arrow up

Подијелите вијест:

ЈОВАНКА СИМИЋ: Век чекања да се српским херојима одужи дуг

Нације које немају „црно на бело“ пописане своје жртве имају муку да другима докажу да су жртве уопште и имали. На свим ратиштима 20. века наши су преци херојски положили свој живот за добробит потомака.

На нама је било да, с пуно пијетета, све њихове жртве саберемо, поименце и бројчано, и похранимо у архиве и неизбрисиве претинце колективног српског сећања.

Ни столеће доцније тај дуг нисмо у потпуности одужили. Ни према нашим ратницима, а нарочито према цивилима. Тим пре што је Србија била једина земља која је у Великом рату имала готово троструко више пострадалих цивила него војника. Српски народ је изгубио 900 000 жена, деце и стараца.

Њихове кости и душе, без опела и надгробног обележја, развејани су по беспућима логора на простору некадашње Аустроугарске, Немачке, Бугарске и Турске. Они су и данас махом статистички подаци, људи без имена и презимена, датума и места рођења.

Цео век чекају да им ми, њихови нараштаји, вратимо идентитет. Нисмо то урадили одмах по окончању рата и оснивању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, да се хрватски и словеначки представници не наљуте на краља Александра и на немилу им заједничку државу. У Брозово време дуг је било још теже одужити јер Велики рат није имао прођу ни у уџбеницима историје.

Тек од пре неколико деценија поједини предузимљиви историчари трагају за потпуном истином о сразмерама трагедије српских цивила у Великом рату. Павле С. Станојевић је књигом „Столеће заборава“ (издање Архива Војводине) скинуо копрену са 3 000 српских интернираца, деце, жена и стараца уморених глађу у логору у Араду. Њихови потомци данас знају ког дана у години треба да им запале свећу.

Барем десетоструко више безимених српских страдалника и даље чека да и њима вратимо име и достојанство.

Да им се напокон одужимо.

Извор: Политика

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​