fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Како је ова госпођа са сарадницима масовно крала некретнине српских избеглица и продавала их РХ

Општински суд у Вараждину ових је дана донео пресуду према којој је Коса Вујаклија, Вуковарчанка родом из БиХ, крива за превару српских избеглица чије је куће у Хрватској, без њихове дозволе и знања, продавала АПН-у, државној Агенцији за правни промет и посредовање некретнинама

Ово је епилог афере у којој је учествовао ланац хрватских и српских превараната и након које је остало оштећено неколико страна; Срби који су избегли из Хрватске и чије су куће (у Книну, Кистању, Удбини, Жаборићу, Кореници…) продане иако на то никад нису пристали те за њих нису добили свој новац, Хрватска која је новцем из буџета, преко АПН-а, куповала те куће, те људи којима је Држава давала куће на кориштење, јер су остали без властитих домова. Сада су многи од њих због тога морали иселити и из својих нових домова.

Вујаклију, данас 58-годишњакињу која живи у Новом Саду те је у бегу, повезује се с продајом 383 некретнина и милионском штетом. Но, према неправоснажној пресуди Општинског суда у Вараждину, а које је „Телеграм“ у поседу, крива је за девет превара, док за 15 идентичних тужилаштво није успело доказати њену одговорност. Неправоснажно је осуђена на затворску казну од две године, а према пресуди оштетила је државу за 2,3 милиона куна.

КАКО ЈЕ ЦЕЛА СТВАР ФУНКЦИОНИСАЛА

Како је цела ствар функционисала? АПН, коју је основала Влада РХ како би на “рачун државе куповала или мењала некретнине на подручју Хрватске”, једина је имала могућност куповине кућа избеглих Срба. Да би их Агенција могла купити, пријашњи власници, који су већином преселили у Србију, прво су морали, ако су то уопште хтели, дати своју сагласност. Но, логично, то нису учинили сви, па је група превараната, које је Вујаклија била део, лажирала пуномоћи неких.

Госпођа је била посредница. Према суду, с преварама је почела још у мају 2004. године. Тада је набавила фалсификовану пуномоћ из које је произлазило да је извесна Љепосава Продановић овлашћује за продају њезине куће у Шеовици, за износ од 280.125 куна. Госпођа Вујаклија успела је набавити и проверу пуномоћи из Општинског суда у Београду; папир је предала АПН-у који јој је преко Самоборске банке исплатио пуни износ купопродајне цене. Сав новац госпођа је, наводи се у пресуди, задржала за себе, оштетивши тако власницу куће и АПН, односно РХ.

У јулу исте године продала је кућу Пере Поткоњака из Удбине. Овог пута фалсификована пуномоћ имала је печат Општинског суда у Врбасу, а цена некретнине износила је 297.400 куна. И тај је новац украден власнику куће који није имао појма за продају.

ЉУДИ КОЈИ НИКАД НИСУ ПОТПИСАЛИ ПУНОМОЋ

Брачни пар Никола и Мира Вучак у својим су исказима објаснили како никада ником нису дали пуномоћ за продају куће у Книну. Тамо су живели до августа 1995. године, да би тада отишли у Суботицу. Крајем новембра 2004. из АПН-а су сазнали да се могу вратити у своју кућу у Книн, али их је дочекало језиво изненађење – кућа је била продана. “Никоме нашу кућу нисмо продали, нити смо потписали икакав уговор. Не познајемо уопште ту Косу Вујаклију”, кажу супружници чији потписи, како је утврдио суд, евидентно нису били на спорном уговору. Нису били ни слични.

Очито охрабрена успехом, током септембра 2004. Вујаклија је продала куће још шестеро Срба који су напустили Хрватску; редом су јој исплаћивани износи од око 380 хиљада куна, а она је новац подизала у банци. Последњу кућу, према пресуди, продала је 1. октобра те године. Тог дана дошла је у Загреб у седиште АПН-а, којем је на челу у то време био Давор Рајчић.

Службеницима је тада показала пуномоћ још једне жртве; Маријана Галка, која је била оверена лажним печатом Општинског суда у Бачкој Паланци. Потпуно хладно је АПН-у продала две његове некретнине у Липику за укупно 190.304 куне те цео износ подигла у банци. Галко је на крају тужио АПН, а према првостепеној пресуди Агенција му мора вратити цео износ вредности стана који је на превару продан.

ГОСПОДИН КОЈИ ЈЕ НАБАВЉАО ПУНОМОЋИ

У случај је, како су неки хрватски и српски медији писали, био инволвиран и Стево Павић, власник агенције за промет некретнина МИС коме се за овај исти случај судило у Србији. Његово сведочење на суду у Вараждину било је једно од кључних ствари за пресуду Вујаклији. Он је додуше апсолутно све свалио на госпођу, уверавајући суд да није имао ништа с преварама:

“Добро памтим имена и знам да јој нисам дао пуномоћи с тим именима”, рекао је. Мали је проблем што је господин за исти случај осуђен у Србији; за 30 превара добио је седам година затвора које је већ издржао. На суду у Новом Саду доказано му је да је Вујаклији и другим посредницима које је слао у АПН набављао фалсификоване пуномоћи. Иначе, и госпођа је, како је видљиво из списа, већ раније кажњена с укупно 11,8 година затвора, због оптужби такође везаних за овај случај, но за друге куће.

КАКО ЈЕ МОГУЋЕ ДА НИКО У АПН-У НИЈЕ НИШТА ПРИМЕТИО?

Иначе, доста је фасцинантно како је госпођи Вујаклији ова превара успела, ако узмемо у обзир да је фалсификоване пуномоћи с којима се појављивала у АПН-у проверавало више тамошњих службеника и нико није пријавио никакав проблем. Жељко Пунда, који је у оно време био начелник Оделења општих послова, тврди да је документацију додатно контролисао и један јавни бележник из Загреба.

“Кључно је било да пуномоћи имају печат надлежног општинског суда из Србије што је било прописано тадашњим Законом о међународној правној помоћи у грађанским стварима. Хрватске власти нису контролисале јесу ли те овере на српским судовима заиста и проведене”, објаснио је Пунда. Према речима Ђуре Коларића, који је био помоћник директора у АПН-у, сарадња је почела тако да је Павић преузео агенцију МИС од Александре Максић, госпође с којом су раније добро сарађивали. “Сећам се да ми се јавио и објаснио ми да он лично, иако је био из Пакраца, неће моћи долазити у Хрватску потписивати уговоре, будући да је био оптужен за ратни злочин. Зато ми је најавио своје посреднице. Једна од њих била је и Коса Вујаклија”, сведочио је Коларић.

Тек се с доласком Владимира Гоатија, који је 1. новембра 2004. постао директор АПН-а, ствар почела полако откривати. Он је, наиме, добио информацију о сумњивим пуномоћима. То му је јавила друга агенција која се бавила истим послом као и Павић. “Рекли су ми да се у Србији печати за оверу могу дословно купити на пијаци”, испричао је на суду. Недуго након тога почели су му се јављати власници кућа, тврдећи да никада нису дали сагласност за њихову продају, а један од помоћника директора Томислав Чапеља, рекао је како је Агенција тек након избијања афере почела детаљније проверавати пуномоћи.

Аутор: Ана Раић Кнежевић Телеграм

Извор: Српски народни форум

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: