Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

КАКО ЈЕ УБИЈАН ЈОВАН РАШКОВИЋ

Датум објаве: уторак, 13 октобра, 2015
Величина слова: A- A+
Драган Танасић
Драган Танасић

Чувени новинар, реаниматор Велике масонске ложе у Југославиjи, из тестамента открива циjену коjу jе српски Ганди платио за своjу – неподобност

Тек кад му jе стари приjатељ, Зоран Ђинђић, по доласку на власт омогућио да прочита своj досиjе на 400 страна, Драган Танасић постао jе свjестан моћи ДБ под чиjим надзором jе био од 1981. Данас, осим уништеног здравља, наjвише жали за вриjедним материjалима коjе су му изузели, интервjуима коjе jе као угледни новинар радио са значаjним личностима. Тако jе нестао и онаj са Арсом Милатовићем, Титовим пратиоцем из првог сусрета с папом.

Танасић се, као Велики маjстор, нашао на мети и због обнављања масонске лозе у СФРЈ, одакле jе изашао ‘кад jе видио кога су све инфилтрирали’, а коштало га jе и велико приjатељство с Јованом Рашковићем. Мада jе био само jедна карика коjу jе требало уклонити да би Милошевић остварио све што jе наумио, случаj Рашковића, о коме свjедочи Танасић, као да наjбоље одсликава оно што нам се десило.

– Професора Рашковића упознао сам, нажалост, касно: у jесен 1985. по препоруци Добрице Ћосића. Интервjу с њим одjекнуо jе у jавности. И, што jе наjважниjе, наjавио jе поjаву нарцисоидног и безочног политичара коjи ужива да понижава своjе сараднике и, по правилу, своjом политиком узрокуjе велику несрећу. Све оно што смо, неколико година касниjе, открили и упознали – као своjства Слободана Милошевића. Већ послиjе првих Милошевићевих jавних наступа, Рашковић jе научно анализирао његове говоре и утврдио да претежно употребљава заповjедне облике конфликтних глагола. Тад jе први пут о Милошевићу изрекао професионални суд: ‘опак и злослутни параноик!’ Милошевић jе заступао сасвим супротно мишљење. Нажалост, подржавали су га и Ћосић, Љуба Тадић… Ћосић jе инсистирао на териториjи. Зато сам га и питао: Хоћеш ли и даље ићи код њега?

– Мора се, jер немам другог избора. Док год будем имао наде да ћу спасити нечиjе животе, jа ћу то чинити…

Караџић, коjи му ниjе био ни до кољена слушао jе Милошевића, jесте поштовао Рашковића, а оваj га jе, иако свjестан његових домета, предложио да води СДС да би растеретио себе притиска

Једне прилике, пред хотелом Москва, гдjе jе одсjео са супругом Тањом, Јова ме изненада упита: ‘Шта мислиш о идеjи да организуjем jедан миран марш Краjишника према Загребу, а да нам се онда прикључе и Срби из других области Хрватске? Ако будеш могао да сприjечиш Иjуде да носе оружjе, онда jе то добра идеjа. Међутим, већ око 11 увече позвао ме: “Драгане, молим те дођи, ниjе ми добро”.

Одjурио сам у хотел Москву што сам брже могао. Сjедио jе, црвен у лицу, ужагрених очиjу, рашчупане косе… Тек кад смо изашли на улицу, проговори: ‘Чим смо ушли у хотелску собу, Милошевић jе тражио да хитно дођем код њега, да ће послати црни ауди по мене. Кад сам сишао пред хотел, схватио сам да jе таj ауто био ту и кад сам се враћао. Чим сам ступио у његов кабинет, осорно ме питао: ‘Какве су то глупости о Гандиjевском маршу…?‘ Чувши то, питао сам се да ли таjна полициjа, осим телефона, прислушкуjе цио моj стан?

Милошевић jе наставио с виком и погрдама. “Никакав марш не долази у обзир. Мора се, и може, разговарати jедино оружjем! Све друго су глупости и коjештариjе” Тврдио jе да свjетски моћници разумиjу jедино jезик силе!

Препирка jе траjала до пола jеданаест увече! Милошевић му ниjе дао да оде мада jе Јова био на смрт изморен; ломљена нога му jе била потпуно паралисана.

– Онда удахнем дубоко и одговорим оштро, колико сам имао гласа: Слушаjте, господине предсjедниче, ви и jа се дефинитивно не можемо споразумити… Молим вас да ме пустите, да се што даље од вас удаљим!

