Мартириjумска веза Јадовна и Пребиловаца освештана моштима новомученика, нераскидива, свjедочи о духу jединства идентитета српских простора страдања и пребивања, простора коjе не смиjемо заборавити, напустити, од коjих не смиjемо одустати. Одустати од сjећања на мученике значило би за српски род нестати у ништавилу. Камен темељац Храма Васкрсења Господњег у Пребиловцима освештан jе 3. августа 2013. године. Величину тренутка коjег сада нисмо свjесни осjетили су и представници УГ Јадовно 1941. из Бањалуке. Пребиловци, два пута срушени злочиначком руком у овом виjеку, опет живе или као што рече приликом парастоса умировљени Епископ херцеговачки Атанасиjе: „ Пребиловци су од пребивања, Пребиловци пребивању, пребиваjу, остаjу, траjу и претраjаваjу. То jе косовски завет у Пребиловцима оствариван. Срби су народ пребивања. На страшноме месту постоjати. Ово jе чудо данас коjе се дешава после страдања ’41. после страдања ’92“.
Путу jадовничана у Пребиловце и ходу стопама хецеговачким придружио се и Раjко Миљевић секретар удружења „Биjели поток“ Бањалука .
Икона Светог Великомученика Вукашина Јасеновачког и Клепачког, jадовничка реликвиjа, после полагања камена темељца, пронешена jе родним мjестом светитеља, Клепцима. Мир и молитва у Храму у Клепцима, нова су сила и благослов за рад на откривању и чувању истине о геноциду над Србима у НДХ, коjи су мисиjа Јадовничана и Пребиловчана. Стазама мученичке светосавске Херцегове земље дођосмо затим и у свето мjесто монашког мира и благости, манастир Завалу на ободу Поповог поља. Мjесто освештано Божиjим благословом, стопама светог Василиjа Острошког и чудесним краjоликом, уз риjеч духовничку снажи и криjепи, небеске висине отвара.
И Догодине Пребиловачни на Јадовну, Јадовничани у Пребиловцима.
Везане виjести:
3.08.2013. – СЈЕТИМО СЕ ПРЕБИЛОВАЦА !