Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Hilmija Berberović ispričao isledniku na koji je način ubijeno oko 120.000 Srba.
Izvor: JAVNOST – SASLUŠANjE UČESNIKA U UBIJANjU SRBA U GLINI ; Autor: Radoš Ljušić , 29. MART 1997.
NAPOMENA: Svi navodi izneseni u ovom tekstu su lični stav autora i ne moraju odražavati stavove redakcije portala. U cilju sveobuhvatnijeg informisanja javnosti, objavljujemo i priloge od značaja za misiju udruženja Jadovno 1941. čak i kada su oni potpuno suprotni njegovim stavovima.
Srbin Antonije Šavanja iz Zrenjanina, Trebinjac po rođenju, poslao nam zapisnik napravljen u Upravi grada Beograda, u policiji 1941. godine. Srpske vlasti saslušale su muslimana Hilmiju Berberovića koji je učestvovao u pokolju Srba u Glini. Kopiju zaisnika dao je Šavanji njegov kum iz Trebinja Milenko Babić, koji je 1941. radio u Upravi grada u Beogradu.
U toku poslednjeg rata u Hrvatskoj, Šavanja je ponudio kopiju zapisnika Milanu Bulajiću, ali mu je neka službenica rekla da za ovaj dokument nisu zainteresovani.
Evo šta u njemu piše:
ZAPISNIK
Ovo saslušanje Berberović Hilmije, kancelarijskog podnadzornika iz Beograda, Kolarčeva ul. br 1. rođenog 15-og aprila 1915. god. u Bos. Novom. od oca Hasana i majke Halime rođene Hajturić, neženjen, neosuđivan, vere muhamedanske, podanik Hrvatske države, koji je na postavljena pitanja izjavio:
Još 1936. godine došao sam u Beograd gde sam stalno živeo sve do ovoga rata. U prvo vreme bavio sam se prodajom raznih artikala po ulicama a docnije sam dobio nameštenje kao kancelarijski podvornik kod Centralnog transportnog društva u Beogradu,Kolarčeva ul. br. 1.
Na dan bombardovanja bio sam u Beogradu, pa sam istoga dana otišao u moju komandu po ratnom rasporedu u Sisak. Tamo sam se javio komandiru p. puka dopunskog. Puk je dobio naređenje da ide u Slav. Požegu, a odatle smo krenuli na položaj u jedno selo kraj Požege. He sećam se tačno datuma, mislim da je to bilo 17. ili 18. aprila, kada je komandir čete pozvao sve vojnike i rekao im da je rat prestao i da svako ide svojoj kući. Sa nekim svojim drugovima krenuo sam peške do moje kuće u Bos. Novi. Kući sam stigao oko 24. aprila.
Kod kuće sam ostao svega 8 dana a tada sam dobio poziv od vojne komande u Petrinji. Po javljanju odmah sam uniformisan i tu sam ostao u kasarni jedan mesec dana, gde sam vršio vojne vežbe po novim pravilima.
Početkom meseca juna moja satnija dobila je naređenje da ide u Glinu, te da u selu glinskom uspostavi mir i red i da pokupi svo oružje i municiju od naroda. Pred dolazak cele satnije skupio je komandir Josip Dobrić, satnik, rođen u Splitu, po zanimanju je bio učitelj, i naredio nam da imamo izvršiti pretrese kod svih kuća i prostorijama po selima kud budemo išli. Bez obzira da li je to kuća pravoslavnih ili katolika. Isto nam je naredio da možemo ubiti svakoga ko nam se bude usprotivio.
Po dolasku u Glinu prvo smo izvršili pretres grada pa smo zatim išli po okolnim selima. Ovo je pretresanje trajalo oko 15 dana. Kada je sa pretresom bilo završeno došle su ustaše iz Zagreba i iz Petrinje i tada smo dobili naređenje da po selima pokupimo sve pravoslavne muškarce od 20-45 godina starosti. Prilikom ovoga skupljanja u selu Čemernici jedan se je pravoslavac protivio i pucao na nas. Tom prilikom ranio je iz puške jednog mog druga, te sam ja tada upotrebio oružje i ubio ga. He sećam se kako se ubijeni zvao.
U prvo vreme, vršili smo hapšenje muškaraca. Iste smo kupili po selima i dovodili u Glinu i tamo smo ih stavili u Sudski zatvor. Oni su u zatvoru ostajali nekoliko dana dok se zatvor ne napuni i tada su ubijani. Ubijanje je vršeno na više načina.
Neke smo zatvarali u pravoslavnu crkvu u Glini, u crkvi j’e moglo stati oko 1000 ljudi. Tada je komandir satnije određivao 15 ljudi koji ima da izvrše klanje. Pre nego što pođu na ovaj nocao njima je davano alkoholno piće i to nekome ruma a nekome ljuta rakija, pa kada se napiju onda su ih sa noževima slali unutra.
