ЈАСЕНОВАЦ: ПО НАРЕДБИ Комунистичке интернационале и Ватикана УГОВОР О ЋУТАЊУ потписали Моша Пијаде КПЈ и Миле Будак НДХ

Предавање професора Србољуба Живановића – ИСТИНА О ЈАСЕНОВЦУ! било jе у среду, 6. марта у библиотеци града Београда. Два дана касниjе, 8 марта, нема ни речи у дневним листовима да се ово догодило… У уторак, само дан раниjе на ФБ страници (са латиничним називом?!) Biblioteka grada Beograda наjављено jе предавање (такође латиницом): “Sreda, 6. mart u 19 časova;
Biblioteka grada Beograda Ciklus predavanja „Iskorak u smisao“

Predavanje: „Istina o Jasenovcu“

Predavač: Prof. dr Srboljub Živanović – član Međunarodne komisije za istinu o Jasenovcu.

O predavanju: Profesor Živanović će svoje predavanje najvećim delom posvetiti dokazima koji potkrepljuju podatke o broju nastradalih u logoru „Jasenovac“.

O predavaču: Prof. dr Srboljub Živanović (1933, rođen u Sarajevu, živi u Londonu) srpski je antropolog, paleontolog, profesor Londonskog univerziteta, član Kraljevskog antropološkog instituta i Kraljevskog medicinskog instituta u Londonu, direktor Evropskog instituta za izučavanje istorije drevnih Slovena u Londonu. Profesor Živanović je član Međunarodne komisije za istinu o Jasenovcu i predsednik Fonda za istraživanje genocida. Član je Slovenske akademije nauka i umetnosti. Godine 1964. bio je član ekipe antropologa koja je istraživala grobnice žrtava ustaškog genocida iz Drugog svetskog rata, u kompleksu koncentracionih logora Jasenovac i Gradina.”

Тако смо и сазнали за ово предавање па смо направили наjаву, надаjући се да ће бар неко ко прочита на ФБ-у отићи на предавање…

Да jе, као што ниjе, другачиjе, да се овом предавању да ПАЖЊА КАКВУ ЗАСЛУЖУЈУ ЖРТВЕ ЈАСЕНОВЦА И НАША ИСТОРИЈА, па да се уместо обележавања неког ЕДИКТА те паре употребе на пример за МУЗЕЈ СТРАДАЊА СРБА У ПРОШЛОСТИ:
НАЈАВА: ИСТИНА О ЈАСЕНОВЦУ, проф. Србољуб Живановић – предавање, среда 6.март у 19 ч. Београд

Преносимо са Форума Видовдан запис jедног пажљивог слушаоца на овом предавању…

08.03.2013. извор: ФОРУМ Видовдан, за ФБР приредила Биљана Диковић

*****
Јасеновац… Наизглед обична реч од 9 слова, али… колико jе само поjмова, осећања, мржње, страхота и ужаса уткано у ту jедну реч. Колико jе само књига написано, направљено фотографиjа… Колико jе забележено исповести логораша коjи су преживели таj пакао на земљи. Нешто гротескно, изузетно потресно… а jа бих додао и скривено већ 7 децениjа од jавности не само овог нашег балканског поднебља, већ и од светске jавности.

У Београду, у Библиотеци Града 6. марта 2013. у 19 сати почело jе предавање под називом “Истина о Јасеновцу”, предавача Академика Проф. др Србољуба Живановића (коjи jе српски антрополог, палеопатолог, професор лондонског Универзитета, члан Краљевског антрополошког института, и Краљевског медицинског института у Лондону, директор Европског института за изучавање историjе древних Словена у Лондону, председник Међународне комисиjа за утврђивање истине о Јасеновцу, председник Фонда за истраживање геноцида, и члан Словенске Академиjе Наука и Умjетности)…

Истини за вољу, релативно сам касно сазнао за ово предавање (буквално 20 сати пре почетка), сасвим случаjно, недовољно да обавестим пуно људи, како би што више људи било упознато са историjским чињеницама овог аветног дела наше тужне историjе коjу су исписивали мрачни умови задоjени невероватном мржњом.

