Каплан: Србија је фактор нестабилности јер има интересе и изван својих граница

Ако се за неку књигу може рећи да су је читали готово сви који су се у Америци деведесетих бавили нашим регионом, укључујући председника Била Клинтона, онда је то бестселер „Балкански духови” Роберта Каплана.

Једна од најутицајнијих књига о рату у Босни постала је књига која уопште није била о рату нити само о Босни. Настала је на основу Каплановог новинарског истраживања у југоисточној Европи крајем осамдесетих и ниједан издавач није био заинтересован да је штампа све док није избио сукоб у Југославији.

„Њујорк тајмс” је сврстао овај наслов међу најбоље наслове објављене у 1993, док је часопис „Форин полиси” уврстио Каплана у сто најважнијих светских мислилаца.

Аутор је 30 година радио за „Атлантик”, написао је 17 књига о светској политици и важи за спољнополитичког стручњака и познаваоца Балкана. Верује се да се Клинтон држао по страни на почетку рата у Босни јер је прочитао „Балканске духове” који су га убедили да је мржња међу балканским народима толико укорењена да ниједна западна интервенција не би могла да пресече тај Гордијев чвор. Каплан је био запрепашћен таквом интерпретацијом свог бестселера. Поручивао је да је Бела кућа извела погрешан закључак и да треба да поведе војну акцију против босанских Срба. За себе је тврдио да је „јастреб” и интервенциониста и да је његова књига злоупотребљена као аргумент изолациониста. И други су у „Балканским духовима” ишчитавали вишевековну етничку мржњу као узрок југословенског сукоба, што је Каплан одбацивао, подсећајући да ниједном није поменуо овај термин у књизи и да никада није тврдио да је етничка мржња била узрок конфликта. Ипак, за Босну је написао да су то „села пуна дивљачке мржње”, за Србе и Хрвате да се гложе око броја убијених у Јасеновцу, а за ВМРО да су претеча светског тероризма. На Косову је интервјуисао православну монахињу која му је рекла да су Албанци прљави шверцери и Албанца који му је причао о четницима који су клали албанске бебе. Зато многи сматрају да је предвидео рат.

Каплан је био члан саветодавног тела Пентагона за време Роберта Гејтса, а данас ради у утицајним америчким спољнополитичким институтима. Повод за телефонски интервју који је дао „Политици” био је његов недавни текст у „Њујорк тајмсу” где је констатовао да је ЕУ „неопходна империја” на Балкану и да све овдашње земље треба да уђу у ЕУ. Брисел је једини, тврди Каплан, који може да реши овдашње етничке размирице јер ако Србија, Албанија и Косово уђу у ЕУ, Косово и Албанија неће пробати да се уједине, што би био casus belli за Србију. На сличан начин било би решено и српско-хрватско ривалство у БиХ.

– Ако Србија и Албанија и друге земље уђу у ЕУ, њихови   територијални спорови ће се решавати у оквиру ЕУ. Зато кажем да једино ЕУ може да стабилизује Балкан. Не видим  другу могућност – објашњава Каплан.

Где видите главне изворе нестабилности на Балкану?

У економији. На Балкану није створена средња класа као што је то био случај на Западу. То и јесте био један од најважнијих разлога за ратове деведесетих.

Зашто мислите да је Србија фактор нестабилности?

Она је због величине и значаја одувек била најпроблематичнија. Требало је пронаћи решење за њено уклапање у остатак Краљевине Југославије, што је био изазов и за Тита и касније комунистичке елите. Србија може бити фактор нестабилности на Балкану зато што има интересе изван својих граница, као, на пример, на Косову.

Да ли и Србију убрајате у делимично неуспеле државе, како сте описали Балкан који је остао изван ЕУ?

Да, убрајам. Србија је полупропала држава или држава која се не креће, која се врти у месту. Хрватска и Словенија су развијеније од Србије. Србија треба да тежи томе да буде стабилна и просперитетна као Словенија. Словенија јесте искусила економске невоље, али то су били проблеми који долазе са успехом, а не са неуспехом.

Србију називате упориштем руског утицаја на Балкану који је, по вама, лош утицај? Зашто?

Русија има више интереса у Србији него другде на Балкану и кроз историју је подржавала Србе. Све што читам о руској улози на Балкану говори ми да је то штетан утицај. Москва је  умешана у организовани криминал, корумпирање националистичких и популистичких политичара и финансирање локалних медија. Понаша се у стилу традиционалних великих сила са политиком „завади па владај”, и зато она неће решити сукобе на Балкану. Понављам, то може само ЕУ са владавином права и предношћу коју даје појединцима над групама, што ће помоћи да се превазиђу етничке тензије.

Тврдите да Русија и Турска покушавају да на Балкану попуне празнину коју су оставиле САД и ЕУ. Да ли ће у томе успети?

Мислим да су њихове шансе умерене због огромне економске снаге Немачке. Све док је Немачка доминантна сила у ЕУ, њен економски интерес ће на Балкану надвладавати руски или турски утицај.

За ЕУ кажете да је „неопходна империја” на Балкану. Да ли то имплицира да су Балкану увек потребни неки Хабзбурзи, Османлије који ће њиме владати? Да ли мислите да балкански народи не умеју да владају сами над собом?

Не мислим да је ЕУ неопходна империја само на Балкану већ у целој Европи. У савременој историји увек су постојала царства која су владала већином Европе: Пруско, Хабзбуршко, Османско. ЕУ је бенигна, блажа верзија империје са важном улогом за стабилност и економију.

Да ли и даље стојите при оцени из „Балканских духова” да нацизам има порекло на Балкану јер је Хитлер научио да мрзи док је живео у Бечу близу Словена препуних мржње?

Да, то је тачно. Беч, у којем су живели не само Аустријанци већ и бројни други народи, па и Словени са својим етничким трзавицама и сукобима, имао је улогу у креирању Хитлерових погледа на свет.

То тврдите иако већина историчара сматра да је нацизам чист западноевропски концепт?

То је изобличен западноевропски концепт, изопачена варијанта индустријализације.

Како одговарате на оптужбе да сте криви за стварање стереотипа о Балканцима на сличан начин на који су други западни аутори криви за стереотипе о муслиманима? Ако су они створили оријентализам, о чему је писао Едвард Саид, да ли сте ви створили „балканизам”?

Одговарам тако што подсећам да су „Балкански духови” написани на основу мог репортерског рада осамдесетих, дакле пре ратова на Балкану, чак и пре пада Берлинског зида. Моја књига није била посвећена Босни. Читао сам историјска дела и интервјуисао огроман број људи добијајући депресивну слику о територијалним споровима и сукобима на Балкану. Моја књига је попут видовњака предвидела неке ствари.

Били сте фрустрирани што је Клинтон искористио вашу књигу као изговор да не интервенише у раним фазама босанског рата. Да ли сте задовољни чињеницом да вас је Буш послушао и напао Ирак?

У праву сте за понашање Клинтонове Беле куће. Ја сам све време говорио да сам био за интервенцију, што уопште није било у супротности са оним што сам написао о етничким тензијама у „Балканским духовима”. Па и интервенишете тамо где је ситуација веома лоша, у региону са великим територијалним споровима! Када је реч о Ираку, подржао сам рат јер сам после 11. септембра мислио да бисмо могли да Садама заменимо неким мање непријатељским и аутократским владаром. Погрешио сам. И то признајем.

Пише: Јелена Стевановић

Извор: ВИДОВДАН