Za vreme klanja pred crkvom je bila postavljena straža, a ovo je potrebno stoga što su se neki pravoslavci penjali uz zvonaru, pa su zatim skakali sa zvonare u portu. Sve ove poubijali su stražari u porti. Ja sam bio određen u tri maha da izvršim klanje u crkvi. Svakom prilikom su ušli i neki oficiri. Dobrić Josip i Dvetković Mihajlo, a pored njih bilo je i ustaških oficira.
Po ulasku u crkvu oficiri su stajali kod vrata i promatrali naš rad, a mi smo vršili klanje. Ubijanje je vršeno na taj način što smo neke udarali nožem gde pravo u srce, a neke klali preko vrata, a neke udarali gde stignemo.Ako neki Srbin ne bi bio od prvog udara smrtno pogođen toga su ustaše priklali nožem. Za vreme ovoga klanja nije gorela svetlost u crkvi već su bili određeni specijalni vojnici koji su u rukama držali baterijske lampe i time nam osvetljavali prostor.
U više mahova desilo je se da je neki Srbin naletio pesnicama na nas ili pak udario nekog u stomak nogom ali taj je odmah bio iskasapljen. Za vreme pa je trajalo ujutro do 2 časa. Za vreme dok je poslednji Srbin bio živ sve su ove manifestacije trajale. Ovo klanje u crkvi desilo se 7-8 puta i ja sam učestvovao 3 iuta. Za vreme ovog klanja uvek smo svi bili umrljani toliko krvlju da se uniforma nije mogla očistiti, već smo je zamenjivali u magazinu a docnije prali.
Posle svakog klanja crkva je prazna. Kada se završi klanje dolazili su kamioni koji su nosili leševe. Obično su ih bacali u reku Glinu, a neke su i zakopali.
Neke su pravoslavne izvodili iz zatvora i vodili na obalu reke Gline gde su ih streljali iz mitraljeza. Ovo streljanje obično je bilo od 300 do 800 lica odjednom. Ovi su svi postavljeni pored obale u dve vrste pa su povezani kanapom jedan za drugog i tako stojeći gađani iz mitraljeza koji su bili u neposrednoj blizini. Ovo streljanje vršili su ustaše a mi smo obezbeđivali strelište. Leševe svih lica koji su streljani pored obale bacili su u reku Glinu. Neke grupe Srba, izvođene su iz zatvora i streljani su u blizini Gline pored šumice pa su posle zakopavani na mestu gde su streljani.
Prikupljanje Srba vršeno je na taj način, što je u jedno određeno selo oko 70 ustaša i oko trideset nas vojnika išlo a svi smo bili pod komandom ustaških oficira. Selo je uvek bilo opkoljeno pa je unutra ulazila određena grupa koja je sakupljala Srbe. Kada bude celo selo sakupljeno onda smo ih vodili pod stražom u Glinu, u Sudski zatvor.
U prvo vreme dovodili smo muškarce a docnije je naređeno da se dovedu i ženska lica stara 15-50 god. Prilikom ovog dovođenja video sam u više mahova da su ustaše i neki moji drugovi vojnici silovali žene i devojke pa su ih posle odvodili u Glinu. Tu su sve stavljene u sudski zatvor, a zatim su određene i neke rekvirirane kuće od kojih je bio načinjen logor, odakle su odvodili ženske koje su hteli pa su zatim nad njima izvršili obljubu negde na periferiji grada pa su ih onda ionovo vratili u logor.
Od strane oficira ovo nije bilo zabranjeno pa i sami oficiri su ovo vršili.
Moja satnija imala je za zadatak da vrši prikupljanje Srba u Glini i u srezu glinskom, ali je bilo naređeno da se svi Srbi iz srezova Topusko, Vrginog Mosta i Gline prikupiti imaju u Glini i tu streljati. Ja ne znam tačno koliko je Srba ubijeno ali sam čuo da se priča među nama drugovima da je ubijeno oko 120.000 Srba i to iz napred navedenih srezova.
Prilikom prikupljanja Srba većina Srba je izbegla u šumu sa oružjem i oni se i sada nalaze u Petrovoj gori. Jednom prilikom išle su ustaše da ih pohvataju ali su ih Srbi napali i potukli.
Oko 20. avgusta o.g. došao je jedan proglas kojim se svi Srbi pozivaju da se vrate svojim kućama i svome poslu i tada smo dobili naređenje da nikoga ne smemo dirati ni napadati. Ko ovo bude učinio biće stavljen pred preki vojni sud.
Ja sam ostao u Glini do 3. septembra a tada sam otpušten jer su pozvati drugi vojnici na vežbu.
Iz Gline sam doputovao u Beograd u nameri da se uposlim na svom starom mestu, ali sam uhapšen od strane policije.
Po prednjem nemam više ništa da kažem a zapisnik mi je pročitan i u njemu su sve moje reči tačno zabeležene.
Pismen sam, Berberović Hilmija sr.
Napomena redakcije portala Jadovno 1941.:
Dugujemo zahvalnost novinaru Radovanu Joviću za dostavljeni prilog.
Vezane vijesti:
1941. u Glini : istorijski izvori o rušenju glinske Bogorodičine crkve
Sjećanje na ubijene Srbe iz Gline 13. maja 1941.
