Jedan neofašistički venac neće promeniti istoriju Jasenovca

Oni koji su nostalgični za ustaškim masovnim ubicama politizuju istoriju ovog koncentracionog logora i pokušavaju da preprave prihvaćeni narativ o Drugom svetskom ratu, genocidu nad Srbima i Holokaustu, kaže Zurof

Hiljade mladih, Jevreja i nejevreja, marširalo je u četvrtak u tišini od kapije nacističkog koncentracionog logora Aušvic na jugu Poljske do gasnih komora i Spomenika žrtvama Holokausta.

Bio je to „Marš živih” nekadašnjom stazom smrti u znak sećanja na užasno stradanje, čiji je jedan od jezivih spomenika i danas vidljivi cinični natpis na Aušvicu „Rad oslobađa”.

Peti maj, kad se u Izraelu obeležava Jom hašoa, dan sećanja na Holokaust, za Efraima Zurofa, direktora Centra „Simon Vizental” i poznatog lovca na naciste, snažan je povod da se objavi poziv na buđenje. Jer u pojedinim evropskim zemljama uveliko je u toku revizija istorije Drugog svetskog rata.

Bez dlake na jeziku, Zurof je u članku za „Džeruzalem post” pisao da je pre dve nedelje obeležavanje Holokausta palo na najniži nivo kad je „zloglasnim podržavaocima ustaša” direktorka Spomencentra Jasenovac Nataša Jovičić dozvolila da pred spomenik polože venac „svim žrtvama logora od 1941. do 1951”.

Zurof je podsetio da je ova sramota, kako je nazvao, imala za cilj da pruži legitimitet mitu koji propagiraju ustaški apologeti, da je posleratni komunistički režim Jasenovac posle njegovog oslobađanja 1945. godine pretvorio u logor smrti gde su ubijani nevini ljudi.

Time je stvorena lažna simetrija između ustaških i komunističkih zločina, poentira Zurof.

Međutim, nije zbog toga hrvatski ministar kulture Zlatko Hasanbegović nedavno nazvao Efraima Zurofa „poricateljem genocida”.

Među onima koji su tražili ostavku novog ministra kulture, lovac na naciste je bio jedan od najglasnijih.

Još početkom godine, Centar „Simon Vizental” zatražio je da hrvatska vlada razreši dužnosti ministra kulture zbog njegovih neutemeljenih i netačnih komentara o istoriji Hrvatske u Drugom svetskom ratu i Holokaustu.

Hasanbegović je tada rekao da ne razmišlja da podnese ostavku, a nedavno je u televizijskom intervjuu direktno odgovorio na kritike samog Zurofa. Hrvatski ministar izjavio je da „osoba koja je negirala genocid u Srebrenici nema moralno pravo da bude arbitar hrvatske politike ili odnosa u hrvatskoj politici ili javnom životu”.

Ništa što hrvatski ministar kulture Zlatko Hasanbegović ima da kaže o istoriji ne bi me iznenadilo. Kako bi se moglo verovati bilo kojem komentaru u vezi sa prošlošću osobe koja se divi ustašama? Kad ja „poričem” da zločini počinjeni u Srebrenici predstavljaju genocid, to je zbog toga što, koliko god da su ti događaji bili tragični, oni se ne uklapaju u definiciju genocida. Ako su žene i deca bili pošteđeni, kao što jesu bili, to nije genocid – kaže u intervjuu za „Politiku” Efraim Zurof.

Koliko smo blizu promene Jasenovca iz zloglasnog ustaškog koncentracionog logora u memorijal žrtvama „komunističkih i drugih totalitarnih režima”? Sam memorijalni centar, sa svojom novom stalnom postavkom iz 2006, kao što ste svojevremeno rekli, ne sadrži ništa o ustaškom režimu, njegovoj ideologiji, genocidu i Holokaustu. Nije sačuvan nijedan originalni objekat logora na samom stratištu. Konačno, na zvaničnoj komemoraciji, predstavnici Hrvatske nacionalne platforme polažu venac žrtvama Jasenovca od 1941. do 1951. Da li je istorija „balkanskog Aušvica” već promenjena?

Hrvatski neofašisti očito se trude da promene istoriju Jasenovca. To je stoprocentno jasno i očito, ali trebaće mnogo više od jednog venca da bi uspeli u toj svojoj nameri. Istorija logora dobro je dokumentovana i mnogi Hrvati boriće se protiv ovakvih pokušaja da se falsifikuje istorija Jasenovca. Planiram da sa Centrom „Simon Vizental” i drugim institucijama podržim te njihove napore. I srpske institucije trebalo bi da se priključe tome.

