Kamenovana kuća predsednice Udruženja „Dani ćirilice”

Kome u južnobanatskom selu Bavanište smeta manifestacija koja neguje srpsko pismo, a za 18 godina je okupila 60.000 dece iz čitavog sveta

„U trenutku napada nisam bila kod kuće. Moralo se to desiti, predveče 25. maja, između dva moja boravka u kući, tek što sam ispratila i poslednjeg goste naše manifestacije ’Dani ćirilice’. Vraćam se i u žurbi ne primećujem ništa sa ulice. Sednem za računar, koji je do prozora i tada primetim da je razbijen.

Vidim kamen, s tim da je kvaka spoljnog okna, od siline udarca, poletela i razbila staklo unutarnjeg krila. Tada vidim srču po štampaču, papirima, na sve strane… Rekla bih da je neko čekao da ne budem kod kuće, da me ne povredi, ali da mi pošalje poruku”, priča za „Politiku” Bavaništanka Vera Sekulić predsednica Udruženja „Dani ćirilice” i ovdašnjeg KUD „Aca Obradović”.

Vera dodaje da o ovom ataku nije obavestila nadležne organe, jer je već imala iskustva sa lopovima i zna da se ništa ne preduzima kada šteta nije velika. O „nematerijalnoj šteti” koju je pretrpela naš list je, ipak, obavestila Ljiljana Simić, urednica Dečijeg čitališta u Vukovoj zadužbini i članica žirija bavaništanske svetkovine u čast ćirilice. Veru pitamo kako tumači ovaj incident, na šta kaže: „Sve je to zloba, zavist, pakost i glupost.”

„Nekom je očigledno zasmetalo što se tog dana u medijima pričalo o Bavaništu i ćirilici. To su pojedinci, a ja sam neko ko je zaštrčao. Kao što to, nažalost, kod nas biva, delimo se. Ima ovde onih koji smatraju da je to nešto vredno i da se za Bavanište ne bi čulo da toga nema, a s druge strane, dešavalo se da kažu: ’Kakve veze ima selo sa ćirilicom.’ Kao, bila je Austrougarska monarhija, što baš ovde, umesto da težimo zapadnom svetu, mi se, eto, bavimo ćirilicom, koja je zastarela.”

Ovako Vera objašnjava atmosferu u kojoj bezmalo dve decenije na svojim plećima nosi manifestaciju po kojoj se za ovo južnobanatsko selo zna na sve četiri strane sveta. Nije se, dodaje, uplašila, prozori su na opravci, ali je ostao osećaj gorčine, da posle meseca celodnevnog rada, kada je ispratila goste i sela da se odmori, ima šta da vidi.

„Tako su mi se moji sugrađani zahvalili”, zaključuje ova žena, koja je od osnivanja u organizaciji, a godinama unazad i na čelu Dečijeg sabora „Dani ćirilice”. Ovu manifestaciju je pohodilo oko 60.000 mališana i mladih iz Srbije, ali i sa svih pet kontinenata. Čine to svake godine, od 18 minulih, odazivajući se na konkurs za najbolji literarni i likovni rad, inicijal, sve ređe ukrasno slovo u rukopisnim knjigama, najlepšu lutku u nošnji iz bakinog rodnog kraja…

Ove godine pristiglo je u ovo južnobanatsko selo više od 3.500 radova, 500 iz dijaspore, najviše iz Nemačke, Francuske, Italije, Norveške, Australije, Južne Afrike, svuda gde ima naših ljudi i gde se čuje reč na srpskom. U ovoj, godini punoletstva sabora, Bavanište je ugostilo oko dvesta pedesetoro dece sa roditeljima i nastavnicima.

Svi su učestvovali u radionicama pletenja i veza, rada na grnčarskom točku, keramike, učila se kaligrafija, igralo srpsko kolo i stare dečije igre, pleli se cvetni venčići… Najuspešniji su, kao uspomenu na ovo jedinstveno druženje, poneli nagrade i pohvale.

Dečiji sabor „Dani ćirilice” i po odluci lokalne samouprave nosi i epitet manifestacije od interesa za opštinu Kovin, pa je ove godine izdvojeno 550.000 dinara. Od tog novca se, uz domaćinski doček, odštampa i Zbornik najboljih literarnih ostvarenja, koji postaje deo lokalne, ali svih školskih biblioteka odakle su deca učesnici.

U trenutku kada nas Vera ispraća iz svog doma u centru Bavaništa, u kom se u po bela dana odigrao čin netrpeljivosti i nasilja, primećujemo sa ulične strane još jednu njoj upućenu „komšijsku” poruku, staru nekoliko godina. Na zidu piše: „Menjam nove opance za stare!” Vera ga nije prekrečila, kaže: „Neka stoji, a samo sam htela da dopišem – piši ćirilicom.”

Autor: OLGA JANKOVIĆ

Izvor: POLITIKA