Пољски министар унутрашњих послова Маријуш Блашчак оптужио је данас предсједника Европског парламента Мартина Шулца за „њемачку ароганцију“ и подсјетио на нацистичке злочине у Варшави. Шулц је приликом гостовања на њемачкој телевизији у недјељу, 15. новембра, упутио критике на рачун званичне Варшаве због њене неспремности да прихвати мигранте у оквиру одговарајућих квота ЕУ. Притом је изјавио да свако одбијање прихватања људи који бјеже од ратова на Блиском истоку и сјеверној Африци показује недостатак европске „солидарности“. Блашчак је изјавио да Нијемци не би требало да критикују Пољску након што су убили десетине хиљада Пољака током Другог свјетског рата. „Ријечи предсједника Шулца су примјер њемачке ароганције“, рекао је Блашчак за информативни телевизијски канал

Недавно jе откривено да Влада Немачке и даље исплаћуjе пензиjе шпанским воjницима коjи су се добровољно борили раме уз раме са нацистима против руских снага током Другог светског рата. Након писменог питања посланика из левичарске партиjе МП Андреjа Хунка, Влада Немачке jе признала да и даље поштуjе споразум постигнут са бившим шпанским диктатором Франциском Франком, коjи jе активно подстицао борце да се придруже нацистичким снагама у борби против Русиjе између 1941. и 1943. године. Део споразума предвиђа да Берлин издваjа више од 107.000 евра годишње за пензиjе преживелих и породица оних коjи су се борили заjедно са нацистима на Источном фронту као део „Плаве дивизиjе“. Споразумом из 1962. године између

Вандали су оскрнавили споменик совjетским воjницима у Триптауер парку у Берлину – мемориjалном комплексу у коме су сахрањени посмртни остаци више од седам хиљада бораца Црвене армиjе.Оштећена су готово сва слова натписа „Домовина неће заборавити своjе jунаке“. На исти начин оштећена jе и информативна табла на улазу у мемориjални комплекс, наводе руски медиjи. Оваj комплекс jедан jе од три спомен – комплекса посвећених воjницима Црвене армиjе коjи су погинули у бици за Берлин. Остала два су у Тиергартену и у Панкову, коjи jе 2013. године покривен графитима. У бици за Берлин совjетска армиjа има jе око 50.000 погинулих у самом граду и 135.000 у циjелоj источноj Њемачкоj. Извор: Везане виjести:

Суд у Њемачкоj саопштио jе данас да jе 93-годишњи наредник jединице СС из концентрационог логора Аушвиц способан за суђење. Државни суд у Детмолду саопштио jе да jе љекарским прегледом Раjнхолда Х. утврђено да jе он физички способан да издржи рочишта у траjању од два сата дневно. Презиме оптуженог ниjе обjављено да би се заштитила његова приватност, пренио jе АП. Адвокати одбране имаjу рок од двиjе седмице да доставе одговор на мишљење стручњака. Суд ће потом одлучити да ли ће суђење бити одржано. Раjнхолд Х. оптужен jе да jе био саучесник у убиствима у Аушвицу од jануара 1943. године до jуна 1944. године. Он тврди да jе био додиjељен диjелу логора

Скоро да и нема детета на свету коjе не зна ко jе била Ана Франк и шта пише у њеном дневнику. Трагична судбина Јевреjке коjа jе рат провела криjући се на jедном тавану у Амстердаму само да би заjедно са породицом била откривена и послана у логор, дала jе лице милионима безимених жртава и постала планетарно позната. А да ли сте чули за Тању Савичеву? Иако сви знаjу за дневник Ане Франк постоjао jе jош jедан, мање познат документарни запис о немачкоj окупациjи током Другог светског рата, пише портал Виралнова. Иако можда ниjе тако детаљан као Анин, дневник Тање Савичеве ниjе ништа мање моћан! Он и данас служи као подсетник

У Београду ће бити постављена спомен-обиљежjа краљу Александру Првом Карађорђевићу, књижевнику Бориславу Пекићу и хуманитарки Диани Будисављевић, одлучила jе Скупштина Града Београда. Биста Краљу Александру Првом биће подигнута у дворишту истоимене Основне школе на Новом Београду, а Борислав Пекић ће добити споменик на Цветном тргу у Његошевоj улици, на Славиjи. Краљ Александр Први до сада ниjе имао споменик и улицу у Београду, а из градске скупштине jе наjављено да ће у будућности бити поднесена инициjатива да и он добиjе споменик. Одлука о подизању споменика Пекићу донесена jе на инициjативу његове породице. Споменик ће бити подигнут средствима Фондациjе „Борислав Пекић“ и неће изискивати средства из градског буџета, прениjели су београдски медиjи.

  Њемачка сноси одговорност за холокауст, саопштено jе данас из њемачке владе након што jе израелски премиjер Бењамин Нетањаху приjе посjете Берлину изjавио да jе jерусалимски муфтиjа Мухамед Амин ел Хусеини своjевремено убиjедио Адолфа Хитлера да истриjеби Јевреjе. „Сви Ниjемци знаjу историjу коjа jе довела до раскида са цивилизациjским вриjедностима и изазвала холокауст“, одговорио jе портпарол њемачког канцелара Штефан Заjберт након што jе упитан да прокоментарише изjаву израелског премиjера. „Постоjи добар разлог зашто се то учи у њемачким школама и зашто се никада не смиjе заборавити. И не видим разлог да се наш поглед на историjу треба промиjенити на било коjи начин. Знамо да одговорност за оваj злочин против човjечности

Улаз у логор Аушвиц Тужилаштво из Франкфурта саопштило jе данас да jе некадашњи 92-годишњи чувар концентрационог логора Аушвиц, коjи jе оптужен за саучесништво у убиству, способан за суђење, али да jош ниjе познато када би процес могао почети. Тужилац Фридерике Бух рекла jе да jе некадашњи чувар, чиjе име ниjе обjављено, оптужен да jе био саучесник у страдању 1.075 људи из Берлина, као и Француске и Холандиjе, убиjених у Аушвицу од 1942. до 1943. године, док jе он био чувар. Ниjемац, пориjеклом из Мађарске, добровољно jе приступио jединицама „ес-ес“ и дошао jе до чина десетара. Оптужен jе jер jе као чувар помагао у раду Аушвица. Извор: Везане виjести: Аушвиц –

Бивши чувар логора Аушвиц Оскар Гренинг, коме се суди за помагање у убиству 300.000 људи, изjавио jе данас да му jе било jасно да се не очекуjе да ће Јевреjи живи изаћи из нацистичког логора у Пољскоj. Оскар Гренинг – Нисам могао да замислим да се то дешава – изjавио jе 93-годишњи Гренинг на суђењу коjе jе почело у уторак у Линебургу у Немачкоj, пренела jе агенциjа ДПА. Гренингу се суди за послове коjе jе обављао у Аушвицу у маjу и jулу 1944, када jе у логор стигло око 425.000 Јевреjа из Мађарске и када jе њих 300.000 погубљено у гасноj комори. Тужиоци тврде да jе Гренинг, између осталог, помогао