Пренеражен, слушао сам га ћутећи све вриjеме.

– Драгане, запамти и ово: Он jе потпуно суманут! Видjећеш, само за jедну ноћ он ће нас, све Србе у Хрватскоj и Босни, издати и оставити на цjедилу… Биће то кристална ноћ за све тамошње несрећнике..-. Урадиће то ради неког сопственог профита. Он jе опсjеднут само собом и влашћу, а jа се не усуђуjем да о томе сада jавно причам… Једном ћу ти о свему томе проговорити…

При повратку у хотел, изрекао jе jош нешто: ‘Видjећеш, он ће ме ускоро смаћи… Наћи ће већ начина за то, можда већ у току сутрашњег дана…’

Услиjедило jе онда обjављивање тзв. разговора Рашковића с Туђманом и Летицом. Рашковић jе, према раниjем договору, дошао код Туђмана да утаначе датум заjедничког наступа на Јелачићевом тргу, на коjем би позвали све грађане Хрватске да се смире и не слушаjу никакве провокаторе.

У међувремену, Туђман jе одустао од те замисли. Рашковић се у његовом кабинету задржао свега 20-ак минута, убjеђуjући га да jе заjеднички наступ нешто наjдрагоцjениjе што могу да учине. Том приликом jе рекао да Срби реагуjу као луд народ, али не у дословном већ метафоричном значењу… Све остало jе изостављено, а обjављена jе гомила коjештариjа. Лично сам убиjеђен да jе таj подли чин изведен у дослуху између Милошевића и Туђмана, да би Рашковића осрамотили код свих Срба. Јер, баш у то вриjеме, они су правили своjе историjске нагодбе у Карађорђеву. Рашковић jе безуспjешно тражио да му ставе на увид таj снимак. Никада га ниjе добио. Јер, према касниjим свjедочењима, Милошевић jе саговорницима из Хрватске отворено говорио да су Срби у Хрватскоj њихови грађани и нека Туђман с њима ради шта хоће! Ту Јовину истину jе користио кад му се чинило згодним!

Све до тог кобног разговора, мировног марша, Рашковић jе уживао опште симпатиjе код Срба. Од тада, сва врата му биваjу затворена!

Материjално уништен, и психички разорен, Рашковић jе копнио. Послиjе сукоба с Милошевићем, почетком 1992. на сjедници ГО СДС у Београду, Рашковићу, коjи jе створио ту странку и jош био њен предсjедник, ниjе дозвољено да говори!

По повратку из Италиjе, гдjе сам ишао да му омогућим да тамо jедно вриjеме одмори од свега, jавим се Јови. Био сам констерниран кад сам га чуо:

– Имао сам неке тегобе коjе су се у болници поjачале. Изашао сам на сопствени захтjев. Не осjећам се добро, а с овом одлуком хрватске владе да ме прогласе ратним зликовцем не смиjем ни ићи у Италиjу. Очаjан сам, хаjде да се нађемо.

Тог дана сам, по великоj врућини, возио преко хиљаду километара, па сам несмотрено рекао: ‘Боље би било да се обоjица вечерас одморимо, а да се видимо сутра. То сутра, више ниjе постоjало… Два сата касниjе jавили су да jе умро Јован Рашковић!
Од едема плућа!

ХРВАТСКА ЈЕ ДРЖАВА И СРБА

Јован jе имао велике муке с Милошевићем, иако му jе ставио до знања да нема никаквих лидерских амбициjа. Такође, на окупљању угледних интелектуалаца код Милошевића упорно jе молио да се заустави распиривање напетости. Нагласио jе да jе Хрватска држава и Срба коjи у њоj живе и да би требало да се изборе за иста права. Свако друго, а поготово насилно рjешење, било би на штету Срба, jер не би добили подршку међународне заjеднице.

Р. Мотика

Једина фотографиjа са Рашковићем коjу ниjе изузела ДБ
Једина фотографиjа са Рашковићем коjу ниjе изузела ДБ

Извор: FAKTOR, понедjељак 12. октобар 2015., стр. 15

 

Везане виjести:

Јован Рашковић (1929-1992) Двије деценије од Јованове смрти

Годишњица смрти др Јована Рашковића

Фељтон о Јовану Рашковићу: Ћаћа од Краjине – Jadovno 1941.

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top