Иван Петровић: О злогласној јами „Котор“

У мјесту Дубраве изнад Никшића пронађена је злогласна јама „Котор“ у којој лежи преко 300 жртава комунистичког терора.

Никшић је добио новог градоначелника, и по мишљењу многих, Никшић је послије више деценија добио првог човјека града достојног те функције. А неће му бити лако!

Ни ови избори у мом Никшићу, као ни сви претходни избори у Црној Гори нису могли проћи без старих, излизаних фраза о одбрани државе, окупацији, антифашизму, четницима, партизанима, бјелашима и зеленашима. Зеленаши се заклињаше у Крста док се сликаваше крај споменика Љуба Чупића, антифашисти и даље кличу Секули Дрљевићу, УБНОР дизаже споменик комитама, потомци Херцеговаца још кличу „никад више 1918“ а ми који бар мало познајемо историју гледамо, чудимо се и молимо Богу да нама да стрпљења а њима памети.

И док су „државотворним“ и „антифашистичким“ странкама, политичарима и организацијама пуна уста приче о одбрани државе, док се из нове парламентарне опозиције утркују ко ће прије предложити резолуције о Сребреници, док СДТ на дну језера пали оружје из „државног удара“, док су се бивши градоначелници Никшића утркивали у изјавама о слободи и окупацији, док је бивша власт преокупирана причама о злочинима у другим државама, на само петнаестак километара од центра Никшића (оног Никшића у ком је рођен још увијек актуелни председник државе), у леденој јами леже кости преко 300 наших суграђана и предака, чекајући своје потомке да их сахране како доликује човјеку.

Предратна зграда Окружног суда у Никшићу

Подсјећам, прије око три године је захваљујући Жељку Шапурићу и репортерима „Дана“ коначно откривена и доказана истина коју су комунистичке власти скоро осам деценија скривале, и о којој се дуго ћутало или шапутало. У мјесту Дубраве изнад Никшића пронађена је злогласна јама „Котор“ у којој лежи преко 300 жртава комунистичког терора који су без суђења, а неријетко и живи бацани на дно јаме.

Три године је прошло од открића, а државни органи, полиција и СДТ ни до данас нијесу урадили апсолутно ништа да се открију имена жртава и злочинаца. Због чега је то тако, питање је над којим би морали, или бар требало да се постиде сви они који су се клели у правну државу, антифашизам, људска права, независно тужилаштво и професионалну полицију. Требало би, али не очекујем да ће се ико од наведених постидјети, за то су ипак потребни неки предуслови.

Мој чукунђед, Шако Петровић био је први гувернер ослобођеног Никшића. Та функција је од њега захтијевала да обнови разрушени град, да удари темеље савременог града и у њему успостави ред. О тадашњем Никшићу је Марко Каваја 1938. написао: „Живјело се полако, просто и патријархално… Најскупље бјеше чојство и углед.“

Данас, кад чојство није толико цијењено као у вријеме Шака Петровића, Марко Ковачевић као први посткомунистички градоначелник Никшића има и част и обавезу да Никшићу врати углед и част који су му деценијама урушавани. Има Ковачевић и тежак задатак да Никшићу поврати статус индустријског центра Црне Горе, али прије и изнад свега да уложи максималне напоре како би се ријешио овај страшни злочин који су деценијама скривали и прећуткивали Ковачевићеви претходници.

Иван Петровић (Фото: ИН4С)

Чврсто вјерујем да би Марко Ковачевић и сам покренуо питање јаме „Котор“, али нека овај јавни апел буде подсетник свима нама на дуг који имамо према нашим прецима. Удружење „Стефан Немања“ и ја ћемо у наредном периоду подсећати СДТ и Владу Црне Горе на овај страшни злочин и обавезе које наведени имају према грађанима Црне Горе, према прецима и историји, али и према Уставу Црне Горе, закону и правди.

Сигуран сам да ћемо у овој иницијативи имати подршку наше Српске православне цркве и братског удружења „Српска нит“, а овом приликом позивам сва удружења грађана и странке којима је стало до правде и закона да нам се придруже и да заједно извршимо притисак на СДТ како би коначно почели да раде у служби закона; јер преко три стотине душа наших предака чекају свој мир који им још само ми можемо пружити.

Аутор је потпредседник удружења „Стефан Немања“ и чукунунук Шака Петровића

Опрема: Стање ствари

(ИН4С, 16. 5. 2021)