У некадашњем концентрационом логору Маутхаузен данас је одржана комеморација поводом 73-годишњице ослобођења У некадашњем концентрационом логору Маутхаузен данас је одржана комеморација поводом 73-годишњице ослобођења, на којем је служен помен на споменику српским и југословенским жртвама. Помену на споменику српским и југословенсим жртвама присуствовали су представници Републике Србије, српског дипломатског кора, као и чланови српских клубова и организација. Одавању почасти присуствовали су потомци преживелих логораша, на челу са Милошем Бабићем, чији је отац провео 2,5 године у злогласном нацистичком логору поред Дунава. „Поштујмо туђе жртве, али своје највише. Овде је извршен невиђен и бестидан злочин над невиним жртвама и то не смемо никада да заборавимо. Хвала свима који су данас овде,

У оквиру обиљежавања 73 године од ослобођења нацистичког логора Маутхаузен, код Споменика југословенским борцима и жртвама фашистичког терора убијеним од 1941. до 1945. године у мјесту Ебензе положени су вијенци и одата почаст жртвама. Церемонији су присуствовали представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства одбране, Министарства унутрашњих послова Србије, конзул Србије у Салцбургу, представници Српске православне цркве, као и више стотина припадника српске дијаспоре који живе у Аустрији. У наставку комеморација, делегација из Србије обишла је спомен-комплекс као и једини за јавност отворени тунел у којем су логораши радили, као и злогласни дворац Хартхајм у општини Алковен близу Линца, који је био центар за еутаназију у којем

Рајнер је супротност онога што је био његов деда и један је од водећих бораца за правду за жртве Другог светског рата Када погледам свет данас са жаљењем могу да констатујем да ништа нисмо научили из прошлости у да је крајње време за деловање, јер ултрадесничарскеснаге јачају широм Европе, упозорава унук озлоглашеног команданта Аушвица Рудолфа Хеса, Рајнер. Историја нацизма памти два Рудолфа Хеса. Један је био Рудолф Хес (Rudolf Hess) Hitlerova „десна рука“, док је у историју злочина уписан и Рудолф Хес (Рудолф Хöсс) као човек који је најдуже командовао злогласним Аушвицом. Рајнер је унук овог другог. „За данашње неонацисте и десничаре, поштоваоце лика и дела мога деде, могу само да кажем да су морони. Како другачије назвати обожаваоце једног кољача“,

Уред Европске Уније за спољне послове осудио је оцену председника Палестине Махмуда Абаса о холокаусту као “неприхватљиву”, преноси Ројтерс. “Говор председника Палестине Махмуда Абаса 30. априла садржи неприхватљиве оцене о узроку холокауста и легитимности Израела. Таква реторика само иде на руку онима који не желе решење са две државе, за које се председник Абас залаже”, оцењује Уред ЕУ додајући да је “антисемитизам претња не само по Јевреје већ и главна опасност за наша отворена и либерална друштва”. Премијер Израела Бењамин Нетањаху критиковао Абаса због повезивања Јевреја с позајмљивањем новца. Нетањаху је истакао да су Абасови погледи на Холокауст дуго сумњиви због његове докторске дисертације у којој је довео у питање

Америчка војска ослободила је 29. априла 1945. године најстарији њемачки концентрациони логор Дахау, који су нацисти основали 12 година раније, а у логору је убијено око 70.000 људи, укључујући 6.000 Југословена. Озлоглашени логор ослобођен је само седам дана пред крај сукоба у Другом свјетском рату у Европи. Логор Дахау био је састављен од главног логора и 123 мања логора, укључујући фабрике које су се налазиле у близини града Дахау. Дан пред ослобађање логора, вршилац дужности команданта Мартин Готфрид Вајс предао је логор групи затвореника под називом Међународни комитет Дахауа, а затим је у току ноћи напустио логор, заједно са већим бројем чувара. Њемачки војници су касније доведени у логор како

