русиjу и истиче да су Толстоj, Достоjевски, Мусоргски, руски балет веома утицали на свjетску културу. Између осталог,

Београд био један од првих концентрационих логора у Европи?

На чиjоj териториjи jе био логор на Старом саjмишту На отварању семинара о холокаусту за наставнике историjе, 7. октобра 2015, министар науке и технолошког развоjа Срђан Вербић, поновио jе jедну неистину коjа се, под хрватским утицаjем, одавно и свесно пласира у српскоj jавности у намери да се оптуже Милан Недић и Србиjа за учешће у немачком великом злочину над Јевреjима. Ради се, наиме, о тврдњи да jе у Београду био jедан од првих концентрационих логора у Европи. Истине ради, да се подсетимо чињеница коjе jе прихватила историjска наука: На сам дан немачког напада на Југославиjу, 6. априла, Адолф Хитлер jе издао „Опште смернице“ за распарчавање земље. У њима jе немачка

Један од улаза у логор Аушвиц

Наредник из Аушвица може пред суд

Суд у Њемачкоj саопштио jе данас да jе 93-годишњи наредник jединице СС из концентрационог логора Аушвиц способан за суђење. Државни суд у Детмолду саопштио jе да jе љекарским прегледом Раjнхолда Х. утврђено да jе он физички способан да издржи рочишта у траjању од два сата дневно. Презиме оптуженог ниjе обjављено да би се заштитила његова приватност, пренио jе АП. Адвокати одбране имаjу рок од двиjе седмице да доставе одговор на мишљење стручњака. Суд ће потом одлучити да ли ће суђење бити одржано. Раjнхолд Х. оптужен jе да jе био саучесник у убиствима у Аушвицу од jануара 1943. године до jуна 1944. године. Он тврди да jе био додиjељен диjелу логора

Статуа би могла да се нађе у Ташмајданском парку

Споменик хероини Диани Будисављевић

Београд враћа дуг хуманоj Аустриjанки коjа jе из Јасеновца и других логора смрти спасла 12.000 српске деце. Конкурс за идеjно решење биће расписан ове недеље ЗАБОРАВЉЕНА хероина Другог светског рата, Аустриjанка Дианa Будисављевић, коjа jе из Јасеновца и других усташких логора смрти спасла готово 12.000 деце, добиће споменик у Београду! Ова одлука Скупштине града, усвоjена на седници пре неколико дана, нека jе врста епилога акциjе оживљавања сећања на ову хуману и племенити жену, коjу су „Вечерње новости“ покренуле пре пет година. Од тада jе кроз сериjу текстова jавност упозната са Дианиним делима, улица на Дедињу носи њено име, Српска православана црква постхумно jу jе одликовала Орденом царице Милице, а ускоро

Споменик црвеноармејцима

Сигурни гробови црвеноармејаца

Градоначелник Крагуjевца Радомир Николић уверава да посмртни остаци неће бити дирани. Комуналаци наjавили да ће прекопавати гробна места за коjе се не плаћа одржавање НИЈЕДАН покоjник неће бити ексхумиран због неплаћене накнаде, а нарочито то неће бити случаj са борцима коjи су дали животе за слободу нашег града – овако jе градоначелник Крагуjевца Радомир Николић данас реаговао на наjаве из ЈКП „Градска гробља“ да ће прекопавати гробна места за коjа се више од децениjу не плаћа одржавање. Никола Спасић, в. д. директора предузећа, поменуо да се на том списку од око 1.060 гробних места налазе и гробови црвеноармеjаца коjи су погинули приликом ослобађања Крагуjевца у Другом светском рату. – Док

Тња Савићева

Сви знамо ко је Ана Франк, али да ли сте чули за Тању Савичеву?! Њена потресна прича ће вас расплакати

Скоро да и нема детета на свету коjе не зна ко jе била Ана Франк и шта пише у њеном дневнику. Трагична судбина Јевреjке коjа jе рат провела криjући се на jедном тавану у Амстердаму само да би заjедно са породицом била откривена и послана у логор, дала jе лице милионима безимених жртава и постала планетарно позната. А да ли сте чули за Тању Савичеву? Иако сви знаjу за дневник Ане Франк постоjао jе jош jедан, мање познат документарни запис о немачкоj окупациjи током Другог светског рата, пише портал Виралнова. Иако можда ниjе тако детаљан као Анин, дневник Тање Савичеве ниjе ништа мање моћан! Он и данас служи као подсетник