Мислио сам заправо да одемо у већем броjу, слично као на изложбу “Моjе Јадовно” коjе jе организовано 7. фебруара 2013. у Руском Дому у Београду. Тек то jутро сам послао позиве људима коjи воде порекло са простора Краjине, чиjи су преци били убиjени не само у концентрационом логору Јасеновац – Доња Градина, већ и другим сратиштима злочиначке НДХ. Неки су имали обавезе, а неки су ми рекли да не би да посећуjу то предавање jер после имаjу ноћне море. Разумљиво.

Долазим нешто пре 19 сати на краj Кнез Михаjлове улице, и видим да нема баш пуно људи испред самог улаза Градске Библиотеке, као ономад пред Руским Домом. Некако нађох са jедном женом ту салу где ће бити предавање. Сала додуше ниjе била мала… али су ставили већи броj столова и столица, вероватно мислећи да и неће доћи већи броj људи, иако jе испало да су организатори тако и желели. То ме мало и зачудило. Али добио сам и обjашњење на моjе питање. Рекоше, ако огласе jавно предавања и када се чуjе ко долази као предавач, персона коjа jе жива архива веродостоjних података везано за логор ужаса Јасновац… често знаjу да се убацуjу провокатори (?!), коjи су у стању да праве велике проблеме. Постоjе jош увек особе помрачених умова у Србиjи, коjима jе циљ сакрити истину о Јасеновцу и онда су спремни на овакве ствари, ма колико то чудно изгледало.

Испоставило се да jе та сала ипак премала, jер jе добар део људи стаjао на ногама док су сви ћутке слушали невероватне ствари из наше (забрањене) историjе. А имали су шта и да чуjу.

Проф. Др. Србољуб Живановић jе рекао и неке нове детаље, за коjе нисам ни чуо. Почео jе своjе излагање како деца у Израелу, више знаjу о холокаусту и геноциду над Србима, Јевреjима, Ромима у време НДХ (1941-1945), него деца и омладина у Србиjи и подучиjу бивше Југославиjе. Искрен да будем поражаваjућа чињеница, па онда и не чуди што нам се овакве ствари и понижења дешаваjу када младе генерациjе коjе долазе, у школи сазнаjу о Јасеновцу из историjске читанке тек неколико пасуса?!

Каже да се о конценреационом логору Јасеновац први пут почело озбиљниjе причати тек почетком 1960-их година, и то услед притиска jавности, односно жеље породица настрадалих да се сазна све о том ужасном сратишту. Оно што jе занимљиво jесте да су усташе када су виделе да ће изгубити рат, како партизанске jединице надиру, почеле да уништаваjу све што може да се докаже против њих на суду. А док jе траjао таj ужас Јасеновца, усташки кољачи су се хвалили своjим немачким шефовима са цифрама убиjених православних Срба, Јевреjа и Рома.

Навео jе и то да jе претеча Јасеновцу био концентрациони логор Јадовно, коjе су италиjанске воjне снаге затвориле у августу 1941. године, схвативиши о каквом ужасу се ради.
Једна занимљива информациjа jе и то да су неки новинари на ослобођеноj териториjи Кордуна, новембра 1942. године, штампали у новинама приче о Јасеновцу. Након неколико дана били су од партизанског воjног суда осуђени на смрт стрељањем?!
Почетком 1964. године требала jе да се оформи Комисиjа за детаљно испитивање шта се дешавало и колико jе људи убиjено у концентрационом логору смрти Јасновац – Доња Градина.

Још jедна невероватна информациjа од проф. др. Србољуба Живановића… хрватски научници и антрополози нису желели да учествуjу у раду те комисиjе?! А краjње дрска и безобразна чињеница из тог времена jе одлука тадашњих комунистичких власти то да се не дозволи члановима Комисиjе за утврђивање истине о Јасеновцу било каква комуникациjа са новинарима, нити им jе дозвољено фотографисање за време боравка тамо. Могли су само да прегледаваjу jаме и да праве записнике. Иако jе и у томе било великих проблема.

