Jovan Pejin: Jasenovac u srpskoj istoriji

Dvanaesti učesnik našeg virtualnog okruglog stola „Srpska kultura sećanja i Jasenovac – izazovi i odgovori“ bio je istoričar i arhivista Jovan Pejin. Serijal priprema Vladimir Dimitrijević.

Umesto uvoda

S obzirom na činjenicu da se tema sistema jasenovačkih logora i broja žrtava u njima ne tiče samo pojedinih Srba, nego celine našeg naroda, i da je prilikom obrade iste, veoma važno imati u vidu dijalošku prirodu potrage za istinom, naš i vaš sajt se, sa dva pitanja (1. Kakvo je mesto Jasenovca u našem istorijskom pamćenju? 2. Šta mislite o najnovijim polemikama oko broja žrtava u jasenovačkom sistemu logora?) obratio nizu intelektualaca sa molbom da na njih odgovore.

Ponavljamo: „Stanje stvari“ neće ulaziti u lične polemike i nadgornjavanja, nego će visoko držati zastavu načelnosti i svesrpskog interesa, podsećajući na osnovnu činjenicu: Velikomučenički Jasenovac ne treba da nas razdvaja, nego da nas, u Hristu i Nebeskoj Srbiji, spaja.

Jovan Pejin: Jasenovac u srpskoj istoriji

Srbi kao narod imaju Kosovski zavet Svetog kneza Lazara, koji ih je zavetovao Bogorodici da brane državu, da se obnove i umnože. Zavet Svetog kneza ušao je u svest naroda kao legenda traje i trajaće.

Jasenovac, sistem logora, a ne bojno polje, nema zavet ali je ušao u svest srpskog naroda kao legenda i zato zaslužuje poseban komentar i analizu. Ostavio je teške posledice u svesti prekodrinskih Srba, ali i u Srbiji, makar da je bio skrivan od javnosti domaće i strane, i to skrivan od strane kroatokomunističkog režima. Danas Srba ima manje za oko tri miliona, a uzrok je genocid Hrvata kao naroda predvođenih Crkvom u Hrvata u njihovoj ratnoj državi NDH nastale kao izraz njihove „povijesne težnje“.

Skriva se i dalje istina sa činjenicama da je izvršen genocid nad Srbima i da je sistem logora Jasenovac bio izgrađen i namenjen rečenoj nameri. Cinično se tvrdi da su u logoru, namenjenom uništavanju Srba, stradali komunisti antifašisti Hrvati, muslimani, Jevreji, Romi, Cigani i Srbi. Istina se krije i rečju „antifašista“, a ubijeno je oko 700 000 ljudi, žena i dece, prema nemačkim izvorima. Nameće se pitanje da li su Srbi po rođenju antifašisti (zajedno sa ženama i decom!) ili reč „antifašista“ služi kao poštapalica u skrivanju zločina koje je trajalo sedam decenija.

Skrivanje zločina bio je deo programa „bratstva-jedinstva“ svih naroda i narodnosti jedinstvene KPJ/SKJ a osnova je u kukumavačkoj halucinaciji kroatokomunista bliskih frankovcima o slavnoj hrvatskoj prošlosti koja je oduzela pamet Hrvata revolucionara počev od genseka KP Hrvatske Andrije Hebranga, njegovog naslednika od 1944. godine Vladimira Bakarića, Iva Krajačića Steve koji je zauzeo stav da svaki pomen zločina Hrvata nad Srbima predstavlja uvredu za hrvatski narod, do genseka KP Jugoslavije Josipa Broza Tita i poslušnih anacionalnih srpskih komunista koji su prihvatili nacionalni program Partije bez rezerve, onako kako je sročen na Drezdenskom kongresu novembra 1928. godine.

Zbog prikrivanja zločina nad srpskim narodom u 20. veku centralno mesto dešavanja, Jasenovac je ostao po strani.

Zločin koji se desio u NDH 1941-1945, nad Srbima, čija je „najsjajnija zvezda“ Jasenovac, prikrivan je zločinima Vermahta u Kragujevcu, Kraljevu, Mačvi 1941, zatim honveda i nemzetera u Čurugu, Mošorinu, Šajkaškoj i Novom Sadu 1942, a zatim streljanjima na Bubnju kod Niša i Čačalici kod Požarevca, a posebno incidentnim zločinima odmazde četnika nad komunistima po Srbiji, Crnoj Gori, dok u Bosni i Hercegovini i Dalmaciji nad ustašama i komunistima.

Danas, sedam decenija od završetka Drugog svetskog rata, Jasenovac je mutno sećanje u svesti srpskog naroda, a Kameni cvet na mestu uništenog logora je simbol antifašizma Hrvatske a ne zločina nad Srbima, Jevrejima i Ciganima. Zločin u Jasenovcu, sistemu logora za Srbe, koji je paradigma genocida izvršenog nad srpskim narodom je i dalje prikriven i nije prodro dovoljno u svest domaćoj i svetskoj javnosti kao Aušvic.

Srbi su izgubili vreme da utvrde činjenice o pretrpljenom genocidu od Hrvata kao naroda i tek početkom 21. veka počeli da istražuju pitanje Jasenovca i zločina u NDH na okupiranim srpskim teritorijama. Pokretač-provokator ovog procesa je prvi predsednik obnovljene kroatonacističke Republike Hrvatske general Franjo Tuđman, lažov i plagijator, istoričar negator srbocida i holokausta u NDH.

Od velike pomoći u pokretanju pitanju Jasenovca i srbocida je i Crkva u Hrvata koja je pokušala da turobnog svetog Krampusa, nadbiskupa genocida dr Alojzija Stepinca proglasi za sveca i ovim aktom legalizuje zločin u NDH nad Srbima a posebno u Jasenovcu, jedinom logoru smrti izvan Trećeg rajha o kojem neprosvećen i primitivan narod u Hrvatskoj peva pesmu „Jasenovac i Gradiška stara“ uz pomen „Maksovih mesara“, heroja klanja ljudi.

Jasenovac u srpskoj istoriji je još uvek neotkriven; da bi se otkrio i utvrdio njegov smisao, treba negovati Kosovsku zavetnu misao obnove države i naroda pomoću čijeg duhovnog smisla ćemo utvrditi razmere srbocida.

Vladimir Dimitrijević

Pročitajte još

• Nikola N. Živković: Ugledajmo se na druge narode kad pamtimo svoja stradanja
• Milomir Stepić: Jasenovac i srpska strateška kultura
• Milo Lompar: Šta stoji iza pokušaja relativizacije Jasenovca
• Stefan Karganović: Od nas zavisi da li će Jasenovac postati „četnička izmišljotina“ ili će ostati zavetni hram
• Dragiša Bojović: Jasenovački prilozi za srpsku istoriju bola
• Dragan Hamović: Jasenovac i ja
• Milan Ružić: Koliko je Srba trebalo da ubiju u Jasenovcu da bi se smatrali ubicama
• Vladimir Umeljić: Razlika u kulturi sećanja u Srba i Jevreja
• Srđan Volarević: O samozaboravu i 700 hiljada umučenih
• Protojerej-stavrofor Stojiljko Kajević: Samo žrtve mogu da oproste zlo ustaša
• Dejan Mirović: Na šta nas podseća Jasenovac

Izvor: STANjE STVARI