Premijera bez aplauza – O filmu „Djeca“ Denisa Bojića

Baš nekako u dane kada se po ko zna koji put iz zapadnih centara moći pokušava sa urušavanjem institucija i državnosti Republike Srpske, ovog puta pokušajima Ustavnog suda BiH da ukine Dan Republike Srpske i himnu, u Beogradu je od velikih medija potpuno (gle čuda!) prećutana premijera dokumentarnog filma „Djeca“, autora Denisa Bojića, novinara Radio-televizije Republike Srpske o onima koji su svoje živote ugradili u Republiku Srpsku i o njihovim roditeljima.

Piše: Jugoslav Kiprijanović

Lepršavost prijatne beogradske večeri 12. novembra u Muzeju Jugoslovenske kinoteke, odagnao je svojom težinom već podnaslov ovog filma: „Niko ne zna šta je rat ako u njemu nema sina“. I pre same projekcije i uvodnog obraćanja autora filma Denisa Bojića, reditelja Darka Bajića i direktora RTRS-a Draška Milinovića, mogla se osetiti neka nevidljiva tmina koja je stezala srca okupljenih u svečanoj sali Kinoteke u Uzun-Mirkovoj. I onda je počelo nešto duže od sat vremena možda mojih najtežih trenutaka provedenih pred ekranom. Po završetku projekcije svi prisutni izašli su iz sale bez aplauza, bez reči, u grobnoj tišini.

Za napredne ”intelektualce”, ambasadore zapadnih zemalja, Žene u crnom, Sonju Biserko i Sonju Liht a naročito za vladajuću i prethodnovladajuću garnituru, kao za i urednike velikih beogradskih medija ova projekcija nije bila dovoljno interesantna.

Tokom građanskog rata 90-tih u BiH, osamnaest srpskih porodica izgubilo je po troje dece! Ratni vihor otrgao je pedesetčetiri deteta iz života tridesetšest roditelja i ostavio samo izbledele slike, loše snimke sa VHS-a, sećanja i neizdrživu tugu za svojom decom.

Sada, dvadeset godina kasnije RTRS uradio je dokumentarac o njima. Sa ovim nesnosnim bolom duše rve se i na javi i u snu još četiri roditelja, četiri div-junaka, četiri Starca Vujadina, četiri Stojanke – majke Knežopoljke.

Milevi Župić iz Mrkonjić grada 1995. prilikom okupacije ovog mesta, ustaški maljevi i kame izmrcvarili su tri sina – tri sokola: Stevana, Živka i Željka;

Mileva Lazarević iz sela pokraj Vlasenice ispratila je sinove Boru, ubijenog na međi svoje šume i Sava i Stanka ubijene iz zasede istog dana;

Mileva Lazarević iz sela pokraj Vlasenice

Joka Milovanović iz sela pokraj Lopara izgubila je Tripuna i Miodraga istog dana, a Đoju pred sam kraj rata;

Joka Milovanović iz sela pokraj Lopara sa snimateljskom ekipom

Marinko Bjelica iz Trnova, za dva meseca 1992. izgubio je sinove Janka i Dragana, a dve godine kasnije i mezimicu Radmilu od 20 godina, koja nije mogla da izdrži a da ne ode u rat zbog svoje izgubljene braće, pa su je iz zaštićene zone pod kontorolom UN usmrtili meci Armije BiH na Igmanu 1994, zajedno sa preostalim saborcima iz komande Vojske RS.

Marinko Bjelica iz Trnova

U ovom filmu nema mržnje ni prema kome. Denisov film ”Djeca” je čist antiratni dokumentarni film koji predstavlja izuzetan doprinos kulturi sećanja našeg naroda. Obrise ovog filma mogli su da vide samo prolaznici u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu za dva dana izložbe fotografija sa snimanja filma. Na žalost, za širu javnost ovaj događaj se nije dogodio jer ga nije bilo u medijima. Za napredne ”intelektualce”, ambasadore zapadnih zemalja, Žene u crnom, Sonju Biserko i Sonju Liht a naročito za vladajuću i prethodnovladajuću garnituru, kao za i urednike velikih beogradskih medija ova projekcija nije bila dovoljno interesantna. Beslovesnost onih koji sebe nazivaju ”elitom” u Beogradu sramna je. Prećutkivanje filma ”Djeca” u velikim medijima govori da su Srbi zapravo porobljeni jadnicima obolelim od svoje sujete, snobizma i gaženja preko sudbina ljudi koji žive sada, a kamo li preko sudbina onih koji su izginuli u mladosti svojoj još pre dvadeset godina braneći svoje i ne želeći tuđe.

Kojom snagom duha žive svoju muku ovi roditelji preko dvadeset godina? Verujem da im pomaže Sveta majka Sofija, koja je gledala pogubljenje svoje dece Vere, Nade i Ljubavi od neznabožaca. Verujem da im srca krepe na stotine hiljada srpskih mučenika i novomučenika Jasenovačkih, Jadovinskih, Prebilovačkih, Glinskih, Kosovsko-metohijskih… Verujem da su još živi da bi posvedočili koliko je ratno bezumlje strašna kletva za ceo naš narod i sve narode.

Nadam se da ćemo se kao narod uskoro osvestiti i odati dužno poštovanje ovim živim i onim poginulim herojima iz našeg naroda pre svega sećajući se i pamteći ove tragedije, da nam se više nikad ne bi ponovile.

Radio-televiziji Republike Srpske odajem dužno poštovanje i zahvalnost za inicijativu da se snimi ovakav dokumentarac, jer su primer kako Javni servis treba da doprinosi kulturi sećanja jednog naroda. Samo da dođe trenutak da i u prestonici Srba ima ko da ih čuje, vidi i nešto od njih nauči za dobrobit čitavog naroda.

Jugoslav Kiprijanović

autor je direktor
Informativne službe
Srpskog pokreta Dveri

VIDEO TREJLER: „Djeca“, dokumentarni film

Premijera dokumentarnog filma Djeca / obraćanje – Denis Bojić

Fotogalerija:

Izvor: Dveri

Vezane vijesti:

Premijera dokumentarnog filma “Djeca“ – autora Denisa Bojića

Dokumentarni film „Djeca“ čeka premijeru | Jadovno 1941.

U Beogradu premijerno prikazan film „Djeca“ | Jadovno 1941.