Бањалука бројним манифестацијама обиљежава Дан града и 73 године ослобођења од фашизма у Другом свјетском рату. http://arh3.rtrs.tv/arhiva/2018/04/22/tvclip027439.mp4 Делегација Народне скупштине и министар рада и борачко инвалидске заштите Миленко Савановић положили су вијенце на Тргу палих бораца. Савановић је поручио да је бањалучка регија у 20. вијеку претрпјела велика страдања, а да су Бањалучани дали велики допринос у борби против фашизма. http://arh3.rtrs.tv/arhiva/2018/04/22/tvclip027444.mp4 Он је рекао новинарима да је од великог значаја да људи буду свјесни шта значе мир и слобода на овим просторима, те да је рат зло које никоме не треба пожељети. У име предсједника Републике Српске, вијенац је положио генерални секретар Службе предсједбика Синиша Каран. Претходно су вијенци положени и код Спомен-кострунице

Бањалука ће данас низом манифестација обиљежити Дан града и 73 године од ослобођења од фашизма у Другом свјетском рату. Поводом Дана града планирани су пријеми за делегације више градова, током дана ће на неколико локација бити положени вијенци, а свечана академија заказана је за 20.24 часа у Културном центру „Банску Двор“. Градоначелник Бањалуке Игор Радојичић разговараће у Градској управи са делегацијама дистрикта Васиљевска острва – дијела Санкт Петерсбурга и града Куманова, док је у Банском Двору планиран пријем за делегације градова, које ће присуствовати обиљежавању Дана града. Током дана вијенци ће бити положени код Спомен-кострунице на Новом гробљу, на споменик палим Крајишницима на Бањ брду, на споменик палим борцима Војске

У Народном позоришту Републике Српске сутра ће бити отворена изложба „Позориште у вријеме блокаде Лењинграда“, Државног меморијалног музеја одбране и блокаде Лењинграда. Изложба садржи 51 фотографију Лењинграда од 1941. до 1944. године које су снимили војни кореспонденти лењинградског одјељења ТАСС-а, Совјетског информативног бироа, уредништава новина, те из приватне колекције М. Ју. Карисалова. Фотографије су пропраћене изводима из дневника и сјећањима Лењинграђана. Дио ове грађе се чува у колекцији Државног меморијалног музеја одбране и блокаде Лењинграда. Фотографије и писани извори, допуњавајући једни друге, постали су важни свједоци подвига и трагедије становника опкољеног града. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: Непокорени град: Пробој Лењинградске блокаде | Јадовно 1941.

У Дервенти је обиљежен 19. април – Дан ослобођења општине у Другом свјетском рату, у којем је 1.350 становника ове општине убијено у логорима, затворима и на кућном прагу. Предсједник Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата /СУБНОР/ Дервента Боро Прерадовић рекао је новинарима да је Дан ослобођења општине у Другом свјетском рату један од најзначајних датума у историји ове локалне заједнице. „Дервента је 1945. године ослобођена од фашиста. Данашњи датум је уврштен у Статут општине и због тога изражавамо захвалност начелнику општине Милораду Симићу и свима другима. Чињенице из историје се не могу мијењати, на нама је да поштујемо тековине НОР-а“, навео је Прерадовић. Начелник општине Дервента Милорад Симић уприличио је

Звук сирена и звона на црквама у Варшави зауставили су у подне пољску престоницу у одавају пошти херојима устанка у Варшавском гету, на 75. годишњицу побуне када је око 1.500 младих Јевреја с оружјем у руци устало против немачких војника који су дошли да ликвидирају последњих 56.000 Јевреја и одвезу их у сигурну смрт у гасним коморама. Председник Пољске Анџеј Дуда на централној комеморацији уз присуство пољског државног врха упозорио је присутне званице и Варшављане да погледају око себе и примете да нема ниједне предратне зграде око Споменика херојима гета, јер су окупационе немачке власти намеравале, не само да затру и побију све европске Јевреје, већ и да униште сваку

Одлука Владе Хрватске да одбије покровитељство над Даном побједе над фашизмом је антицивилизацијска и показује да је хрватска власт националистичко-популистичка, истиче хрватски историчар Драган Марковина. Он наводи да је хрватском премијеру Андреју Пленковићу и његовој Влади важније шта о плочи са усташким натписом и усташкој иконографији мисле људи који се идентификују са усташтвом, него какав је став представника Јеврејске општине, Срба или антифашистичких организација. Влада Хрватске и Сабор одбијају да се директно идентификују са антифашистичком баштином, док службено спонзоришу комеморацију у Блајбургу. То се не може никако другачије протумачити, осим као потпуно игнорисање, не само уставних темеља државе, него и значајног дијела хрватске баштине. Марковина напомиње да је Хрватска имала