Јасеновац – Мислимо увек на то и говоримо увек о томе (1)

Арчибалд Раjс jе поручивао Србима да не смеjу заборавити злочине коjи су им се догодили, наглашаваjући: “Мислимо увек на то и говоримо увек о томе”.

Тек што jе моj текстић Јасеновац – наjчувениjа хрватска “победа” у 20. веку обjављен на саjту Србел, као лични став, више моjих приjатеља благо ми jе замерило због тога што сам о хрватским злочинима у Јасеновцу од августа 1941. до краjа априла 1945. године писаопремало, скоро стидљиво, штуро,недовољно, а jедно непознато лице телефоном ме jе питало да ли jе позивање на свега троjицу аутора довољна потврда за све оно што се прича о jасеновачким жртвама.

Следећи редови, не само због тога што се неће бавити “технологиjом” хрватских злочина, не могу бити потпун одговор ни на замерке ни на постављено питање, али  могу бити прескроман покушаj да се укаже на jедно давно започето, на брзину прекинуто и насилно одбачено научно истраживање о jасеновачком логору и хрватском геноциду над српским народом.

Научно истраживање jасеновачког геноцида из 1964.

Наиме, 1964. године формирана jе трочлана комисиjа (Вида Бродар, стручни сарадник Института за биологиjу Универзитета у Љубљани, Антон Погачник, асистент Антрополошког одсека Биотехничког факултета у Љубљани и др Србољуб Живановић, асистент Завода за анатомиjу Медицинског факултета у Новом Саду), чиjи jе основни задатак био “да руководи откопавањем извесног броjа сонди, коjе би могле да пруже приближно карактеристичну слику и увид о садржаjу масовних гробница” на подручjу усташког логорског комплекса Јасеновац (установљеног на целих 240 km2, за коjи jе Артур Хефнер, немачки официр задужен за слање радне снаге у Немачку, записао да, “без обзира на jавну пропаганду, ово jе jедан од наjстрашниjих логора, коjи би се могао поредити jедино са Дантеовим Паклом”), да, по могућности, установи на коjим се локалитетима налазе масовне гробнице, те да утврди “приближан броj жртава сахрањених у гробницама, њихов пол, узраст, животно доба и евентуални узрок смрти, односно начин на коjи су жртве погубљене”.

Кључна jе чињеница да су се у тоj комисиjи нашли искључиво млади антрополози, пошто су искусни универзитетски професори из тадашњих jугословенских република, мало правдаjући се старошћу, а више у страху од онога што би их могло снаћи ако откриjу превише, избегли да се у њу укључе.

Ниjе без значаjа ни податак да jе цео истраживачки посао морао бити завршен у jедном изузетно кратком року, будући да jе већ наредне године требало да се започне с изградњом Спомен-обележjа Јасеновац.

Истраживање у Градини

И тако, комисиjа се 22. jуна 1964. године нашла у Градини, на наjвећем jасеновачком губилишту, или стратишту (осамљеном и тешко приступачном локалитету на коме jе закопано преко 360.000 људи, углавном Срба), и одмах приступила послу: отворена jе прва сонда (броj 112 Б) величине шест пута два и по метра, на земљишту Чалинка, уз насип.

Наредног дана отворене су jош две сонде (броj 126 Б и броj 59), обе величине три пута четири метра. У сонди 126 Б  дошло се тога дана до дубине од 140 центиметара, а у сонди 59 до дубине од jедног метра и у њима, на тим дубинама, ниjе било трагова коjи би указивали на укопавање лешева.

Сонда 112 Б

Истовремено, настављено jе ископавање сонде броj 112 Б, и то до дубине 180 центиметара. Већ после двадесет центиметара наишло се на ситне комаде креча, коjи су у дубини били све крупниjи. “На дубини од 74 cm поjавиле су се ствари коjе су жртве имале са собом…

На основу налаза поjединих предмета, као нпр., већег броjа кишобрана, остатака шалова, цокула и сандала, штрумпандли (подвезица за чарапе) итд.”, закључено jе “да су жртве доведене вероватно у прохладно и кишовито доба године, наjвероватниjе у jесен”.

С откопавањем ове сонде настављено jе 23. jуна а сви земљани радови на ископу окончани су 24. jуна. “Први остаци скелета нађени су на дубини од 1,05 m, и то неколико женских скелета. Испод тог нивоа налази се опет материjал – личне ствари. Надаље од 1,40 m до 1,80 m налази се слоj костиjу дебљине 40 cm.

