Историjа бележи да jе пуковник Драгољуб Дража Михаиловић 11. маjа 1941. године на Равноj гори основао Команду четничких одреда Југословенске воjске, први герилски покрет против нациста у окупираноj Европи. Заметак нове воjске у отаџбини била jе група од седам официра и 24 подофицира коjа jе са своjим командантом Брзог одреда (Дража га после назвао Горски) из Босне прешла у Србиjу.
Међутим, мало jе познато да су за Дражино именовање за команданта Југословенске воjске у отаџбини.
У време када се у Србиjи 1941. године палила искра отпора према окупатору, у шумама Србиjе било jе више високих jугословенских официра коjи су одбили да се предаjу 17. априла. На пример, ветеран из Првог рата Коста Пећанац имао jе своjу воjску, као и артиљериjски генерал Љубо Новаковић, коjи jе био стациониран са своjом групом на Руднику.
Карте “Абвера”, немачке воjне обавештаjне службе из 1941. године (коjе су микрофилмоване и похрањене у Воjном архиву) сведоче да су Немци имали неприjатеља у готово сваком делу Србиjе и Црне Горе. Међутим, само jе Дража Михаиловић у штабу имао радио-телеграфисте Краљевске морнарице – нареднике Деjана Узелца и Фрању Сеничара. Они су успоставили радио-везу са Лондоном и легитимисали се као први антифашистички покрет у Европи.
Према сведочењу енглеског пуковника Вилиjема Беjлиjа, коjе jе записано у књизи “Британски спољни односи у Другом светском рату”, прва радио-порука Драже Михаиловића ухваћена jе у Лондону средином августа 1941. године.
– Морнаричка радио-станица у Портшиду почела jе хватати сигнал неидентификованог радио-предаjника и веза jе одржавана са краjњом пажњом. Краjем месеца несумњиво jе утврђено да станицом управљаjу jединице Краљевске jугословенске воjске – записао jе Беjли.
А, како jе то било на терену записао jе морнарички поднаредник Светозар Филиповић у своjим “Сећањима jедног равногорца”.
Према Филиповићу, Деjан Узелац морнарички наредник радио-телеграфиста, слушаjући радио-саобраћаj ухватио jе сигнал британске станице коjа jе разводила бродове по Медитерану. Службуjући претходно на торпиљерки “Велебит”, знао jе кодове радио-станице са брода и jавио се кодовима торпиљерке.
При првом контакту енглеска станица Портшид тражила jе да се jугословенски “брод” легитимише. Са Равне горе jе jављено да нису брод већ “станица Југословенске воjске неокупиране Србиjе”.
Провера jе затим настављена. Енглези су били неповерљиви. Потпуковник Драгослав Павловић из Дражиног штаба упутио jе Енглезе да пронађу његовог “класића” маjора Живана Кнежевића, коjи jе био на Блиском истоку. Енглези су маjора нашли, али му jе требало две недеље да допутуjе у штаб СОЕ (Специал Оператионс Еxецутиве, Управа за специjалне операциjе – таjна британска обавештаjна служба из времена Другог светског рата). Он jе “идентификовао” устанике. Према сведочењу из Дражиног штаба, 25. септембра Радио Лондон jе емитовао потврду шифре препознавања и то jе, како jе записано, био наjсрећниjи дан на Равноj гори од маjа 1941. године.
СЛОБОДНА СТАНИЦА НЕОКУПИРАНЕ СРБИЈЕ
Како jе потврђено и на суђењу Михаиловићу, радио-станица коjа га jе довела на чело воjске у отаџбини имала jе позивни знак YТХС као некадашњи jугословенски ратни брод “Велебит”. Радила jе на таласноj дужини 36 метара и од августа па до доласка Енглеза са шифрама септембра 1941. године, носила jе имена “Станица jугословенске воjске неокупиране Србиjе” и “Слободна воjна станица неокупиране Србиjе”.
Извор: Интермагазин