Остало Архиве - Страница 8 од 37 - Јадовно 1941.

Почетна » Други свјетски рат » Остало » Страна 8

Из живота Светог Владике Николаја: Из логора Дахау

3. мај 2019.

У логору Дахау једногa дана, патријарх Гаврило и владика Николај, носили су на подужој мотки, затворску киблу пуну људског измета, да је испразне. Патријарх, будући снажнији, примицао је киблу ближе себи, пошто је владика био болешљив и изнемоћао. Тако, носећи преко затворског круга, Николај посрне и падне на колена, кибла удари о земљу, пљускајући се. Немци, који су се задесили у кругу, смејали су се говорећи:” Видите, видите шта раде српски попови“. Официр Немац, који их је пратио, опомињао је бичем и иронично запитао – Како вам је? Патријарх се унесе у лице Немцу, говорећи: “Слепче, зар не видиш да сте пропали!“[[1]] Немац стави руку на пиштољ и запита владику:

Марш живих у Аушвицу

3. мај 2019.

Марш се одржава сваке године на Израелски дан сећања на Холокауст Хиљаде младих Јевреја из целог свијета придружило се данас преживелима Холокауста и политичарима у годишњем маршу сећања на Холокауст на југу Пољске, који се фокусира на борбу против антисемитизма и мржње. Око 10.000 људи који су носили заставе Израела и транспаренте на којима је писало „Реци ’не‘ антисемитизму“ учествовало је у годишњем Маршу живих, који прати трасу од три километра између два дијела бившег логора смрти Аушвиц—Биркенау којим су управљали њемачки нацисти, пренио је АП. На некадашњем месту логора Биркенау, гдје су Јевреје из читаве Европе довозили возовима и убијали у гасним коморама од 1942. до 1945. године, учесници марша су

ТУГОВАНКА РАДОЈКЕ КАПОР: Жао ми је што моја четири брата нису погинула у рату него су убијена од комунистичке руке!

27. април 2019.

Витална старица Радојка Капор Маринковић је у својој десетој деценији живота 20. априла 2019. године у Удружењу књижевника представила своју прву књигу Тугованка. Вођена снажним мотивом да сачува истину о своја четири брата Младена, Шћепана, Радослава и Милорада – Миша страдала од братоубилачке комунистиче руке, написала је књигу у којој је описала сурову судбину породице Капор из родног села Мириловићи код Билеће. Други свјетски рат је дочекала са 14 година. Ратне дане провела је у збјегу, била је јатак четницима и због тога скапавала двије године у затворима у Билећи, Мостару, Бугојну и Зеници. Предсједник Завичајног клуба Билећана у Београду новинар Миодраг Дунђеровић је истакао да се поједини дијелови Радојкине књиге

Kорушка тражи од Kурца: Зауставите усташки скуп

26. април 2019.

Kорушки жупан послао писмо аустријском канцелару због окупљања усташких присталица у Блајбургу. Корушки жупан Петер Kајсер послао је канцелару Себастиану Kурцу писмо у којем апелује да се заштити „међународна репутација Аустрије“, коју би догађаји на Лојбашком пољу код Блајбурга 18. маја могли нарушити, те да савезна тела примене закон о јавном окупљању и спрече инциденте који се очекују, пише данас „Вечерњи лист“. Покрајинска влада Kорушке јуче је прихватила резолуцију града Блајбурга у којој се тражи примена мера и правног оквира како „локално становништво не би било угрожено“ због нереда који се очекују на комеморацији припадницима усташких снага погинулим на крају Другог светског рата. Наиме, већ су заказана четири протестна скупа

Последњи преживели логораш Матхаузена: Плакао сам као дете

24. април 2019.

Душан Стојиљковић, последњи преживели логораш Концентрционог логора Маутхаузен говорио је данас на промоцији неколико књига о сликару Милошу Бајићу, такође логорашу у Матхаузену и о самом логору. На конференцији за медије у београдској Комбанк дворани представљене су књиге „Монографија Милоша Бајића” Саве Степанова, „КЛ Маутхаузен, повратак непожељан” Љубомира Зечевића и Тамаре Ћирић Даниловић, још једна монографија Милоша Бајића ауторке Љубице Бубе Миљковић у издању Народног музеја Србије и књига „Зашто се нисте убили” Виктора Франкла. Милош Бајић је у току Другог светског рата био одведен у злогласни нацистички логор Маутхаузен и о његовом животу и раду снимљен је филм „Линија живота” редитеља Дарка Бајића чија је премијера заказана за 8.

