Parastosom u hramu Svetih Apostola Petra i Pavla u Smiljanu i nad kraškim jamama – masovnim grobnicama na obroncima Velebita, održan je pomen žrtvama logora Jadovno-Gospić-Pag. Dan sećanja na Jadovno, na 80-tu godišnjicu stradanja, organizovalo je Udruženje potomaka i poštovalaca žrtava komleksa logora smrti NDH „Jadovno 1941“.
Autor: Jelena Božović
Pod starom lipom, kraj crkve u Smiljanu i rodne kuće Nikole Tesle – zajednička grobnica za 530 ubijenih Srba. Parastos u hramu i nastavak putovanja, tragom stradalnika 1941. i zločina koji su prikrivani. U jamama na Velebitu, i gubilištima na ostrvu Pag, tokom četiri meseca ustaše su likvidirale 42.000 ljudi – Srba, Jevreja i Roma, iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije.
„Mislim da je naš najveći posao, bez kojeg je sve ovo besmisleno i privremeno i da tako kažem, nekakav odbljesak u mraku, jedna svijeća zadušnica koja polako tinja i koja ima svoj rok i koja će se ugasiti, ako mi ne postignemo da svako dijete, pripadnik srpskog naroda zna za Jadovno“, kaže Danijel Simić iz Udruženja „Jadovno 1941.“ iz Banjaluke.
Jama Šaran, najpoznatije je stratište Jadovna, a novootkrivena, jama Badanj, kod sela Stupačinovo, prema dokumentima Zemaljske komisije za ratne zločine i izjavama samih zločinaca, progutala je tokom jula i avgusta 1941. oko 10.000 Srba i Jevreja.
Do sada je locirano 13, a obeleženo devet velebitskih bezdana, masovnih grobnica jadovničkih žrtava, ali se zna da taj broj nije konačan. Zna se da postoje 32 jame, sedam sabirnih centara gospićke grupe logora, ali ih je jako teško naći.
„Kliknite“ na fotografiju da bi pogledali video.
Dušan Bastašić iz Udruženja „Jadovno“ 1941. ističe da zločinci nisu slučajno odabrali to područje, koje je puno kraških jama.
Kako naglašava, iskoristili su jedan prirodi fenomen, u kojima je žrtve bilo jednostavno likvidirati nije bio potreban metak da bi se ubijalo, i dobro se pretpostavljalo da će se ostaci jednog dana jako teško naći.
Kompleks logora Jadovno, preteča je logora Jasenovac. Zatvorili su ga Italijani krajem avgusta, posle reokupacije i po naredbi Musolinija. Žrtve su ostale, i bezimene i znane.
„Deo nas leži tu, mi došli da se setimo, da se spojimo, da se iscelimo“, kaže Momčilo Mirić.
Protiv zaborava bore se potomci i poštovaoci žrtava kompleksa logora Jadovno-Gospić-Pag, jer, kako kažu, žrtva je pitanje identiteta, identitet pitanje integriteta, a integritet, pitanje opstanka.
Izvor: RTS
Oprema: UG Jadovno 1941.