Јелић: У логору у Доњој Махали тукао ме полицајац звани Ракијица

Јелић је посвједочио да је Ракијица /оптужени Мато Живковић/ мучио људе, те да су, осим њега, посебно окрутни према заробљеним Србима били Пера звани Коњ и војни полицајци чији су надимци били Дама, Кеми и Мата.

„Ракијица ме тјерао да клекнем и палицом ме тукао по тестисима и плексусу. Тијело ми је било црно и пуно рана од удараца, кожа ми се гулила, а крв текла и из ушију“, рекао је свједок.

Он је потврдио да су га палицама, пушкама, ногарима од столица пребијали и други полицајци којима не зна имена. Убадали су га шрафцигером, гасили цигарете на његовом тијелу, те по 50 пута ударали палицом по кољенима.

Свједок је испричао да је заробљен 8. маја 1992. године у Новом Граду и одведен у Оџак, гдје је био до средине јуна. У основну школу у Доњој Махали са стотињак српских заробљеника пребачен је 8. октобра, након претходно краћих задржавања у Новом Граду, Броду и Славонском Броду.

„У Доњу Махалу смо стигли премлаћени и исцрпљени јер су нас цијелу ноћ на скели, којом смо пребачени из Славонског Брода, тукли војни полицајци“, рекао је Јелић.

Сутрадан су их разврстали и свједоковог брата Драгана, који је био рањен, пребацили у Орашје, од када му се губи сваки траг. Касније је чуо да је убијен на скели и бачен у Саву.

„Ја сам остао у Махали и са Светозаром Поповићем одведен у једну учионицу у изолацију. Ту смо затекли Јову Цвијановића и још неколико људи, а касније су доведени видно претучени Марко и Бранко Горановић“, свједочио је Јелић.

Он је додао да Горановићи нису дуго издржали мучења којима су, као и остали у изолацији, били изложени, те да су преминули. Јелић је рекао да је видио њихова крвава и пребијена тијела, а да је касније чуо да су размијењена.

„Неколико дана били смо скроз голи, а онда су нам обукли униформе ЈНА да нас сними њемачка телевизија. Представили су нас као четнике који су убијали и чинили страшне злочине над несрпским становништвом“, испричао је Јелић.

Рекао је и да је у изолацију доведено десетак људи из Вуковара које су војни полицајци крили од Црвеног крста, тако да нису регистровани. Он се присјетио да је један од њих убијен.

Свједок Мирко Ћећавац навео је да је у логор у Доњој Махали доведен након заробљавања у Новом Граду 8. маја 1992. године. У сали основне школе затекао је двадесетак логораша из Орашја.

„Ујутро су нас по двоје-троје изводили војни полицајци `да се упознамо`. То је подразумијевало батине, а тукли су нас Пера Коњ, Ракијица, Дама и скелеџија Бабо који је долазио кад је хтио. Мене је Ракијица тјерао да се вртим, а када бих пао на мене би скочио Дама од чега су ми напукла ребра“, казао је Ћећавац.

Он је потврдио да је сваки дан ишао на копање ровова, те да су погинули Остоја Нинковић и још један заробљеник којем не зна име.

„Најопасније је било у Оштрој Луци. Када се највише пуцало, тјерали су нас да изађемо из ровова. Били смо гладни и тукли су нас“, рекао је Ћећавац.

Свједок је рекао да му је након размјене отац Вујадин, који је, такође, био затворен у Доњој Махали, причао да му је Дама забио нож у плећку и палио му браду коју није смио да брије.

„Сву документацију о посљедицама страшних тортура однијела је поплава прије четири године“, навео је Ћећавац.

Трећи свједок Тужилаштва БиХ Радован Павић рекао је да су га припадници ХВО-а заробили у априлу 1992. године и одвели у логор у Оџаку, гдје је био два мјесеца.

Послије пар дана пребачен је у школу у Доњој Махали гдје су, како је навео, најопаснији били Пера Коњ и његов брат Илија.

„У сали су већ били затвореници из Букове Греде. Ујутро сам пребачен у Орашје и послије пар дана кренуо на копање ровова. Рањен сам 24. октобра на линији у Домаљевцу док сам носио вреће пијеска. Метак ми је прошао кроз стомак, а прва помоћ ми је указана у Толици, одакле сам пребачен у Жупању, па у Винковце гдје сам два пута оперисан“, испричао је Павић.

Он каже да је, након 33 дана проведена у болници, поново враћен у Доњу Махалу гдје су му медицински радници превијали рану. Павић је додао да је размијењен 24. децембра 1992. године.

За злочине у Орашју оптужени су генерал ХВО-а Ђуро Матузовић, Иво и Тадо Оршолић, Марко Доминковић, Јосо Недић, Марко Блажановић, Мато и Анто Живковић, Стјепо Ђурић и Мирко Јурић.

Према оптужници, они су злочине починили као припадници командних структура ХВО-а и полиције у Орашју, те као припадници војне полиције.

На терет им је стављен прогон српског становништва – убиствима, затварањем или другим тешким одузимањем слободе, мучењима, силовањима и другим нечовјечним дјелима.

Матузовић, Живковић и Ђурић оптужени су и да су, заједно са њима познатим припадницима војне полиције ХВО-а, у шупи у Доњој Махали и у логору у основној школи у том мјесту учествовали у убиствима, мучењу и нечовјечном поступању према ратним заробљеницима.

Наставак суђења заказан је за 10. октобар.

Извор:Срна

Везане вијести:

Настављено суђење за злочине над Србима у Орашју

Наставак суђења за злочине над Србима у Орашју

У сриједу нова свједочења о злочину над Србима у Орашју

Потврђена оптужница за злочине над Србима у Орашју