Jovan Mirić: O spaljivanju živih srpskih žrtava u NDH

Snaha Tome Kunića rodila je dvojke jedan sat pre nego što su i živi i mrtvi Kunići izgoreli u kući. To dvoje dece, Stana i Toma, živeli samo jedan sat, dobili su imena 1964. godine, prilikom popisa žrtava Jugoslavije

Ustaški zločin u Glini (Izvor: Muzej žrtava genocida)

U knjizi Jasenovac. Aušvic Balkana izraelski istoričar Gideon Grajf pobrojao je 57 različitih načina mučenja i ubijanja jasenovačkih logoraša. Samo ih je pobrojao i klasifikovao u kategorije, ni za jedan nije naveo primer ili neki detaljniji opis. Ti načini zaista mnogo govore o prirodi genocidne politike koja je sprovođena, ali su još rečitiji primeri za svaki od tih 57 načina.

Pored masovnog spaljivanja žrtava u pećima (broj 19) Grajf, pod brojem 18, navodi „Spaljivanje žive žrtve (polivanje benzinom)“.

Pedeset i sedam načina na koji su ustaše ubijale Srbe, prema knjizi Gideona Grajfa Jasenovac – Aušvic Balkana

Kad zađemo izvan Jasenovca, širom Nezavisne Države Hrvatske nalazimo na mnogim mestima spaljivanje usmrćenih ljudi, muškaraca, žena, dece. Ali u knjigama i dokumentima nalazimo mnoštvo primera spaljivanja živih ljudi. Tako, recimo, u zborniku dokumenata Zločini genocida nad Srbima u Srebrenici u Drugom svjetskom ratu možemo pročitati sledeće: ustaše Crne legije su u selu Gazivode nekoliko staraca i starica bacili žive u zapaljenu kuću februara 1942. godine (str. 103); živi spaljeni u kući u selu Osa (104); u Igrištu u kući Trifuna Mitra živo spaljeno 25 ljudi (105); živi su spaljivani nepokretni bolesnici (109), kao i mnogi nedoklani.

Ipak, bliži uvid u prirodu NDH možemo dobiti tek kada iznesemo nešto detaljniji opis spaljivanja živih ljudi. Stoga ćemo ovde izneti nekoliko takvih opisa, ljudi koji su živi izgoreli.

***

U knjizi Kotar Korenica i kotar Udbina u NOR-u i socijalističkoj izgradnji, (jednom od brojnih zbornika te vrste) na strani 1058 na spisku „žrtava fašističkog terora i rata“ u selu Kalebovac kod Korenice nalazimo šestoro dece Samojla Funduka. Uz svako dete čitamo isti tekst: „ubile ga/je ustaše u Kalebovcu i spalile u kući 17. 3. 1945.“ Međutim, u toj knjizi je sakriveno da su deca spaljena živa, zajedno sa još nekoliko osoba iz sela. Pisci zbornika bili su nekome servilni. Istina se ipak doznala. Milka Vukadinović iskočila je toga dana u Kalebovcu kroz prozor zapaljene kuće pravo u pilo stajskog đubreta, u kojem je ostala skrivena sve dok ustaše nisu otišli. Izgubila je moć govora sve do kraja pedesetih godina, kad je rodila dete. I progovorila.

***

U selu Jošan kod Udbine ustaše su u dva navrata, 18. i 19. septembra 1942. godine, ubili ukupno 338 civila. Nekoliko devojaka i njihovih majki ustaše su povezali žicom oko stogova sena, silovali ih, pa seno zapalili.

(Đuro Zatezalo, Radio sam svoj seljački i kovački posao,  str. 356)

***

Na Vidovdan 1942. godine kupreške ustaše su u selu Blagaj privezale jednog za drugog starog Vukana Kovačića za slepog Peru Kovačića, pričvrstili ih za gomilu drva i sa drvima spalili.

(Milan Bulajić, Ustaški zločini genocida, 4, str. 742)

***

Početkom juna 1942. godine ženu i petoro dece Todora Livade iz Gornjeg Primišlja ustaše su uhvatili u bežanju. Najmlađe dete imalo je tri godine. Decu su poubijali pred majkom, a nju su udarili pijukom u glavu. Onesvešćena, pala je na hrpu svoje mrtve dece. Ustaše su zatim donele slamu i zapalile je na majci i deci. Majka se trgla kad joj je odeća počela da gori, zgrabila je najmlađe dete u naručje i počela da beži. Nedaleko odatle ponovo je pala sa opeklim detetom, koje je posle tri dana umrlo.

(Petar Zinaić, Genocid na Kordunu i okolici, str. 119)

***

Hvatajući ljude u selu Šušnjaru na Baniji, ustaše su pokupili i 25 dece. Toj deci vezali su žicom ruke na leđima a zatim ih doveli na ulaz u senik. Deci su noge bile u seniku a tela napolju. Senik je potom zapaljen, tako da su deci izgorele noge do kolena. Napola izgorelu decu su najzad pobacali na cestu, gde su umrla u mukama.

(Svedočenje Mirjane Popović u: Đuro Zatezalo, Jadovno – Kompleks ustaških logora 1941, str. 306)

***

Paripović Vladimir je imao 22 godine kad su ga uhvatili kosinjske ustaše početkom avgusta 1941. godine na brdu Goljak. Vladimira su svezali za stog sena i seno zapalili. Vladimir je tako izgoreo.

(Dane Lastavica, Genocid nad srpskim narodom sreza Perušić (Lika),  str. 252)

***

U selu Kusonje kod Pakraca ustaše su 13. avgusta 1942. godine spalile 473 Srbina iz toga sela, iz Dragovića i Čaklovca. U crkvu nije moglo da stane više ljudi, pa su preostalih 250 pohvatanih poklali i bacili u dva bunara. Kusonje nije jedino selu u čijoj crkvi su ljudi umirali u plamenu.

***

Porodica Kunić iz sela Glinica na Kordunu skoro sva je pobijena 19. avgusta 1941. godine. Neki članovi porodice ubijeni su pa spaljeni u kući, drugi su spaljeni živi. Snaha Tome Kunića rodila je dvojke jedan sat pre nego što su i živi i mrtvi Kunići izgoreli u kući. To dvoje dece, Stana i Toma, živeli samo jedan sat, dobili su imena 1964. godine, prilikom popisa žrtava Jugoslavije.

(Petar Zinaić, Genocid na Kordunu i okolici, str. 83)

Izvor: STANjE STVARI

Vezane vijesti: