Језиви злочини хрватских бораца: „Зверски су нас тукли и силовали, мушкарцима палили браду“

Дамир Боршић (61), бивши управник војног затвора Кулине у Шибенику и Мирослав Периша (53), некадашњи чувар у истом затвору, осуђени су у понедељак неправомоћно на сплитском Жупанијском суду на по две године затвора због ратног злочина против цивилног становништва.

Колико тек вреди нечији живот у Хрватској?

Председница Судског већа Ивона Рупић прочитала је пресуду иако објави нису били назочни окривљени, а из пресуде је јасно да је Боршић осуђен и по заповедној одговорности, али и зато јер је сам учествовао у злостављању четворо цивила.

Периша је, пак, осуђен као чувар, односно тадашњи припадник 2. чете 72. батаљона Војне полиције који је активно учествовао у бруталном и нечовечном злостављању.

Палили му браду

Ова злостављања су се догађала од 21. маја до 17. јула 1993. године, а два мушкарца и две жене истог имена и презимена који су били заробљени, злостављани су на разне начине. Тако су их тукли рукама, ногама, гуменим палицама и разним другим средствима. Једног од мушкараца тјерали су да се скида го и сагиње, упаљачем су му палили браду јер није имао чиме да се брије, поливали су их хладном водом, присиљавали на међусобни орални секс, а једну од заробљених жена разне су особе силовале десетак дана.

Судско веће је прихватило исказе два преживела сведока као веродостојне, а једно од њих је било сведочење жене која сад живи у САД-у, а која је, између осталог, казала:

– Чувала сам благо на ливади када је дошла хрватска војска с црним тракама око главе. Рекли су нам да не бежимо, иначе ће нас убити. Душану Ј. избијени су зуби. Одвели су нас у ћелију у Кулине величине два са три метра. Били су ту Душан и друга Марија К. Прву ноћ нас нису дирали, другу ноћ су нас тукли и претили да ће нас заклати. Долазили су Периша и Дулиша, први је био мањи, с црном косом, а други с плавом. Улазили су у ћелију, гасили светло. Периша ме тукао палицом, стављао пиштољ у уста и нож под врат. Ноћу су долазили по мене у ћелију и водили ме у собу преко пута. Угасили би светло, скинули ме голу. Ћутали су и силовали ме на поду или на столици. Морала сам лизати нечији полни орган. Ако не бих то урадила, пребили би ме. Када сам то радила, попрскали би ми очи да ништа не видим. Сећам се да је то једном тражио један дебели мушкарац. Силовали су ме десетак пута. Када би ме одводили ја бих скричала. Нисам могла да плачем, јер нисам имала суза, али сви у затвору су могли да ме чују – потресно је путем видеолинка сведочила преживела затвореница.

Жалба тужиоца

–  Оштећени су децидирано описали све страхоте које су им се догодиле, а њима у том затвору као цивилима уопште није било место. Иако је за ово казнено дело минимална казна пет година, Судско је веће у обзир узело многе олакшавајуће околности и ублажило санкцију. То су пре свега велики проток времена, чињеница да су обојица окривљених породични људи који никад нису кршили закон те да се ово мора гледати кроз призму сукоба две тада зараћене стране – образложила је судиа Рупић.

Државно тужилаштво је најавило жалбу.

(Слободна Далмација)

Извор: Вести онлине