fbpx
Pretraga
Close this search box.
Ж | Ž

Podijelite vijest:

Jovan Mirić: Primeri ponižavanja Srba u NDH

Starčević je podelio sve ljude u tri kategorije. Ispod njih postavio je životinje, a ispod životinja Srbe. Hrvatske ustaše su to usvojile, iako nisu uspevali da se dosledno drže postavke da su Srbi ispod životinja
Rimokatolički sveštenik u obredu pokatoličavanja pravoslavnih Srba u selu Mikleušu kod Kutine 1941. (Izvor: Muzej revolucije)

Ante Starčević, „otac domovine“ Hrvata, podelio je sve ljude u tri kategorije. Ispod najdonje kategorije postavio je životinje, a ispod životinja Srbe.

Hrvatske ustaše su usvojile Starčevićevu rasističku doktrinu, iako nisu uspevali da se dosledno drže njegove postavke da su Srbi ispod životinja. Potreba da se Srbi i pored ubijanja dodatno ponižavaju bila je tolika da bi se moglo reći da gotovo nijedan susret između aktivista NDH i Srba nije mogao proći bez ponižavanja ili izrugivanja.

Ovde donosimo mali deo toga.

***

Mili Kneževiću i Tomi Galoviću, iz okoline Udbine, u Lici, ustaše su u junu 1941. godine stavili uzde i zvona oko vrata i terali ih da pasu travu. Sredinom juna iste godine iste ustaše su u udbinskom selu Visuću uhvatile šestoricu Srba, terali ih da pasu travu, a zatim ih odveli na lokalitet Metla, gde su ih pobili. Porodicama pobijenih nisu dozvolili da ih sahrane na seoskom groblju, već su morali biti sahranjeni na mestu gde su pali.

Kotar Korenica i kotar Udbina u NOR-u i socijalističkoj izgradnji, str. 263

***

Slavko Kokoruš, gostioničar iz Visokog, izneo je u svom svedočenju po prispeću u Srbiju 1942. godine slučaj Dušana Cvijetića iz sela Kalotića. U septembru prethodne godine ustaše su došle kod Dušana, izvršile pretres njegove kuće usput ga tukući. Zatim su ga terali da ih na sebi nosi najpre u selo Maurovići a zatim u selo Radovlje. Kokoruš zna da su Dušana Cvijetića jahali do ta dva sela, ali ne zna šta je posle bilo sa njim.

Arhiv Srbije, G-2, f-8, r. 12/1942

***

Stevu Bobića iz Kosinja, stolara starog 34 godine, ustaše su avgusta 1941. godine uhvatili i odveli u Ličko Lešće. Pre nego što su ga bacili u jamu „Kod Macole“ odveli su ga u jednu kuću u kojoj je bila svadba. Tu su po golom Stevi plesali svatovi i mlada.

Dane Lastavica, Genocid nad srpskim narodom sreza Perušić, str. 421

***

Krajem juna meseca 1941. godine u Hercegovini ustaše otpočinju sa masovnim mučenjima i ubijanjima. U selu Kortezi kod Ljubinja „Jovanu Miljkoviću su, na primer, odsekli polni ud i stavili ga u usta njegovom ocu Ristu i obrnuto“.

Savo Skoko, Pokolji hercegovačkih Srba ’41

***

Sveštenici Srpske Pravoslavne Crkve ponižavani su na različite načine. Njihove brade bile su naročito izazovne – za čupanje i spaljivanje. Dr Ljubomir Durković izvestio je Sinod o svešteniku Jovanu Dučiću, koji je uhapšen i strpan u voz. U vagon ulaze ustaše: „Ovamo, bradonja, ti si naš!“ Pred vagonom su ga čupali za bradu, pljuvali u lice i psovali mu „popovsku majku“.