Харец: Откуда број жртава холокауста од шест милиона

22. април 2019.

„Шест милиона“ није, и никада није ни намеравано да буде, прецизан прорачун. База имена, текући пројекат Јад Вашема у коме покушава да прикупи име сваке нацистичке јеврејске жртве, до 2012. обухвата имена нешто преко четири милиона различитих особа Ако се у обзир узме обим оригиналних истраживања која су обављена последњих деценија поставља се питање да ли овај број истраживачи и даље сматрају тачним? Једна од најбоље познатих чињеница, ако не и опште место, о холокаусту је број јеврејских жртава које је побила нацистичка Немачка до краја Другог светског рата. Можда не изненађује да је овај број – шест милиона – оно на шта циљају порицатељи холокауста када покушавају да дискредитују

Обиљежен Дан ослобођења општине у Другом свјетском рату

19. април 2019.

Полагањем вијенаца на спомен-обиљежје погинулим и умрлим борцима Народноослободилачког рата, у Дервенти је обиљежен 19. април – Дан ослобођења општине у Другом свјетском рату. Начелник општине Дервента Милорад Симић рекао је новинарима да је обиљежавање значајних датума важно и због младих којима треба пренијети обавезу његовања сјећања на историјске догађаје. „Све што је вриједно треба његовати. Своју традицију треба да чувамо. Свима ће нам бити лакше када схватимо да једни друге треба да поштујемо и једни поред других да живимо“, нагласио је Симић, који је организовао пријем у Центру за културу. Он је навео да су обновљена четири споменика, у Појезни, Календеровцима, Агићима, Лугу. Предсједник дервентског Савеза удружења бораца Народноослободилачког

„Рад ослобађа“ – натпис изнад главне капије злогласног логора Аушвиц

Увар у Штутхофу оптужен за саучесништво у убиствима

19. април 2019.

Њемачко тужилаштво оптужило је деведесетдвогодишњег бившег чувара у концентрационом логору Штутхоф за саучесништво у убиству, у још једном од случајева у вези са ратним злочинима у периоду нацистичке Њемачке. Тужиоци у Хамбургу оптужили су чувара идентификованог као Бруно Д. да је помогао и подржао убиство у 5.230 случајева, током скоро девет мјесеци проведених на осматрачници логора на крају Другог свјетског рата. Према писању њемачког листа „Велт“, који је први објавио вијест о оптужби, бивши чувар је током добровољног испитивања прошле године признао да је био свједок одвођења људи у гасне коморе у логору. Он је рекао да се осјећао лоше због људи у логору и да није знао зашто су

Сутра обиљежавање Дана ослобођења у Другом свјетском рату

18. април 2019.

У Дервенти ће сутра бити обиљежен 19. април – Дан ослобођења општине у Другом свјетском рату. Програм обиљежавања почеће у 11.00 часова полагањем вијенаца погинулим и умрлим борцима Народноослободилачког рата на спомен-обиљежје код Основне школе „Никола Тесла“, најављено је из општине Дервента. Начелник општине Дервента Милорад Симић уприличиће у 11.30 часова свечани пријем у Центру за културу. У Другом свјетском рату 1.350 мјештана ове општине убијено је у логорима, затворима и на кућном прагу, подаци су општинског Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата. Основна школа „19. април“ у Дервенти сутра ће прославити Дан школе, када ће приредити Ђачки базар, који ће бити отворен у 12.00 часова. Извор: СРНА

Градоначелник Блајбурга: Није нам драго што долазе неонацисти

15. април 2019.

Аустријски градић Блајбург не жели да за своје име везује негативне конотације због чега све што се догађа постаје проблем на вишем, регионалном нивоу. Локална власт је објавила недавно резолуцију којом тражи од надлежних државних институција да ствари реше путем законских оквира, рекао је за хрватски „Нови лист“ градоначелник Стефан Висотчник. „Међутим, оно што примећујемо у последње време је то да се овом обележавању све више прикључују неонацисти из пола Европе, па је тако прошле године било девет пријава и седам пресуда, а стижу и различите групе које се све више шире према самом граду Блајбургу“, објашњава градоначелник Блајбурга. Висотчник каже да им није драго да град и Аустрија као

Обиљежене 74 године од ослобођења општине Шамац

12. април 2019.

