Јован Пејин: Јасеновац у српској историји

Дванаести учесник нашег виртуалног округлог стола „Српска култура сећања и Јасеновац – изазови и одговори“ био је историчар и архивиста Јован Пејин. Серијал припрема Владимир Димитријевић.

Уместо увода

С обзиром на чињеницу да се тема система јасеновачких логора и броја жртава у њима не тиче само појединих Срба, него целине нашег народа, и да је приликом обраде исте, веома важно имати у виду дијалошку природу потраге за истином, наш и ваш сајт се, са два питања (1. Какво је место Јасеновца у нашем историјском памћењу? 2. Шта мислите о најновијим полемикама око броја жртава у јасеновачком систему логора?) обратио низу интелектуалаца са молбом да на њих одговоре.

Понављамо: „Стање ствари“ неће улазити у личне полемике и надгорњавања, него ће високо држати заставу начелности и свесрпског интереса, подсећајући на основну чињеницу: Великомученички Јасеновац не треба да нас раздваја, него да нас, у Христу и Небеској Србији, спаја.

Јован Пејин: Јасеновац у српској историји

Срби као народ имају Косовски завет Светог кнеза Лазара, који их је заветовао Богородици да бране државу, да се обнове и умноже. Завет Светог кнеза ушао је у свест народа као легенда траје и трајаће.

Јасеновац, систем логора, а не бојно поље, нема завет али је ушао у свест српског народа као легенда и зато заслужује посебан коментар и анализу. Оставио је тешке последице у свести прекодринских Срба, али и у Србији, макар да је био скриван од јавности домаће и стране, и то скриван од стране кроатокомунистичког режима. Данас Срба има мање за око три милиона, а узрок је геноцид Хрвата као народа предвођених Црквом у Хрвата у њиховој ратној држави НДХ настале као израз њихове „повијесне тежње“.

Скрива се и даље истина са чињеницама да је извршен геноцид над Србима и да је систем логора Јасеновац био изграђен и намењен реченој намери. Цинично се тврди да су у логору, намењеном уништавању Срба, страдали комунисти антифашисти Хрвати, муслимани, Јевреји, Роми, Цигани и Срби. Истина се крије и речју „антифашиста“, а убијено је око 700 000 људи, жена и деце, према немачким изворима. Намеће се питање да ли су Срби по рођењу антифашисти (заједно са женама и децом!) или реч „антифашиста“ служи као поштапалица у скривању злочина које је трајало седам деценија.

Скривање злочина био је део програма „братства-јединства“ свих народа и народности јединствене КПЈ/СКЈ а основа је у кукумавачкој халуцинацији кроатокомуниста блиских франковцима о славној хрватској прошлости која је одузела памет Хрвата револуционара почев од генсека КП Хрватске Андрије Хебранга, његовог наследника од 1944. године Владимира Бакарића, Ива Крајачића Стеве који је заузео став да сваки помен злочина Хрвата над Србима представља увреду за хрватски народ, до генсека КП Југославије Јосипа Броза Тита и послушних анационалних српских комуниста који су прихватили национални програм Партије без резерве, онако како је срочен на Дрезденском конгресу новембра 1928. године.

Због прикривања злочина над српским народом у 20. веку централно место дешавања, Јасеновац је остао по страни.

Злочин који се десио у НДХ 1941-1945, над Србима, чија је „најсјајнија звезда“ Јасеновац, прикриван је злочинима Вермахта у Крагујевцу, Краљеву, Мачви 1941, затим хонведа и немзетера у Чуругу, Мошорину, Шајкашкој и Новом Саду 1942, а затим стрељањима на Бубњу код Ниша и Чачалици код Пожаревца, а посебно инцидентним злочинима одмазде четника над комунистима по Србији, Црној Гори, док у Босни и Херцеговини и Далмацији над усташама и комунистима.

Данас, седам деценија од завршетка Другог светског рата, Јасеновац је мутно сећање у свести српског народа, а Камени цвет на месту уништеног логора је симбол антифашизма Хрватске а не злочина над Србима, Јеврејима и Циганима. Злочин у Јасеновцу, систему логора за Србе, који је парадигма геноцида извршеног над српским народом је и даље прикривен и није продро довољно у свест домаћој и светској јавности као Аушвиц.

Срби су изгубили време да утврде чињенице о претрпљеном геноциду од Хрвата као народа и тек почетком 21. века почели да истражују питање Јасеновца и злочина у НДХ на окупираним српским територијама. Покретач-провокатор овог процеса је први председник обновљене кроатонацистичке Републике Хрватске генерал Фрањо Туђман, лажов и плагијатор, историчар негатор србоцида и холокауста у НДХ.

Од велике помоћи у покретању питању Јасеновца и србоцида је и Црква у Хрвата која је покушала да туробног светог Крампуса, надбискупа геноцида др Алојзија Степинца прогласи за свеца и овим актом легализује злочин у НДХ над Србима а посебно у Јасеновцу, једином логору смрти изван Трећег rајха о којем непросвећен и примитиван народ у Хрватској пева песму „Јасеновац и Градишка стара“ уз помен „Максових месара“, хероја клања људи.

Јасеновац у српској историји је још увек неоткривен; да би се открио и утврдио његов смисао, треба неговати Косовску заветну мисао обнове државе и народа помоћу чијег духовног смисла ћемо утврдити размере србоцида.

Владимир Димитријевић

Прочитајте још

• Никола Н. Живковић: Угледајмо се на друге народе кад памтимо своја страдања
• Миломир Степић: Јасеновац и српска стратешка култура
• Мило Ломпар: Шта стоји иза покушаја релативизације Јасеновца
• Стефан Каргановић: Од нас зависи да ли ће Јасеновац постати „четничка измишљотина“ или ће остати заветни храм
• Драгиша Бојовић: Јасеновачки прилози за српску историју бола
• Драган Хамовић: Јасеновац и ја
• Милан Ружић: Колико је Срба требало да убију у Јасеновцу да би се сматрали убицама
• Владимир Умељић: Разлика у култури сећања у Срба и Јевреја
• Срђан Воларевић: О самозабораву и 700 хиљада умучених
• Протојереј-ставрофор Стојиљко Кајевић: Само жртве могу да опросте зло усташа
• Дејан Мировић: На шта нас подсећа Јасеновац

Извор: СТАЊЕ СТВАРИ