Oni koji su odbili da učestvuju u zvaničnoj komemoraciji u Jasenovcu (predstavnici Jevreja, Srba, Roma, antifašista) optuženi su od više hrvatskih državnih zvaničnika da koriste Jasenovac u političke svrhe, da stvaraju podele u društvu i šalju lošu sliku o Hrvatskoj svetu. Ko tu, po vašem mišljenju, u stvari, politizuje?

Odgovor je očigledan. Neofašisti i oni nostalgični za ustaškim masovnim ubicama politizuju istoriju logora i pokušavaju da preprave prihvaćeni narativ o Drugom svetskom ratu, genocidu nad Srbima i Holokaustu.

Nedavno ste pisali o jasenovačkim komemoracijama za „Džeruzalem post” i naveli da je Hrvatska samo vrh ogromnog ledenog brega stvaranja iskrivljene slike o Holokaustu. U tom tekstu navodite da revizionisti pokušavaju da minimizuju i sakriju zločine lokalnih počinilaca i promovišu ideju izjednačavanja nacističkih i komunističkih zločina. A šta je sa ostalim evropskim zemljama? Da li se iko protivi takvim procesima? Da li je moguće da Litvanija, na primer, prepravlja istoriju Drugog svetskog rata, menjajući svoju ulogu u njemu, a Velika Britanija i Francuska stoje po strani?

Iskrivljavanje slike o Holokaustu je dominantno u postkomunističkim zemljama Istočne Evrope, a naročito u Litvaniji, Mađarskoj, Ukrajini, Hrvatskoj, Letoniji i Estoniji. Do sada njihovi napori u tom smeru teku bez ikakvog otpora od strane Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država, Kanade, pa čak i Izraela. Jedina zemlja koja je javno protestovala protiv tog fenomena je Rusija, ali njihovi protesti nisu ozbiljni shvaćeni. Postoje dva dobra razloga za to. Prvi je taj da oni nisu učinili gotovo ništa da osude komunističke zločine i obeštete žrtve. A drugi razlog je u tome što preteruju u svojim kritikama postkomunističkih zemalja, naročito onih koje su bile deo Sovjetskog Saveza, i to iz političkih razloga. Njihova kritika nastojanja baltičkih zemalja da prikriju zločine lokalnih nacističkih kolaboracionista i netačno izjednače komunističke zločine s onima koje su počinili nacisti opravdana je i tačna. Ali to svakako nije slučaj s njihovim tvrdnjama da su baltičke republike danas fašističke države. To je apsurdno. One su više demokratske od Putinove Rusije.

Osim revizije istorije Drugog svetskog rata, pojedini stručnjaci govore o još jednoj modernoj pojavi:

„antisemitizmu bez Jevreja”, odnosno antisemitizmu u zemljama koje su tokom Holokausta izgubile gotovo celu jevrejsku populaciju. U kojoj je meri ovaj fenomen rasprostranjen u evropskim zemljama?

Taj fenomen zaista postoji, zajedno s novim trendom koji se ogleda u tome da postoje zemlje koje vole Izrael, ali u određenim aspektima imaju negativan stav prema sopstvenoj jevrejskoj populaciji.

Da li je i kanonizacija kardinala Alojzija Stepinca deo ovih revizionističkih procesa? Papa Franjo trenutno je odložio ovaj proces, ali ne treba zaboraviti da su prethodno katoličke komisije utvrdile da nema prepreka da zagrebački nadbiskup postane svetac.

Kanonizacija kardinala Stepinca uklopila bi se u obrazac istorijskog revizionizma.

Da li ste bili iznenađeni prihvatanjem srpskog suda da razmatra rehabilitaciju Milana Nedića?

Da, bio sam iznenađen. I veoma razočaran.

Prošle godine objavljeno je da ćete biti na čelu međunarodnog savetodavnog odbora koji će blisko sarađivati s Komisijom za izgradnju memorijalnog centra Staro sajmište u Beogradu. Kako vi vidite ovaj memorijalni centar i šta će biti vaš doprinos radu komisije za Sajmište?

Uslovi koje sam tražio da bih bio na čelu međunarodnog savetodavnog odbora za izgradnju memorijalnog, istraživačkog i obrazovnog centra na Sajmištu, nažalost, još nisu obezbeđeni. Iz tog razloga nisam ni preuzeo zadatke koje bi takav odbor trebalo da obavlja. Veoma snažno verujem da ovaj projekat ima ogroman potencijal i da je od velike važnosti za buduće obrazovanje o Drugom svetskom ratu i Holokaustu. Kako u Srbiji, tako i na čitavom Balkanu. Nadam se da ću svojim stručnim znanjem moći da doprinesem uspešnom završetku tog projekta.

Autor: Jelena Čalija

Izvor: POLITIKA, ponedjeljak 9 maj 2016., str. 7

Vezane vijesti:

Zurof: Činjenice govore da se u Srebrenici nije dogodio genocid