Годишњица страдања горажданских Срба у Кукавицама

Горjело jе и небо и земља, а крв jе текла асфалтом док су убиjани гораждански Срби на овом мjесту 1992. године.

У мjесту Кукавице код Рогатице, 27. августа 1992. године убиjено jе 25, а рањено 80 горажданских Срба, углавном цивила, коjи су у возилима бjежали пред муслиманском офанзивом.

Наjстариjа жртва била jе бака Танкосава Гавриловић стара 82 године, док jе наjмлађи убиjени Милан Ђуровић био беба „стара“ свега неколико мjесеци.

„Горело jе и небо и земља, а крв jе текла асфалтом док су убиjани гораждански Срби на овом мjесту 1992. године“, свjедочи Вељко Ласица коjи jе тада, иако тешко рањен, возио скоро све до Рогатице аутомобил у коме су се налазиле његове такође рањене сестра и кћерка, jер jе знао да би заустављање значило сигурну смрта за све њих.

Ласици jе ампутирана нога, као посљедица тог рањавања, и данас jе тешки инвалид.

Злочинци су криви зато што су починили оваj страшни злочин, али и ми смо криви што они jош нису изведени пред лице правде. Имамо институциjе задужене да се баве баш овим пословима, примаjу добре плате за то али jош нико ниjе одговарао за злочин у Кукавицама.

Злочинци су познати, а постоjе подигнуте и оптужнице.

Везане виjести: