Кад богатим Арапима одбрусиш: Није земља на продају

Ових дана ми се јави пар до јучерашњи комшија, опет истим поводом и са истим питањем!

До сада сам пар пута била у заблуди када ме тако зовну, моје комшије Срби, мислила сам у мојој заблуди да ме зову да провјере како сам! Обично и крену са таквим питањима, а заврше са:

– „Има један човјек распитује се да купи оно ваше земље: Ето продао је тај и тај, па и оно ваше би тај човјек купио ако сте вољни продати, та ионако се не мислите ваљда враћати амо…“.

Јако је лијепо када твоје старе комшије мисле на тебе! Обрадујем се ја када зовну, није да нисам, само ето нешто ме штрецне у грудима када ме обавјесте да су сви ти бајни купци неки придошли богати Арапи.

Ма неби ме то брецнуло да је моја земља негдје у Саудијској Арабији, продала би ја ту земљу, али та земља је у долини Неретве. А то је све скупа у Херцеговини… јес’ оно да је граница тренутно Федерације и Србске Републике мало увише према Невесињу, па нешто размишљам, данас су купили Арапи у Челебићима, сутра ће у Бјелој, прекосутра на Борцима, а шта ако дају добру понуду па им и Чичевљани и Куљани продају оно испод и око Раткамена, поведени чаршијским примјером, да прибаве тако богате комшије Арапе и устаничком Невесињу?!

Рачунам само за колико времена тим Арапима треба да стигну до туристичког Требиња?

Уз прву јутарњу кафу, ето све нешто рачунам, хоће то мене рачунање, само ето још нисам израчунала за колико новца да продам земљу у долини Неретве… Е да би купила нове комшије Арапе, рођеној браћи у Херцеговини, мислим на онај остатак Херцеговине што се још зове ентитет Србска Република, за сада још нисам израчунала, нешто ми ова рачуница никако не иде на руку.

Ма ево што не иде на руку, неће ми ни на дигитрон, све нула до нуле!

Слађана Антић
———–

Пише: Биљана Диковић

Извор: ФБРепортер