Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Премијера без аплауза – О филму „Дјеца“ Дениса Бојића

Датум објаве: уторак, 1 децембра, 2015
Величина слова: A- A+

Баш некако у дане када се по ко зна који пут из западних центара моћи покушава са урушавањем институција и државности Републике Српске, овог пута покушајима Уставног суда БиХ да укине Дан Републике Српске и химну, у Београду је од великих медија потпуно (гле чуда!) прећутана премијера документарног филма „Дјеца“, аутора Дениса Бојића, новинара Радио-телевизије Републике Српске о онима који су своје животе уградили у Републику Српску и о њиховим родитељима.

Милева Жупић из Мркоњић града
Милева Жупић из Мркоњић града

 

Пише: Југослав Кипријановић

Лепршавост пријатне београдске вечери 12. новембра у Музеју Југословенске кинотеке, одагнао је својом тежином већ поднаслов овог филма: „Нико не зна шта је рат ако у њему нема сина“. И пре саме пројекције и уводног обраћања аутора филма Дениса Бојића, редитеља Дарка Бајића и директора РТРС-а Драшка Милиновића, могла се осетити нека невидљива тмина која је стезала срца окупљених у свечаној сали Кинотеке у Узун-Мирковој. И онда је почело нешто дуже од сат времена можда мојих најтежих тренутака проведених пред екраном. По завршетку пројекције сви присутни изашли су из сале без аплауза, без речи, у гробној тишини.

За напредне ”интелектуалце”, амбасадоре западних земаља, Жене у црном, Соњу Бисерко и Соњу Лихт а нарочито за владајућу и претходновладајућу гарнитуру, као за и уреднике великих београдских медија ова пројекција није била довољно интересантна.

Током грађанског рата 90-тих у БиХ, осамнаест српских породица изгубило је по троје деце! Ратни вихор отргао је педесетчетири детета из живота тридесетшест родитеља и оставио само избледеле слике, лоше снимке са VHS-а, сећања и неиздрживу тугу за својом децом.

Сада, двадесет година касније РТРС урадио је документарац о њима. Са овим несносним болом душе рве се и на јави и у сну још четири родитеља, четири див-јунака, четири Старца Вујадина, четири Стојанке – мајке Кнежопољке.

Милеви Жупић из Мркоњић града 1995. приликом окупације овог места, усташки маљеви и каме измрцварили су три сина – три сокола: Стевана, Живка и Жељка;

Фотографије са снимања документарног филма Дјеца

Милева Лазаревић из села покрај Власенице испратила је синове Бору, убијеног на међи своје шуме и Сава и Станка убијене из заседе истог дана;

Фотографије са снимања документарног филма Дјеца

Милева Лазаревић из села покрај Власенице

Милева Лазаревић из села покрај Власенице

Јока Миловановић из села покрај Лопара изгубила је Трипуна и Миодрага истог дана, а Ђоју пред сам крај рата;

Фотографије са снимања документарног филма Дјеца

Јока Миловановић из села покрај Лопара са сниматељском екипом

Јока Миловановић из села покрај Лопара са сниматељском екипом

Маринко Бјелица из Трнова, за два месеца 1992. изгубио је синове Јанка и Драгана, а две године касније и мезимицу Радмилу од 20 година, која није могла да издржи а да не оде у рат због своје изгубљене браће, па су је из заштићене зоне под конторолом УН усмртили меци Армије БиХ на Игману 1994, заједно са преосталим саборцима из команде Војске РС.

Маринко Бјелица из Трнова

Маринко Бјелица из Трнова

Маринко Бјелица из Трнова

У овом филму нема мржње ни према коме. Денисов филм ”Дјеца” је чист антиратни документарни филм који представља изузетан допринос култури сећања нашег народа. Обрисе овог филма могли су да виде само пролазници у Кнез Михаиловој улици у Београду за два дана изложбе фотографија са снимања филма. На жалост, за ширу јавност овај догађај се није догодио јер га није било у медијима. За напредне ”интелектуалце”, амбасадоре западних земаља, Жене у црном, Соњу Бисерко и Соњу Лихт а нарочито за владајућу и претходновладајућу гарнитуру, као за и уреднике великих београдских медија ова пројекција није била довољно интересантна. Бесловесност оних који себе називају ”елитом” у Београду срамна је. Прећуткивање филма ”Дјеца” у великим медијима говори да су Срби заправо поробљени јадницима оболелим од своје сујете, снобизма и гажења преко судбина људи који живе сада, а камо ли преко судбина оних који су изгинули у младости својој још пре двадесет година бранећи своје и не желећи туђе.

   Изложба фотографија у порти Храма Христа Спаситеља у Бањалуци
Изложба фотографија у порти Храма Христа Спаситеља у Бањалуци

Којом снагом духа живе своју муку ови родитељи преко двадесет година? Верујем да им помаже Света мајка Софија, која је гледала погубљење своје деце Вере, Наде и Љубави од незнабожаца. Верујем да им срца крепе на стотине хиљада српских мученика и новомученика Јасеновачких, Јадовинских, Пребиловачких, Глинских, Косовско-метохијских… Верујем да су још живи да би посведочили колико је ратно безумље страшна клетва за цео наш народ и све народе.

Надам се да ћемо се као народ ускоро освестити и одати дужно поштовање овим живим и оним погинулим херојима из нашег народа пре свега сећајући се и памтећи ове трагедије, да нам се више никад не би поновиле.

Радио-телевизији Републике Српске одајем дужно поштовање и захвалност за иницијативу да се сними овакав документарац, јер су пример како Јавни сервис треба да доприноси култури сећања једног народа. Само да дође тренутак да и у престоници Срба има ко да их чује, види и нешто од њих научи за добробит читавог народа.

Југослав Кипријановић

аутор је директор
Информативне службе
Српског покрета Двери

 

ВИДЕО ТРЕЈЛЕР: „Дјеца“, документарни филм

Премијера документарног филма Дјеца / обраћање – Денис Бојић

Фотогалерија:

Извор: Двери

Везане вијести:

Премијера документарног филма “Дјеца“ – аутора Дениса Бојића

Документарни филм „Дјеца“ чека премијеру | Јадовно 1941.

У Београду премијерно приказан филм „Дјеца“ | Јадовно 1941.


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top