Историчари сложни: Невесињска пушка је заправо Трећи српски устанак!

У част затварања изложбе слика Биљане Ристић „Хероjи Херцеговине“ коjа jе претходних десет дана била изложена у галериjи РТС-а у Београду синоћ jе у организациjи Удружења Невесињаца у Београду, одржана панел дискусиjа на тему „Невесињска пушка у контексту Велике источне кризе“.

Скуп историчара увек донесе нове погледе на догађаjе. На панел дискусиjи говорници су причали о херцеговачком устанку из разних углова, али су у jедном били сагласни, а то jе да оваj устанак по свим карактеристикама заслужуjе да се назове Трећим српским устанком.

Након песме „Востани Сербие“ у извођењу Љубе Манасиjевића, испред  организатора Удружења Невесињаца у Београду, скуп jе отворио Зоран Јањић, председник удружења.

– У условима када се овим питањима, чак ни поводом овако значаjних jубилеjа, не бави држава ни њене институциjе, када  и медиjи, коjи кроjе слику о свему и свачему, па и о нашем народу, држави и историjи, о њима ћуте, оваj напор се може тумачити као покушаj да се та и њоj сличне теме не забораве, него да им се да мjесто коjе оне стварно заслужуjу. То може изгледати и као узалудан посао, али никад се не зна. Можда све ово што радимо буде “удар“ за “искру у камену“, jедан камен за градњу наше лиjепе и стабилне куће. Оне какву су замишљали и jунаци коjи нас посматраjу са овога зида – рекао jе Јањић.

Потом се окупљенима обратио Томислав Шиповац, аутор романа Невесињска пушка.  Као кључну ствар око исхода самог устанка навео jе књаза Николу коjи jе у договору са Аустриjом на рачун херцеговачке крви  створио црногорску државу.

Књаз Никола ниjе трпио супарнике и уз помоћ сплетки са Аустриjом протерао jе Љубибратића из Херцеговине, спречивши и већи броj страних добровољаца да учествуjу у устанку. На исти начин ће уз помоћ Петра Вукотића, иако му jе жена била његова синовица, доћи главе воjводи Максиму Баћевићу, коjи се залагао за самосталну Херцеговину. прогонио jе и Стоjана Ковачевића, Јакшића, Тунгуза. Предао jе Турцима наjвећег херцеговачког jунака – Петка Ковачевића. кога су Турци обесили у Мостару – рекао jе између осталог Шиповац обjашњаваjући читаву генезу догађаjа тога времена.

О устанку Невесињска пушка као континуитету српских устанака у 19. виjеку говорио jе – Живомир Петрићевић коjи jе поредио херцеговачки устанак са сличним приликама коjе су владале и у Србиjи и у Херцеговини и коjе су натерале Србе на коначан обрачун са Турцима.

О  револуционарним идеjама у Срба у другоj половини 19. виjека казивао jе професор Драган Симеуновић.

Он се осврнуо и на лош, често потцењивачки однос Срба према своjим великанима, па jе Доситеjа Обрадовића коjи jе описменио Србиjу назвао наjвећим револуционаром свога доба.

– Ниjе случаjно што српски устанак долази само 15 година након француске револуциjе. Мада jе српска револуциjа била сељачка она jе у себи носила исту идеjу. Недуго затим добили смо устав Димитриjа Давидовића, наjдемократскиjи устав  коме се ниjе обрадовала ниjедна велика сила, а коjи jе тумачен као рад ђака Болоњске шуме.

Симеуновић се осврнуо и на читав низ личности коjи су из разноразних идеолошких разлога били запостављени или чиjи су лик и дело потцењени.

Последњи се окупљенима обратио професор Душан Берић .

– Може се, слободно рећи да у целоj историjи света нема примера да се мањи броj људи борио дуже време под тежим околностима против већег броjа неприjатеља него што jе био случаj у овом устанку. Он има континуитет воjних акциjа, jединство. Као такав, он jе маjка свих устанака из доба Велике источне кризе и узор будућим устанцима.

Берић jе истакао да су Херцеговци у оно време били непобедиви у герилском начину ратовања, па jе устанак добио и космопoлитски значаj. Наиме, велики броj добровољаца из иностранства jе долазио да се бори са Херцеговцима и скупља искуства ѕа будуће устанке.

Како то бива на историjским скуповима, дошло jе и до полемике око руских интереса и њиховог (не) чињења око помоћи стварања српске државе.

На краjу се окупљенима обратила она коjа jе и читаву ову причу заденула, ауторка изложбе Биљана Ристић.

Ствараjући ликове на каменим плочама, тежња jе била да покажем израз  лица и погледа сваког устаника и да покушам на своj начин да изразим шта jе свако од њих носио у себи борећи се за наjсветиjу српску ствар – слободу.

Биљана jе за ову прилику одрецитовала стихове из своjе збирке песама и тиме jе стављена тачка на београдску изложбу.

Херцеговачки устаници настављаjу даље своj пут. Већ, 10. jула биће представљени на камену где jе пушка и пукла. Невесињу!

Текст: Т. Ћоровић
Фото: Слободна Херцеговина

Извор: Слободна Херцеговина

Везане виjести:

(ВИДЕО) Херцеговачка академиjа: Наjвећи скуп Херцеговаца у Србиjи у овоме веку

Прикупљање новца за ексхумациjу посмртних остатака страдалих на Придворачкоj jами

Служен парастос жртвама усташког злочина