Београд

БИСТЕ И СПОМЕНИЦИ КРАЉУ АЛЕКСАНДРУ ПРВОМ, ПЕКИЋУ И БУДИСАВЉЕВИЋЕВОЈ

У Београду ће бити постављена спомен-обиљежjа краљу Александру Првом Карађорђевићу, књижевнику Бориславу Пекићу и хуманитарки Диани Будисављевић, одлучила jе Скупштина Града Београда. Биста Краљу Александру Првом биће подигнута у дворишту истоимене Основне школе на Новом Београду, а Борислав Пекић ће добити споменик на Цветном тргу у Његошевоj улици, на Славиjи. Краљ Александр Први до сада ниjе имао споменик и улицу у Београду, а из градске скупштине jе наjављено да ће у будућности бити поднесена инициjатива да и он добиjе споменик. Одлука о подизању споменика Пекићу донесена jе на инициjативу његове породице. Споменик ће бити подигнут средствима Фондациjе „Борислав Пекић“ и неће изискивати средства из градског буџета, прениjели су београдски медиjи.

Јерусалимски муфтија Мухамед Амин ел Хусеини и Адолф Хитлер

ЊЕМАЧКА ЈЕ ОДГОВОРНА ЗА ХОЛОКАУСТ

  Њемачка сноси одговорност за холокауст, саопштено jе данас из њемачке владе након што jе израелски премиjер Бењамин Нетањаху приjе посjете Берлину изjавио да jе jерусалимски муфтиjа Мухамед Амин ел Хусеини своjевремено убиjедио Адолфа Хитлера да истриjеби Јевреjе. „Сви Ниjемци знаjу историjу коjа jе довела до раскида са цивилизациjским вриjедностима и изазвала холокауст“, одговорио jе портпарол њемачког канцелара Штефан Заjберт након што jе упитан да прокоментарише изjаву израелског премиjера. „Постоjи добар разлог зашто се то учи у њемачким школама и зашто се никада не смиjе заборавити. И не видим разлог да се наш поглед на историjу треба промиjенити на било коjи начин. Знамо да одговорност за оваj злочин против човjечности

Спомен парк Краљево

Ггодишњица стријељања 2.190 грађана Краљева

У Краљеву jе данас обиљежена годишњица трагичног догађаjа из октобра 1941. године, када jе њемачки окупатор у Другом свjетском рату стриjељао 2.190 цивила – грађана Краљева. Жртвама наjвећег страдања у историjи Краљева служен jе помен и изведен ораториjум „Смрт у октобру“. Цвиjеће и виjенце на хумке стриjељаних положили су њихови потомци, делегациjе града Краљева, Рашког управног округа, Воjске Србиjе, полициjе, борачких организациjа и удружења. Према до сада прикупљеним подацима, 2.190 грађана Краљева стриjељано jе октобра 1941. године у знак одмазде због устаничких активности у околини града. Први таоци узети су 14. октобра, а потом jе у ноћи између 15. и 16. октобра стриjељано 1.736 људи. Касниjе jе jош jедна велика

Филм о Хитлеру поделио Немачку

  Комедиjа „Er ist wieder da“ (Гле ко се вратио), коjа се од четвртка приказуjе у немачким биоскопима, говори о муњевитом успону популарности Адолфа Хитлера у Немачкоj данас. БЕРЛИН – Комедиjа „Er ist wieder da“ (Гле ко се вратио), коjа се од четвртка приказуjе у немачким биоскопима, говори о муњевитом успону популарности Адолфа Хитлера у Немачкоj данас, али и о томе да популистичке идеjе и екстремна десница више нису маргиналне поjаве. Време изласка филма – адаптациjе сатиричног романа Тимура Вермеса из 2012. (у српском преводу „Опет он“, у издању Лагуне), коjи се продао у милионском тиражу, поклапа се са тренутком у ком се Немачка суочава са таласом избеглица, праћеним извесним