Arhiv Srbije, G-2, f-7, r.73/43

***

Osim toga, u logoru Caprag, kod Siska, gde je veliki broj sveštenika doveden da provede neko vreme pre nego što se otpremi u Srbiju, jedan od načina ponižavanja sastojao se u teranju na rad čak i onih najstarijih. Jedan od izveštaja o tome ostavio je prota D. Kecmanović 15. decembra 1941. godine. „Nas oko 40 sveštenika starijih dobilo je uvjerenje od ljekara da nijesmo za fizički rad sposobni radi starosti i slabosti. Ipak su nas jednoga dana uputili da prenosimo kamenje sa jedne njive, pa do željezničke pruge. Neki su sveštenici bili stari preko 80 godina, i jedva su se sa štapom u ruci kretali, ali su morali ići na posao. Ljekar i satnik, kapetan Seseglija, komandant logora, bivši oficir kraljeve garde, sjedili su za ovo vrijeme blizu nas, promatrali nas, smijali se i zabavljali.“

Arhiv Srbije, G-2, f-4, r. 20/1941.

***

Pero Klipa iz Plaškog uhapšen je 28. maja 1941. godine i odveden u Frankopansku kulu u Ogulinu a potom u logor „Danica“ kod Koprivnice, odakle je na intervenciju Italijana pušten. O boravku sa grupom Srba u Ogulinu, gde su ih tukli kako su koga dohvatili, Pero kaže: „Posebno su se okomili na pravoslavne sveštenike. Njih su tjerali da iznose kible iz soba u koje zatvorenici vrše nuždu. Zatim su im naredili da ih proliju (prospu) u hodniku, pa su ih tjerali da skinu svoje mantije i da brišu izmetom uprljani pod. Poslije toga morali su prati mantije i ponovo brisati hodnik. To se ponavljalo više puta.“

Petar Zinaić, Genocid na Kordunu i okolici, str. 506

***

Predmet ponižavanja bile su i crkve. Buhovac Nikola i Mile, Mudrenović Risto i Branko, iz Mrkonjićgrada, izvestili su Komesarijat za izbeglice i preseljenije da su ustaše u srpskoj crkvi u tome gradu vršili nuždu, a posle je zapalili.

Arhiv Srbije, G-2, f-4, r. 183/1941.

***

U oktobru 1941. godine Nevesinjci su otkopali 137 leševa Srba pobijenih krajem juna i pokopanih u Vojnom logoru. Videlo se da su bili divljački mučeni i unakaženi. Sveštenik Bogdan Đogović je nađen sa dugačkim ekserom ukucanim u glavu, sa iskopanim očima, odsečenim nosem i ušima, povađeni su mu zlatni zubi, brada počupana i ugurana u usta. Na grudi mu je prikovana konjska potkovica.

Savo Skoko, Pokolji hercegovačkih Srba ’41

***

„Na dan 2. avgusta 1941. godine došlo je oko 1.500 hrvatskih vojnika, ustaša, žandarma i financa i blokirali su selo [Prebilovce] i šumu-brdo u kojoj se nalazio zbeg… Ostalo roblje skupili su kod osnovne škole nasred sela Prebilovci. Tada su naredili da se Nikola Šarić, čovek od oko 57 godina, svuče go, dovedeno je 20 djevojaka i naređeno im da oko Šarića igraju gole. Tada su Šarića natjerali da pjeva. On je zapjevao pjesmu ,Jadni Srbi šta ste dočekaliʻ. Čim je prestao, njemu se zaleteo jedan ustaša i upitao ga: ,Stari, što ne pjevaš Serdar Jolaʻ, i odmah ga na mestu ubio kundakom u glavu.“

Lazar Trklja, Otkopana istina, str. 195/196

***

Dana 25. aprila 1941. godine ustaše su uhvatili Dmitra i Pavla Manojlovića iz Kosjerskog Sela (Kordun). „Dmitru su ustaše vezali opeku za jajca i natjerivali da skače sa stola, prisiljavali ga da pojede kilogram soli..“

Petar Zinaić, Genocid na Kordunu i okolici, str. 234

***

Ljubinko Grajić, izbeglica iz Mrkonjićgrada, svedočio je u Komesarijatu za izbeglice i preseljenike o svireposti ustaša. Nikoli Ćućuzu – izneo je Grajić – „najprije su zapalili kuću. Njega su zatvorili, pa su mu prvi dan odsekli uši, drugi dan odsekli nos, a treći dan pre nego što su mu izvadili oči umro je u najtežim mukama“.

Arhiv Srbije, G-2, f-4, r. 192/1942.

Izvor: STANjE STVARI

Podijelite vijest:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani bez upozorenja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pratite nas na društvenim mrežama: