Календар геноцида: 28. август 1941. године. Посљедњи упад усташа у Пребиловце у Другом свјетском рату

Послиjе покоља више од 50 Пребиловчана у Морином отоку 14/15 августа 1941., у Пребиловце jе дошла хрватска жандармериjа коjа jе требало да сприjечава даље злочине. Спремала се италиjанска реокупациjа овог подручjа, коjу jе Павелић грозничаво настоjао да избjегне . Пребиловчани су почели да излазе из Хутова блата и долазе своjим опустjелим кућама. У многима од њих су jош били хрватски насељеници- колонисти. Видећи да има живих Пребиловчана, власника додjељних им кућа, ови колонисти почињу да напуштаjу село. Острвљени злочинци из Чапљине и околних села упали су путем у Пребиловце, на православну Велику Госпоjину, 28. августа 1941. Предводили су их крволоци српског народа Фрањо Вего, Нико Филиповић, Касим Кудра- Ћосо, Мато Андрун- Вук и други. Били су жедни крви и кивни због пораза у источноj Херцеговини, а било им jе стало да долазак Италиjана дочека што мањи броj Срба у Пребиловцима. Жандрами, наравно, нису ни покушали да сприjече ново проливање српске крви.

На улазу у село, Булути из засеока Кулине су окуљали своjу по брду разбjежалу стоку. Ваљало jе од нечега живjети. Поред самог пута, код Банђуревих кућа убиjени су Сава (Лазарев), Данило (Јовин) и Васо (Васин) Булут . Сава jе имао 38 година. У Шурманачкоj jами  му страдала супруга и четверо дjеце. Данило jе имао 21 годину, а у jами jе изгубио маjку, двиjе сестре, снаху од умрлог брата и њено jедино диjете. Васо jе имао 18 година, а већ му jе из куће било убиjено десетеро наjближих. Био jе наjмлађи од шестеро браће, а као посмрче добио jе има по оцу. Преживjела су му четири стариjа брата, коjи су послиjе покоља засновали нове породице. Огњишта Саве и Данила су угашена.

Чувши пуцњаву Пребиловчани су кренули у брдо. За то нису сви имали времена jер усташе су већ биле око кућа. Зато су неки кренули у кућу комшиjе Мурата Шоше, усташког сарадника, чиjих jе 5 синова учествовало у злочинима над српским народом. Муратова снаха Нефа jе била другачиjа. Помагала jе Србима како раниjе тако и овога дана. У Муратовоj кући усташе су нашле доста жена и дjевоjака. Њих 5 су биле Српкиње коjе су рашчешљале косе и ручале са његовим снахама и кћерима. Мурат jе одмах показао Веги коjе нису из његове куће. Одведене су у школу и затворене. Њих четири су се браниле говорећи да нису из Пребиловаца. То су биле Мара Булут жена Гоjкова родом из Тасовчића и Пребиловке Јока Вулић р. Кесо, удата у Габелу, Олга Моро р. Булут, удата у Тасовчиће и Борика Шиjак р. Ждракановић, удата у Клепца. Биле су, послиjе покоља дошле у село код своjе браће. То што нису биле из Пребиловаца спасило им jе живот.

Бунар у Брегави (означен црвеним) на googlemaps.com

Боси (Митровоj) Драгићевић, као дjевоjки из Пребиловаца ниjе било спаса. Тога jутра jе, по несрећи, дошла у село из Тасовчића, гдjе jе боравила претходних мjесец дана код тетке. Брат Воjко jоj jе преживио покољ скриваjући се у пећини. Са њом jе била десетогодишња Ленка Мичета из Убоска код Љубиња, сестра њене снахе Драгиње, Воjкине супруге. Ленка jе дошла да буде са сетром коjа се породила тога љета. Усташе су Драгињу убиле у Мостару заjедно са синчићем Митром, старим 15 дана.

Бунар у Брегави, Пребиловци

У школу су доведени и Ђуро Кесо стар 60 година, Сока Драгићевић стара 51 годину, Боjа Медић стара 45 година са дjецом Миленом од 13 и Милорадом од 5 година… Усташе су их одвеле у Брегаву (напомена: поље поред риjеке се исто зове Брегава), поред сеоског бунара и поубиjали их. Несрећну Босу зликовци су претходно силовали. Крволок Мато Андрун- Вук jе на истом мjесту, двадесет дана приjе, силовао и заклао дjевоjку Јелисавку (Миланову ) Шарић.

Мjесто злочина, код Бунара

У овом злочину jе учествовао jе српски изрод, суманути усташа Лазо Благоjе из Чапљине. Био jе рођени брат свештеномученика Душана Благоjа, пароха столачког, убиjеног у Видовданском покољу у jами Ржани до. По успостављању НДХ, Лазо jе прешао у католичку вjеру и приступио злочинцима. Сада, пошто су сматрали да им више не треба, Хрвати су га убили поред пребиловачког бунара. Убио га jе Мато Андрун. Када су Пребиловчани сахрањивали жртве код бунара Лазу су удаљили од њих и закопали га потрбушке, са главом окренутом западу. Кости овог изрода су jош увиjек ту.

Послиjе овог покоља усташе под оружjем нису ушле у Пребиловце до 8. jуна 1992.

Извор: Миленко Јахура, СНД Пребиловци Београд.

Везане виjести:

ПОКОЉ ПРЕБИЛОВЧАНА У МОРИНОМ ОТОКУ – Jadovno 1941.

Пребиловци -два пута убиjени и заборављени – Jadovno 1941.

Злочин у Пребиловцима jе jедан од наjсрамниjих догађаjа у …

Пребиловци – Jadovno 1941.