Милан Недић

ПРОЦЕС ЗА РЕХАБИЛИТАЦИЈУ МИЛАНА НЕДИЋА ПОЧИЊЕ 7. ДЕЦЕМБРА

Милан Недић Прво рочиште у процесу за рехабилитациjу Милана Недића, предсjедника српске владе у вриjеме њемачке окупациjе у Другом свjетском рату, заказано jе за 7. децембар пред Вишим судом у Београду. Захтjев зе рехабилитациjу у име потомака поднио jе праунук Милана Недића – Александар Недић, коjи jе наjавио да ће у процесу учествовати броjни свjедоци, међу коjима има и jавних личности. „То су људи коjе jе Милан Недић своjим одлукама спасао сигурне смрти стрељањем или депортациjом у логоре. Међу њима су неки истакнути комунисти, као и велики броj припадника покрета Драже Михаиловића“, навео jе Александар Недић. Он jе истакао да ће се током процеса „показати да Недићева влада ниjе имала

Српска деца у Јасеновцу обучена у усташке униформе

Најтужнија страница геноцида

Вишедеценијска лицитирања жртвама Јасеновца и стотина других стратишта незапамћених усташких злочина, једна су од најружнијих епизода из времена Титове Југославије ЈЕДНА од најотужнијих страница јасеновачке трагедије свакако је лицитирање бројем жртава, које траје, ево, већ пуних 75 година. Манипулације су најпре започеле саме усташе, које су се још током Другог светског рата хвалиле да у заклале чак милион Срба, Љубо Милош, командант логора у Јасеновцу, говорио је о „пар стотина хиљада људи“, а његов колега фра Мирослав Мајсторовић Филиповић, звани Сотона, помињао је „око пола милијуна Срба“. Један преживели логораш тврдио је да се „број можда креће и до милијун и пол људи“, други да „прелази један милијун“, трећи да

Objeseni_Srbi_na_Terazijama_u_centru_Beograda.jpg

ОБИЉЕЖЕНЕ 74 ГОДИНЕ ОД ЊЕМАЧКИХ ЗЛОЧИНА НАД ЦИВИЛИМА

Полагањем виjенаца и одавањем почасти на Теразиjама, код Споменика обjешеним родољубима, данас су обиљежене 74 године од злочина нацистичких окупационих снага над цивилима у Београду. Обjешени Срби на Теразиjама у центру Београда Државну церемониjу предводио jе државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Драган Поповић, а виjенац jе положио и замjеник градоначелника Београда Андреjа Младеновић. Поповић jе рекао да jе погрешно мислити да jе фашизам коначно побиjеђен 1945. године и да се више неће поjављивати, наводећи да он и данас постоjи и да „ради нешто слично што jе радио и у 20. веку“. Повић jе поручио да jе фашизам велико зло против кога се мора борити,

Улаз у Аушвиц

НЕКАДАШЊИ ЧУВАР ИЗ АУШВИЦА СПОСОБАН ЗА СУЂЕЊЕ

Улаз у логор Аушвиц Тужилаштво из Франкфурта саопштило jе данас да jе некадашњи 92-годишњи чувар концентрационог логора Аушвиц, коjи jе оптужен за саучесништво у убиству, способан за суђење, али да jош ниjе познато када би процес могао почети. Тужилац Фридерике Бух рекла jе да jе некадашњи чувар, чиjе име ниjе обjављено, оптужен да jе био саучесник у страдању 1.075 људи из Берлина, као и Француске и Холандиjе, убиjених у Аушвицу од 1942. до 1943. године, док jе он био чувар. Ниjемац, пориjеклом из Мађарске, добровољно jе приступио jединицама „ес-ес“ и дошао jе до чина десетара. Оптужен jе jер jе као чувар помагао у раду Аушвица. Извор: Везане виjести: Аушвиц –

Parastos_za_440_srpskih_vojnika_u_Varadistu.jpg

СЛУЖЕН ПАРАСТОС У СПОМЕН-КАПЕЛИ У ВАРДИШТУ

Парастос за 440 српских воjника у Вардишту код Вишеграда Код Спомен-капеле у Вардишту данас jе служен помен за 440 српских воjника коjи су приjе 100 година, током Првог свjетског рата, погинули или умрли од тифуса на простору од Вардишта до Кремана. „Окупили смо се овдjе након 60 година да одамо почаст српским борцима коjи су погинули на овом простору“, рекао jе архимандрит Јован Гардовић, коjи jе служио парастос. Он jе захвалио свим дародавцима коjи су помогли уређење Спомен-храма и позвао све да се прикључе тоj акциjи. Архимандрит Гардовић jе наjавио да ће се од наредне године код капеле у Вардишту прве недjеље послиjе Видовдана, осим помена, одржавати и народни сабор.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.