Ivan Miladinović: Britanci finansirali prevrat 1941. godine

U našem prosečnom doživljaju moći skloni smo, bez sumnjičavosti, iz interesa i kukavičluka dobro umotanog y divljenje, da nekritički hvalimo one koji su silom uzimaju vlast od onih koji su izabrani po dogovorenim društvenim pravilima.

Ili da hvalimo one koji ta pravila drastično krše s pozicija vlasti. U oba slučaja zaboravljamo na niz okolnosti i procesa koji usmeravaju tokove događanja y društvu i utiču na živote pojedinaca. Bar onoliko koliko i akti moćnih pojedinaca na te tokove.

Ispravno prevrednovanje istorijske uloge pojedinih velikih događaja biće zapravo zalog i za ispravne ocene gotovo svih glavnih tokova nacionalne istorije.

U vremenu u kome dominiraju krize (ekonomska, moralna, kriza sistema vrednosti), ne iznenađuje to što su neka nova saznanja istraživača i publicista o nekim ključnim istorijskim datumima novije i najnovije političke istorije ostala izvan detaljnije pažnje medija i šire javnosti.

Pojavu knjige novinara britanskog Skaj njuza Tima Maršala „Igra senki – Petooktobarska smena vlasti u Srbiji“ dočekalo je – ćutanje! Izostale su otvorenije političke analize Maršalovih tvrdnji, a na njih se nisu osvrnuli, osim u sporadičnim slučajevima, ni „glavni junaci” ove hronike…

Prema njegovom svedočenju, pokazalo se da su zapadne sile, odnosno njihove tajne službe pripremile, izvele, pa čak i platile prevrat kojim je srpska opozicija smenila Slobodana Miloševića i njegov režim. Jedina poruka knjige jeste: „Srbijo, pogledaj sebi u oči i budi iskrena!”

Slično je prošlo i otkriće Miroslava Savićevića, saradnika Balkanološkog instituta SANU, koji je u britanskim arhivama došao do seta nepoznatih dokumenata o 27. martu, koji bacaju sasvim drugačije svetlo na ovaj značajan istorijski događaj.

Samo na prvi pogled ova dva otkrića srpskoj javnosti nemaju nikakve uzajamne veze. Naprotiv, ona potvrđuju smelu tezu o povezanosti događanja 27. marta 1941. i 5. oktobra 2000. godine.

„Srbi su ponovo pronašli svoju dušu“, uzviknuo je ser Vinston Čerčil, 27. marta negde oko podneva, kada mu je poslanik Kembel javio da je puč definitivno uspeo.

To ushićenje Srbima neće dugo trajati. Već krajem te iste godine Siton Votson, britanski profesor univerziteta, reći će nešto drugo: „Mi smo smo ulazak Jugoslavije u rat platili pola miliona funti, pa ne dugujemo Srbima ništa.“

Nešto docnije oglasiće se i Vilijam Donovan, američki general, obaveštajac, otac Centralne obaveštajne agencije (CIA), čovek koji će se januara 1941. godine naći u Beogradu i upoznati ključne pučiste: „Srbi se ne mogu pozivati na 27. mart 1941. godine jer smo mi tu revoluciju kupili.“

Iz poverljivog pisma agenta SOE (uprava za specijalne operacije) Hjua Daltona Vinstonu Čerčilu: „Otkako sam preuzeo SOE u Jugoslaviji potrošili smo najmanje 100.000 funti. Novac je uglavnom otišao na finansiranje Zemljoradničke stranke i ostale vidove podmićivanja.“

Danas postoji dovoljno nepobitnih dokaza i autentičnih dokumenata da su britanske tajne službe u Beogradu bile angažovane na pripremi i izvođenju puča. Tog dana, 27. marta, u britanskom poslanstvu slavljena je pobeda, uz puno šampanjca, uz povike „Uspeli smo“.

Zemljoradnička stranka dobijala je 5.000 funti mesečno, neke dnevne novine, poput „Pravde“, imale su 150.000 dinara mesečno, a neke druge uzimale su apanažu u naturi, odnosno u olovu bez koga je bio nezamisliv štamparski slog.

Na listi su bili i Samostalna demokratska stranka Svetozara Pribićevića, Udruženje starih ratnika, Seljačka stranka Dragoljuba Jovanovića i Srpski kulturni klub.

Šifrovani telegram poslanika iz Beograda Kembela u London, 26. marta, govori o povezanosti diplomata i pučista: „Na moj zahtev, jutros mi je upriličen razgovor sa generalom Simovićem (komandantom Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva).

Kako je ovaj oficir na čelu organizacije koja namerava da izvede državni udar… oni žele da odbace Pakt i sadašnju vladu. Oni znaju da ovo skoro izvesno znači rat i da više vole tu mogućnost nego nastavak sadašnjom linijom…“

Motiv Britanaca da režiraju ove događaje najbolje ilustruje savremenik predsednika vlade u Londonu Lidl Hart koji je napisao: „Čerčil je postao veliki samo zato što je umeo da za život jednog Engleza žrtvuje čitave narode, što je inače crvena nit britanske spoljne politike.“

Izvor: VIDOVDAN

Napomena redakcije portala Jadovno.srb.: Ovaj prilog je prvi put objavljen na našem portalu 02. oktobar 2012. godine.

Vezane vijesti:

Ekskluzivni feljton: Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije (1)

Naslednici Crne ruke izvršili puč 27. marta | Jadovno 1941.

Da li je Srbija pomogla SSSR-u 27. marta 1941. godine