Скелети су лежали претежно потрбушке, ређе бочно, а само jе jедан скелет нађен да лежи на леђима, и то онаj коjи jе нађен на самом врху. Укупно jе нађено 197 скелета на површини од 15 m² сонде. Пошто jе слоj износио око 40 cm у просеку, то значи да jе било укупно 22 скелета на 1 m²”.

С обрадом нађених скелета настављено jе и 25. jуна, тако да се, на краjу, могло констатовати да су од укупног броjа нађених скелета, 123 били женски, 14 мушки, а за преосталих 61 (од чега 51 дечjи, до четрнаест година) пол се ниjе могао одредити.

По старосноj структури, наjвише скелета (58) налазило се у групи до двадесет година, од тога 51 до четрнаест! У групи од двадест до двадесет пет година, од 33 скелета само jе jедан био мушки, у групи од двадесет пет до тридесет пет година 56 скелета (пет мушких), а од тридесет пет до педесет година 28 (само три мушка).

Изнад педесет година било jе шест женских скелета, а исто толико било их jе неодређене старости. “На основу боjе косе и облика длака, може се закључити да се ради о становништву коjе jе носилац светле компоненте”, што значи да “ту ниjе било Јевреjа ни Цигана.

Остаци текстила и ствари говоре да се радило о нашем сеоском живљу, а велика количина материjала коjи су носили, показуjе да су жртве доведене директно до места погубљења и да нису били претходно у логору. С обзиром да су скелети лежали потрбушке, а узрок смрти су биле повреде нанесене тупим предметом… (jасно jе да су) жртве убиjане на ивици jаме”.

Наjвећи део обрађеног материjала предат jе музеjскоj збирци у Јасеновцу, а пет лобања (одабраних по необразложеним антрополошким мерилима) послато jе у Завод за судску медицину Медицинског факултета у Сараjеву.

Двадесет четвртог jуна настављено jе откопавање већ отворених сонди, а током тог и наредног дана (25. jуна) у сонди броj 126 Б, на дубини од 1,60 m нађено jе четрдесет осам скелета, (сви у jедном нивоу),од чега jедан женски, четири дечjа и два неодређеног пола. Двадесет их jе било између двадест пет и тридесет пет, а петнаест између тридесет пет и педесет година. И ови су скелети лежали потрбушке или бочно, осим jедног коjи jе лежао на леђима.

Скелети и у другим сондама

Истога дана отворена jе jош jедна сонда, и она димензиjа три пута четири метра; у њоj jе нађено двадесет шест скелета, све мушких и све стариjих од двадесет година; наjброjниjа група била jе између двадесет пет и тридесет пет година, са свега пет скелета стариjих од педесет година.

Сви су имали кратку косту, претежно смеђу, што говори да се радило о српском живљу; то исто говоре и димензиjе костиjу карактеристичне за таj живаљ. Дода ли се томе да су у овоj сонди нађене и чизме (у већем броjу), те да су у многим лобањама нађени поправљани зуби, са златним круницама или од паладора, ван сваке сумње мора бити закључак да се радило о градском живљу. Сви они страдали су од удараца нанесених тврдим и тупим предметима. Ова се сонда налазила на ивице неке гробнице (веће или мање), али се ниjе излазило изван димензиjа започетог ископа.

Тих дана отворене су и jош неке сонде, али jе у њима нађен мањи броj скелета.

Последњег истраживачког дана у Градини (27. jуна) затрпане су све обрађене сонде, уређен терен и формулисана нека кључна запажања. Једно од наjинтересантниjих jесте да увид у отваране сонде не може представити “целокупно стање ствари, jер jе познато да постоjи око 200 гробница на разним местима међусобно удаљеним и пар километара.

Бушотине су показале да jе начин сахрањивања био различит, и да има гробова са спаљивањем, кувањем итд. Ми смо овог пута отварали сонде само тамо где су бушотине показале да има скелетног материjала, и због недостатка времена и могућности, проучавали смо само jедан мали део терена… Ми ни у jедном случаjу нисмо нашли гробнице у коjима су сахрањивани лешеви коjи су довежени, или пак гробове са сагорелим лешевима. Сви знаци говоре да су жртве чиjе смо скелете проучавали биле убиjене ту, на лицу места, и да су одмах падале у гробницу”.

Истраживање у Јасеновцу

Исте jесени, од 22. до 27. септембра 1964. године, екипа у истом саставу наставила jе с истраживањем у Јасеновцу, тако да су отворене укупно двадесет четири сонде (биране по несигурним сећањима поjединих мештана), од коjих девет напразно, без резултата. У осталих петнаест сонди  нађено jе укупно 193 скелета (96 женских, 69 мушких, 6 дечjих и 22 неодређена), наjвећи броj (102) између двадесет и педесет година.