У Шамцу су данас обиљежене 74 године од ослобођења општине у Другом свјетском рату у којем је живот изгубило 619 лица, од којих 187 бораца. Вијенце код Спомен-костурнице жртвама Народноослободилачког рата положили су представници општине Шамац, општинске Борачке организације и шамачке Социјалистичке партије. Предсједник општинске Борачке организације Шамац Лазар Благојевић рекао је да је, од 619 погинулих, на споменику уписано 506 Срба. Он сматра да жртава има више, можда и око 1.500, те истакао да и те жртве заслужују помен. Начелник Одјељења за општу управу Шамца Лепа Тривић истакла је да представници општинске управе долазе на овај дан код споменика у Видовданском парку да се поклоне жртвама. Обиљежавање су организовали

ВИДЕО: О семинару о улози библиотекара, архивиста и музејских радника у савременој едукацији о Холокаусту

4. април 2019.

Минути ове емисије посвећени су култури сјећања у 21. вијеку. ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО Нови медији и њихова примјена у Култури сјећања, улога библиотека, архива, музеја и просвјетних радника у савременом образовању о Холокаусту и другим злочинима у Другом свјетском рату. Семинар „Улога библиотекара, архивиста и музејских радника у савременој едукацији о Холокаусту“ који је одржан јуче у Бањој Луци, о изложбама „Како је то људски било могуће“ и „Неке речи о Холокаусти у Србији“ такође имају минуте у овој емисији. Извор: РТРС

Комеморација у Блајбургу ће ипак бити одржана?

2. април 2019.

Организатор традиционалне комеморације усташама на Лојбушком пољу, крај Блајбурга, тврди да ће, иако забрањена за одржавање бискупске мисе, ипак бити одржана 18. маја. Аустријски медији, наиме, пишу да је организатор прошле седмице о томе писмом обавијестио општинске власти Фекламаркта. Организатор комеморација на Лојбушком пољу је тзв. Почасни блајбурши вод, регистрован као удружење у Клагенфурту (Целовац) никако се није мирио са чињеницом да је надлежна бискупија Гурк-Клагенфурт ове године одлучила да забрани бискупску мису због величања усташтва, што, како су навели у писму хрватским властима, штети угледу Католичке цркве. Црква је ту изабрану издала јер сматра да би јој се могло замјерити да дозвољава инструментализацију вјерског обреда у политичке сврхе и

Мрачна нацистичка прошлост друге најбогатије немачке породице

1. април 2019.

Породица Рајман, која је сувласник више великих светских робних марки, признала је да је у време нацизима било суровог поступања према логорашима на принудном раду у фабрикама Портпарол компанија ЈАБ, Петер Харф, рекао је да је породица била шокирана када су је у тексту у недељном издању Билда повезали са нацистичким злочинима. „(Алберт) Рајман старији и млађи су криви… Њима је било месту у затвору“, рекао је Харф. Породица ће поклонити 10 милиона евра „одговарајућој организацији“. Хитлерови акварели на аукцији у Берлину Тату мајстор Аушвица – и његова тајна љубав Билд је навео да су у пословним просторијама породице Рајман у Лудвигсхафену заробљенице из источне Европе, иначе сматране за бића

Жестоко напао рехабилитацију НДХ: Иво Голдштајн Фото: youtube.com

Голдштајн: Јасеновац и Блајбург се не могу изједначавати

31. март 2019.

Хрватски историчар Иво Голдштајн изјавио је да се Јасеновац и Блајбург не могу изједначавати, јер нису и не могу бити исто. Голдштајн каже да је у Јесеновцу почињен злочин геноцида и злочин против човјечности, док је оно што се у Хрватској назива „Блајбург и Крижни пут“ само дио „општејугословенског обрачуна са народним и класним непријатељем“. „Али, када узмемо у обзир чак и само оне невине, `Блајбург и Крижни пут` се могу сматрати ратним и злочином против човјечности, а Јасеновац је злочин геноцида и злочин против човјечности“, рекао је Голдштајн за „Блиц“. Голдшатјан, који ће у четвртак 4. априла у Новом Саду представити српско издање своје књиге „Јасеновац“, каже да књига