Открића нових докумената показала да су таjне службе западних сила припремиле, финансиjски помогле и извеле два преврата у српскоj историjи, 1941. и 2000. године
У нашем просечном доживљаjу моћи склони смо, без сумњичавости, из интереса и кукавичлука добро умотаног y дивљење, да некритички хвалимо оне коjи су силом узимаjу власт од оних коjи су изабрани по договореним друштвеним правилима.
Или да хвалимо оне коjи та правила драстично крше с позициjа власти. У оба случаjа заборављамо на низ околности и процеса коjи усмераваjу токове догађања y друштву и утичу на животе поjединаца. Бар онолико колико и акти моћних поjединаца на те токове.
Исправно превредновање историjске улоге поjединих великих догађаjа биће заправо залог и за исправне оцене готово свих главних токова националне историjе.
У времену у коме доминираjу кризе (економска, морална, криза система вредности), не изненађуjе то што су нека нова сазнања истраживача и публициста о неким кључним историjским датумима новиjе и наjновиjе политичке историjе остала изван детаљниjе пажње медиjа и шире jавности.
Поjаву књиге новинара британског Скаj њуза Тима Маршала „Игра сенки – Петооктобарска смена власти у Србиjи“ дочекало jе – ћутање! Изостале су отворениjе политичке анализе Маршалових тврдњи, а на њих се нису осврнули, осим у спорадичним случаjевима, ни „главни jунаци” ове хронике…
Према његовом сведочењу, показало се да су западне силе, односно њихове таjне службе припремиле, извеле, па чак и платиле преврат коjим jе српска опозициjа сменила Слободана Милошевића и његов режим. Једина порука књиге jесте: „Србиjо, погледаj себи у очи и буди искрена!”
Слично jе прошло и откриће Мирослава Савићевића, сарадника Балканолошког института САНУ, коjи jе у британским архивама дошао до сета непознатих докумената о 27. марту, коjи бацаjу сасвим другачиjе светло на оваj значаjан историjски догађаj.
Само на први поглед ова два открића српскоj jавности немаjу никакве узаjамне везе. Напротив, она потврђуjу смелу тезу о повезаности догађања 27. марта 1941. и 5. октобра 2000. године.
„Срби су поново пронашли своjу душу“, узвикнуо jе сер Винстон Черчил, 27. марта негде око поднева, када му jе посланик Кембел jавио да jе пуч дефинитивно успео.
То усхићење Србима неће дуго траjати. Већ краjем те исте године Ситон Вотсон, британски професор универзитета, рећи ће нешто друго: „Ми смо смо улазак Југославиjе у рат платили пола милиона фунти, па не дугуjемо Србима ништа.“
Нешто доцниjе огласиће се и Вилиjам Донован, амерички генерал, обавештаjац, отац Централне обавештаjне агенциjе (ЦИА), човек коjи ће се jануара 1941. године наћи у Београду и упознати кључне пучисте: „Срби се не могу позивати на 27. март 1941. године jер смо ми ту револуциjу купили.“
Из поверљивог писма агента СОЕ (управа за специjалне операциjе) Хjуа Далтона Винстону Черчилу: „Откако сам преузео СОЕ у Југославиjи потрошили смо наjмање 100.000 фунти. Новац jе углавном отишао на финансирање Земљорадничке странке и остале видове подмићивања.“
Данас постоjи довољно непобитних доказа и аутентичних докумената да су британске таjне службе у Београду биле ангажоване на припреми и извођењу пуча. Тог дана, 27. марта, у британском посланству слављена jе победа, уз пуно шампањца, уз повике „Успели смо“.
Земљорадничка странка добиjала jе 5.000 фунти месечно, неке дневне новине, попут „Правде“, имале су 150.000 динара месечно, а неке друге узимале су апанажу у натури, односно у олову без кога jе био незамислив штампарски слог.
На листи су били и Самостална демократска странка Светозара Прибићевића, Удружење старих ратника, Сељачка странка Драгољуба Јовановића и Српски културни клуб.
Шифровани телеграм посланика из Београда Кембела у Лондон, 26. марта, говори о повезаности дипломата и пучиста: „На моj захтев, jутрос ми jе уприличен разговор са генералом Симовићем (командантом Југословенског ратног ваздухопловства).
Како jе оваj официр на челу организациjе коjа намерава да изведе државни удар… они желе да одбаце Пакт и садашњу владу. Они знаjу да ово скоро извесно значи рат и да више воле ту могућност него наставак садашњом линиjом…“
Мотив Британаца да режираjу ове догађаjе наjбоље илуструjе савременик председника владе у Лондону Лидл Харт коjи jе написао: „Черчил jе постао велики само зато што jе умео да за живот jедног Енглеза жртвуjе читаве народе, што jе иначе црвена нит британске спољне политике.“
Извор: ВИДОВДАН
Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 02. октобар 2012. године.
Везане вијести:
Ексклузивни фељтон: Истина о последњим данима Краљевине Југославије (1)