Тешкоће истражне комисиjе

У уводном, методолошком делу тада сачињеног комисиjског записника jасно jе назначено да jе “већ на почетку рада екипа наишла на изванредне тешкоће, jер ниjе поседовала никакву карту или скицу терена, и jер ниjе била позната чак ни наjосновниjа локализациjа гробница…

Зато смо се приликом избора места за отварање сонди руководили jедино приближно постављеним ознакама-таблама, коjе су постављене местимично по терену логора, и коjе означаваjу поjедине обjекте логора и локациjе гробница по сећању поjединих бивших логораша. Одмах смо утврдили да су извесне ознаке постављене произвољно, jер се показало да на тим местим нема никаквих налаза. Због тога смо обсервирали терен на основу изjава бивших власника земљишта… као и на основу нађених улегнућа и неправилности конфигурациjе земљишта бирали места за отварање сонди”.

Мимо тога, комисиjа ниjе имала фотографа коjи би “узимао фото документациjу”, ниjе jоj додељен геометар коjи би “тачно одредио локациjу сонди”, ниjе jоj дата ни jедна jедина карта нити скица претраживаног терена, нису jоj обезбеђена “материjална средства, као шатор, алат, и сл.”, ниjе jоj дато теренско возило, а ниjе jоj додељено бар jедно лице коjе би обављало “организационе послове”.

Закључци

На краjу, комисиjа jе извела и десетак закључака, од коjих овде ваља истаћи да jе обележавање масовних гробница обављено прилично произвољно, да многе масовне гробнице нису обележене, да испитане гробнице не могу пружити ни приближну слику о броjу покопаних жртава, да су гробнице неjеднаке дубине (од 33 до 180 cm), те да се углавном (пошто jе нађена коса претежно смеђа и светло смеђа, а лобање су претежно брахикефалне и мезокефалне) ради о српском живљу.

Због могућности да на основу извесних физичких особина уоче разлике између припадника поjединих народносних група, антрополози су у комунистичком времену, почев од Русиjе па даље, били непожељна научничка врста, тако да у другом издању хрватске Еnciklopedije Јugoslavije (1990) нема ни одреднице АНТРОПОЛОГИЈА.

Према казивању Србољуба Живановића, када jе почетком шездесетих година прошлога века jедна трочлана делегациjа антрополога дошла код председника Српске академиjе наука, он их jе дочекао питањем “зар вас jош има, jа сам мислио да смо вас у рату истребили”.

Узме ли се све то у обзир, постаjе несумњиво да jугословенскоj (и хрватскоj) власти ниjе ни било стало да се сазна истина коjа се налазила под земљом; о жртвама баченим у реку Саву ниjе се могло сазнати ни толико.

Од резултата до коjих jе требало да дође поменута комисиjа ниjе се могла ни очекивати “апсолутизована тачност о броjу жртава”, али оно што се дешавало у позадини свих тих активности сведочи “о друштвеноj лицемерности послератних властодржаца према геноциду над Србим, вршеном у Независноj држави Хрвата, као што показуjу своjеврсну општеjугословенску аморалност пред суочењем са трагичним историjским истинама”.

Резултати до коjих jе комисиjа дошла у Градини (код Јасеновца) и у Јасеновцу нису због свега тога ни могли бити тада обjављени; њих jе професор Живановић ставио на увид jавности тек пре неколико година, у књизи Антропологиjа и палеопатологиjа, Београд 2006, 133-187.

Још се нешто може учинити

Ипак, може охрабруjуће деловати констатациjа др Живановића да “када jе Јасеновац у питању, утврђивање броjа пострадалих могуће jе установити детаљним сондирањем, односно отварањем гробница. Иако су прошле толике године упорног политичког ћутања… започети радови антрополога показуjу на пут коjим наука човеку не прашта, али и коjи потомцима помаже за искупљење.

Велики броj унесрећених jе река Сава давно прогутала, тих ратних година – али наjвећи броj гробница jе остао у целости услед мочварног терена jасеновачког концентрационог логора. Утолико пре треба прибавити веродостоjне снимке земљишта…

У оваквим, или сличним испитивањима, приступа се авиоснимцима, или сателитским снимцима терена, и тако наjтачниjе одређуjе положаj гробница… Такође, треба извршити и хемиjску анализу земљишта где су остаци спаљених жртви”.