Проф. Др. Србољуб Живановић се дотакао и броjа настрадалих у логору Јасеновац.Последњих децениjа управо та броjка жртава jе била предмет броjних шпекулациjа, jер како и сам каже нека Саборска комисиjа Хрватске jе утврдила да броj настадалих у Јасеновцу не већи од 2.200 Срба… с тим да jе jедан аутор (рече проф. др. Живановић и име, али сам заборавио)утврдио да jе било и преко 1.000.000 жртава у Јасеновцу.
Међутим, оно што jе проф. др Србољубу Живановићу и његовоj комисиjи био релевантан и недвосмислен доказ о броjу жртава jесте броj десних бутних костиjу у тим масовним гробницама. Наравно, нису све десне кости биле изброjане, али jе та броjка од 700.000 жртава и била процењена. Праву броjку свакако ниjе могуће утврдити из више разлога, а проф. др. Србољуб Живановић наводи да jе jедан од главних разлога био то да због “братства и jединства” jужнославенских народа, комунистичке власти нису дозволиле утврђивање целокупне истине о Јасеновцу.

Већина тих научних радова о концентрационом логору смрти Јасеновац, као и детаљан извештаj из рада Комисиjе за утврђивање истине о Јасеновцу рађен 1964. године, jе био доступан jавности тек 1992. године. За време владавине Брозових комуниста, jавност СФРЈ ниjе никада имала детаљан увид у то шта се заправо дешавало у том логору смрти.

Проф. др Србољуб Живановић jе навео и неке податке од пре Другог светског рата, када jе описао како jе дошло до сарадње хрватских усташа и Комунистичке Партиjе Југославиjе. Рече да jе jош 1924. године потписан документ између ове две организациjе, коjи jе за КПЈ потписао Моша Пиjаде (касниjи председник Скупштине СФРЈ), а за Усташки покрет Миле Будак (министар у Влади Павелићеве НДХ). Те две организациjе имале су исти циљ: Требало jе на простору Краљевине Југославиjе, уништити све што jе српско и православно. Комунисти су такву директиву добили од Комунистичке Интернационале, а Усташки покрет од Ватикана.

Проф. Др. Србољуб Живановић jе на предавању такође навео и неке од 40 начина мучења затвореника у Јасеновцу, довољно да се свима нама окрене желудац. Рекао jе и то да већином их нису стрељали jер jе тобоже требало чувати мунициjу.
Затим jе навео како су логораши коjи су довођени у логор Јасеновац, на левоj обали Саве пре уласка у казамате пљачкани, поготово злато коjе су имали на себи (крстиће, златне зубе, давидове звезде). То злато jе било након ослобођења заплењено од комунистичких власти, али како предавач каже, никада ниjе утврђено где jе тачно завршило то опљачкано злато.
Док они затвореници у Доњоj Градини на десноj обали Саве нису чак ни пљачкани, већ су одмах били убиjани.

Проф. Др. Србољуб Живановић jе синоћ на предавању рекао мени jедну новину, а то jе да код Небоjшине Куле на београдскоj тврђави Калемегдан постоjи jедна масовна гробница преко 2.000 лешева, у коjоj су сахрањане jасеновачке жртве, коjе су Савом допловиле до Београда, па су их онда ту у тоj гробници неколико година након завршетка рата сахрањивали. И не само то, ту гробницу су агенти jугословенске УДБ-е дуго година строго чували и забрањивали посетиоцима Калемегдана да се ту шетаjу и(ли) окупљаjу. Боjећи се да не сазнаjу истину.

Шта рећи после свега?
Концентрациони логор Јасеновац и његове жртве jош дуго неће бити откривене нити ће истина о њима бити доступна широj jавности. Проф. Др. Србољуб Живановић живи у Лондону, у Београд не долази често. И уместо да таj научник држи предавање о Јасеновцу у Сава Центру пред више хиљада људи, ми долазимо до поражаваjуће чињенице да његово предавање у Београду слуша jедва 200 људи.
Докле год будемо истину сакривали под тепих и научници од струке и заната попут Живановића гурани у страну, неће нама ни бити бољитка. Данас нам се уместо “Братства и jединства” подмећу нове идеjе и идеологиjе помирења, сарадње у региону, мира и толеранциjе, европске будућности и сл.

Ако ми нашу будућност градимо на ћутању и лажима тj. страху од истине, не веруjем да ће нам наша будућност бити лепа и радосна. Напротив, мислим да ће нас Учитељица живота натерати на понављање историjских лекциjа на наjгори могући начин, хтели ми то или не.

******

Приредила: БИЉАНА ДИКОВИЋ

Извор: СРБСКИ ФБРЕПОРТЕР