Каква је усташка улога у ослобођењу Београда?

Поводом ослобођења Београда, руско Министарство одбране је прошле године поставило сајт посвећен овим догађајима, те објавило нека до тада непозната документа и фотографије.

Извор: ФРОНТАЛ.РС ; 22. април 2020.

НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима.

Посебно су занимљиве фотографије, које су прво описане ријечима „Борци НОВЈ“, а потом је то исправљено у „војници локалних националних група који су се придружили НОВЈ у периоду од јуна до октобра 1944.“. Због чега је све ово занимљиво? Зато што су на сликама видљиве усташке униформе.

Први који нам падају на памет су бојовници 369. „вражје“ усташке пуковније, коју је Црвена армија 1943. поразила и заробила код Стаљинграда. Након тога им је на приједлог КПЈ понуђено да пређу на страну тзв. НОБ, што су прихватили, те су на крилима Црвене армије дошли у Србију.

Овом јединицом командовао је исти Марко Месић, кога је Хитлер одликовао два, а Павелић три пута. Од Хитлера је добио Жељезни крстом другог степена и Жељезни крстом првог степена, док га је „поглавник“ Павелић одликовао Војничким редом жељезног тролиста четвртог степена, Војничким редом жељезног тролиста другог степена, те одликовањем Велики витез хрватског жељеног крста, чиме је аутоматски стекао право да титула „витез“ постане саставни дио његовог имена и презимена.

Од Броза није стигао добити ни једно одликовање, будући да је по „ослобођењу Србије“ ипак сачињен досије о „усташком елементу“ у бившој усташкој пуковнији преименованој у Прву југословенску бригаду. О њеној судбини постоји више различитих прича, од те да су пуштени назад у НДХ, до тога да су стрељани. Што јесте сигурно за неколико водећих официра, изузев Месића витеза Марка.

У Војној енциклопедији СФРЈ стоји да је јединица учествовала у ослобађању Брчког, у априлу 1945. Месић витез Марко није имао никаквих проблема у СФРЈ, од које је добио војну пензију, иако му је одузет чин, све до 1948. Тад је осумњичен као „информбировац“, јер је сматрано да је заврбован у СССР током заробљавања. Тад је ухапшен, а „под нејасним околностима“ је 1950. на жељезничкој станици пао под воз и тако изгубио обе ноге. Живио је послије код брата у Загребу као тешки инвалид и умро је много година касније, 1982.