Тако глупо звучи данашњи ламент да „не бисмо победили без савезника“: напротив, у много већој мери је тачно да савезници, чак и поред све моћи Америке, не би победили без нас. Победа 1945. године и наши војници у Берлину представљали су изванредно чудо, невероватан стицај околности, које западна политика није предвидела Анкета коју је телевизијски канал „Раша Тудеј“ (Russia Today) спровео заједно с великим западним агенцијама за истраживање јавног мњења показала је да се већина странаца не сећа улоге Русије у Другом светском рату. Педесет одсто испитаника мисли да су Хитлера победиле САД, 22 одсто главне заслуге приписује Британији, и само 14 процената се сећа улоге Совјетског Савеза. Остали или

Током протеклих неколико деценија води се свеобухватна кампања како би се што више умањио допринос СССР-а победи над фашизмом, а сваки успех Црвене армије приписује се пре свега америчкој помоћи без које би, како наводе неки, „СССР био немачка провинција“ још 1941. године. Амерички Конгрес је у марту 1941. године донео закон о давању повољних наменских кредита за куповину оружја и других војних материјала од САД. Кредит су могле добити земље „чија одбрана има значаја за интересе САД“, с тим да се отпише дуг за оружје и материјале који се потроше у току рата. Тај систем је добио назив „Закон о зајму и најму“ (ленд лиз). Велика Британија постала је

На данашњи дан 1929. године рођена је Анелис „Ана“ Мари Франк, једна од најпознатијих јеврејских жртава Холокауста. Рођена је у Франкфурту на Мајни у Њемачкој, али је већи дио живота провела у Амстердаму. Друга је ћерка Ота и Едит Франк-Холендер и млађа сестра Марго Франк. Ана је била држављанин Њемачке до 1941, када јој је одузето држављанство по Нирнбершким законима. Постала је позната послије смрти, захваљујући објављивању дневника у којем је описала живот током скривања за вријеме нацистичке окупације у Другом свјетском рату. Анина породица се 1933. преселила у Холандију коју је нацистичка Њемачка окупирала 1940. године. Када су 1942. године прогони Јевреја постали учесталији, Франкови су се сакрили у

Грчка политичарка Зое Константопулу накратко је спријечила њемачког амбасадора Петера Шофа да положи вијенце на споменик нацистичким жртвама у селу Дистомо, наводећи да би Берлин требало прво да исплати ратну одштету. Константопулу, која је кратко била на функцији предсједника парламента 2015. године, стала је Шофу на пут док је ишао да ода почаст жртвама „ес-ес“ јединице у селу Дистомо. „Немате права. Прво треба да платите одштету жртвама“, рекла је Константопулу на енглеском језику. Њен поступак изазвао је разна реаговања, поједини су аплаудирали, а други су узвикивали „срамота“ и „лицемерје“ наводећи да је она тиме злоупотребила церемонију како би себе промовисала. Некадашњи припадник грчког покрета отпора Манолис Глезос /94/ узео је

Вашингтон – Професор права на престижном америчком универзитету Јејл, Џејмс Q. Витмен изазвао је велику пажњу у свету тврдњом да је нацистичка Немачка узела Америку као свој узор за расну политику и законе против Јевреја, па је копирала њене законе о расној сегрегацији. На конференцији одржаној 5. јуна 1934. године у Берлину, на којој су били присутни сви министри у Хитлеровој влади, главно питање које је мучило врх нациста било је шта урадити са пола милиона немачких Јевреја. Закони који су донети у претходних годину дана од како је Хитлер преузео власт, у великој мери су суспендовали Јевреје из јавног живота, али је било јасно да нацисти немају намеру ту

Дјеца коју је од нацистичких концентрационих логора спасио Британац сер Николас Винтон, открила су данас споменик на главној жељезничкој станици у Прагу као знак сјећања на њихове родитеље. Британац је пред почетак Другог свјетског рата уговорио да осам возова превезе 669 дјеце, углавном Јевреја, из Чехословачке преко Њемачке у Британију. Винтон је преминуо 2015. године у 106. години. Дјеца су послата у хранитељске породице. Већина њихових родитеља умрла је током Холокауста. Споменик „Збогом“ реплика је врата на возу из 1939. године са дјечијим рукама са једне и родитељских са друге стране. Једна од преживјеле дјеце Милена Гренфел-Бејнс истакла је да је споменик израз захвалности. Извор: СРНА

Велимир Павловић (96), интернирац у Норвешкој, уочи 75 година од прогона Срба у ову земљу. Од 5.000 српских заробљеника у логору „Карасјок“, у првој години њих 72 одсто брутално убијено У Норвешкој се следећег месеца обележава 75 година од доласка српских ратних заробљеника у ту земљу. Од 4.268 идентификованих мученика који су на северу континента правили држави Норвешкој пут ка Финској и ка Поларном кругу (данашњи пут Е 6), вратило се само око 1.000. У првој години од јуна 1942. до истог месеца 1943. на најсвирепији начин побијено је 72 одсто доведених! Такву стопу смртности нису имали ни најозлоглашенији нацистички логори. Велимир Павловић (96) последњи је у Београду из тог

Српски глумац, одскора и редитељ и сценариста, Предраг Јакшић, поводом обележавања Дана победе објавио је на свом фејсбук профилу, кратко реаговање у којем описује стварност која обележава данашње време. „Док НАТО, познато прибежиште за Хитлерове бивше генерале, покреће велику војну вежбу на тлу земље савезнице Вермахта, са циљем застрашивања земље која је победила Хитлера, Док се на једном од највећих стратишта Другог светског рата, Маутхаузену, вијоре заставе представника оних који нису били у антифашистичкој коалицији, већ су убијали Хитлерове противнике. Док је у француском другом председничком кругу кандидаткиња са тешким наслеђем антисемитизма ‘поражена’ од стране кандидата банке, чији су оснивачи били први Хитлерови финансијери, власници свих новинских агенција у Трећем рајху

Учесници „Бесмртног пука“ прошетали су поводом 9. маја Дана победе над фашизмом Кијевом и Харковом гдје су их напали екстремисти. У Доњецку на истоку Украјине одржана је војна парада у организацији проруских снага. Према наводима локалних медија, око 5.000 људи одало је пошту настрадалима у рату између Совјетског Савеза и нацистичке Њемачке 1941-1945. године и положило цвијеће на споменик Спомен славе. Њима су се придружили учсници „Бесмртног пука“ носећи слике ратних ветерана и Георгијевске ленте, симбол побједе над фашизмом, преноси АФП. „Учесници Бесмртног пука окупили су се неколико метара од споменика Спомен славе у Харкову и почели да узвикују: Не фашизму! Они су пјевали песме и рецитовали стихове о грађанском