И професор Живановић, као и свако од нас ко искрено чезне за истином о Јасеновцу, добро зна да иза таквог опсежног подухвата треба да стане српска држава. “Иако се из таме зла не могу вратити jасеновачке жртве, коjе jе усташки замаjац неповратно задесио, требало jе – у име сећања на невино пострадале, у име памћења последица националног и верског варварства, у име српског народа – бранити достоjанство и моћ живота над свим поривима хаоса.

Прикривање злочина ниjе само антицивилизациjско огрешење над геноцидним страдањима Срба, Јевреjа и Цигана”, већ чин коjи води забораву и успоставља идеологиjу коjом се људско биће обешчовечуjе, односно лишава осећања и разума и претвара у острашћеног, безобзирног и хладнокрвног џелата.

Колико jе у Јасеновцу било жртава

А док се не откриjе стварни обим хрватских геноцидних радњи у Јасеновцу, на разним странама сретаћемо се са наjразличитиjим броjевима коjима се исказуjу jасеновачке жртве:

– Земаљска комисиjа Хрватске за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача – злочини у логору Јасеновац, године 1946. известила jе Међународни воjни суд у Нирнбергу да броj жртава износи између 500.000 и 700.000;

– Државна комисиjа Југославиjе, 500.000-600.000;

– Израелски Јад-Вашем 700.000;

– Владимир Дедиjер 700.000-1,000.000;

– Међународна комисиjа за утврђивање истине о Јасеновцу (у коjоj са подручjа некадашње Југославиjе делуjе, као њен председник, само др Србољуб Живановић) сматра да jе у Јасеновцу страдало више од 700.000 Срба, 23.000 Јевреjа и око 80.000 Цигана, без обзира на податак коjи нам др Живановић саопштава у интервjуу за београдску Политику (16. март 2012), да jе “и штампа у Хрватскоj писала да jе у Јасеновцу убиjено 1,400.000 Срба”;

– Четврта књига хрватске Enciklopedije Jugoslavije, прво издање Загреб 1960,  467, у непотписаном тексту (мада су, по правилу, сви текстови потписивани) тврди да “према процjени коjа се ослања на исказе преживjелих, сачуване документе и признања ухваћених усташких злочинаца из Јасеновачког логора (курзив: ИП), броj jасеновачких жртава премашуjе 700.000”;

– Шеста књига другог издања хрватске Enciklopedije Jugoslavije, Загреб 1990, 5, у прилично информативном тексту пуковника Антуна Милетића (1931) каже да “Земаљска комисиjа Хрватске за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача 15. XI 1945, у свом извjештаjу Међународном воjном суду у Нирнбергу, констатира да jе броj жртава у логору Јасеновац око 500 000 – 600 000, а у литератури се наjчешће спомиње око 700 000, иако има и екстремних процjена: свођење броjа уморених у Јасеновцу на око педесетак тисућа или увећавањем броjа жртава у Јасеновцу на милиjун, па и више и то искључиво Срба”.

Занемаримо ли Милетићево домишљање да jе “дио логораша, углавном комунисти, антифашисти и симпатизери НОП-а (Народно-ослободилачког покрета), покушао организирати и пружити отпор у логору”, те да jе “због састава логораша и кратка боравка у логору, рад партиjских комитета, логорске партиjске организациjе, економске заjеднице, економа или колектива био врло отежан, а везе с вањским свиjетом готово немогуће”, енциклопедиjски текст из 1990. године саопштава и следеће: “Тачан броj жртава jош ниjе утврђен, jер су документи углавном уништени. Картотека логораша два пута jе уништавана (почетком 1943. и у априлу 1945).

Међутим, да jе и сачувана, било би тешко на основи ње и докумената установити броj убиjених, jер су усташе често ликвидирале масовно придошле логораше и не уводећи их у картотеку и документе логора. То се посебно односи на масовна транспортирања из Славониjе и Срема те из подручjа Козаре”. Ако се има у виду сведочење партизанског поручника Исидора Левиjа да jе, краjем априла 1945. године, Команди у Новскоj предао спискове са преко милион имена jасеновачких жртава, добиjа на тежини Живановићев навод да jе “и штампа у Хрватскоj писала да jе у Јасеновцу убиjено 1,400.000 Срба”.

Аутор: Илиjа Петровић, историчар

Наставиће се:  Јасеновац – Мислимо увек на то и говоримо увек о томе (2)

Извор: СРБЕЛ.НЕТ

Везане виjести:

Јасеновац – наjчувениjа хрватска „победа“ у 20. веку